SRBIJA: PODELA REFORMISKIH GLASOVA

Redovi srpskih reformista podeljeni su odlaskom Miroljuba Labusa iz Demokratske stranke, DS, premijera Zorana Djindjica, cemu su usledili brojni izvestaji da bi ovaj uticajni ekonomista uskoro mogao osnovati sopstvenu partiju.

Labus, lider uticajne ekspertske grpe G17 Plus i potpredsednik savezne vlade, napustio je prosle nedelje premijerovu stranku, koja predstavlja dominantnu snagu u vladajucjoj koaliciji Demokratske opozicije Srbije, DOS.

Takav potez predstavlja udarac za Djindjica. Labus je bio jedan od osnivaca Demokratske stranke 1989.godine i postao je zamenik sefa partije pre nego sto je oformljena grupa G17 Plus. Nova partija koja se oslanja na reformiste unutar G17 Plus lisice Djindjica podrske uticajnih ljudi i moze doprineti jacanju politicke desnice.

Nagovestaji da bi grupacija G17 Plus mogla da preraste iz nevladine organizacije u politicku partiju centra u opticaju su vec vise od godinu dana. Ova grupa je pruzila DOS-u ekonomski program, a posle pada Slobodana Milosevica njeni eksperti su usli u ekonomske timove Savezne vlade i Vlade Srbije.

Smatra se da su strucnost i dobre veze ove nevladine organizacije obezbedili Jugoslaviji povoljne aranzmane sa Medjunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom u pogledu reprogramiranja inostranih dugova i otpisivanja dela dugova.

U G17 Plus nikada nije bilo konsenzusa oko toga da li treba formirati partiju ili ostati neutralan. Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic vec dugo se zalaze za osnivanje partije, dok se Bozidar Djelic, ministar finansija u Djindjicevoj vladi i simbol reformi u Srbiji, suprotstavlja toj ideji.

Stvari su prevagnule na stranu politicke opcije posle drugog kruga predsednickih izbora u Srbiji, 13. oktobra, kada zbog malog odziva glasaca izbori nisu uspeli. Labus je izasao na izbore kao protivikandidat Vojislava Kostunice, uz podrsku DOS-a i Djindjica, i u drugom krugu je dobio oko milion glasova, sto je dvostruko manje od broja glasova koje je dobio Kostunica.

Labus se kasnije zalio da ga je Djindjiceva partija "izneverila" time sto su prakticno bojkotovali izbore. "Nisam ja napustio DS, vec je stranka okrenula ledja meni", rekao je Labus, dodajuci da kao clan stranke ima legitimno pravo da ocekuje podrsku (Demokratske stranke) na izborima", isticuci, da "ne voli da razocarava ljude, ali ne voli ni sam da bude razocaran".

Ovaj razlaz, kojim je i formalno raskinut savez sa Djindjicem, znaci da ce reformisticki glasovi sada biti podeljeni. Potez ce naljutiti mnoge u Demoksratskoj stranci, buduci da je Labus, kako otkrivaju izvori bliski G17 Plus, u avgustu obecao premijeru Srbije da nece pretvarati nevladinu organizaciju u nezavisnu partiju.

"Labus je prekrsio dato obecanje, jer je jasno rekao da ce ostati clan DS i da nece formirati drugu partiju", izjavio je Cedomir Jovanovic, jedan od vodecih clanova Demokratske stranke, za beogradsku novinsku agenciju FoNet.

Labus je pitanje o osnivanju nove partije formalno prepustio godisnjoj skupstini organizacije koja ce se odrzati u decembru, tvrdeci da se "unutar G17 Plus jos vodi rasprava o ovom pitanju". Ali, vecina srucnjaka smatra da je posao vec zavrsen. Dimitrije Boarov, ekonomista koji je blizak G17 Plus, izjavio je da je takav razvoj dogadjaja neizbezan, posto je to kurs koji zastupa Mladjan Dinkic, uticajni mladi guverner Narodne banke.

Boarov predvidja da ce partija privuci izvestan broj partija koje su sada lojalne Djindjicu i da ce se oformiti novi blok, kao alternativa Kostunici i Djindjicu, za koje se smatra da svojim aktuelnim sukobom ugrozavaju reformske procese.

Mnogi posmatraci veruju da G17 Plus moze postati snazna partija, posto je sira javnost dozivljava kao nekorumpiranu. Istrazivanja javnog mnjenja redovno pokazuju da su tri clana ove grupe - Labus, Dinkic i Djelic - medju pet najpopularnijih politicara u Srbiji. Kao sto se moze videti na njihovom Internet web-sajtu (www.g17.org.yu), organizacija vec poseduje mrezu koja pokriva citavu Srbiju, a koja bi mogla posluziti kao osnova za partijsku infrastrukturu.

Srdjan Bogosavljevic, direktor beogradske agencije za ispitivanje javnog mnjenja Strategic Marketing, konstatovao je u avgustu da organizacija G17 Plus uziva veliki ugled medju biracima i da bi predstavljala snazan treci blok ako bi izasla na izbore. Labusov rezultat na predsednickim izborima, takodje, predstavlja dobar pocetak, jer je pokazao da moze pridobiti gotovo milion reformski orijentisanih glasova.

Izvor IWPR-a u G17 Plus smatra da je jos jedan pozitivan faktor podrska medjunarodnih finansijskih institucija u kojima Labus i njegove kolege imaju dobre veze.

S druge strane, Zoran Lutovac, iz beogradskog Instituta drustvenih nauka upozorava da ce grupa izgubiti veliki deo nekadasnje popularnosti kada postane politicka partija. "Morace da se odreknu svog imidza ljudi kojima je stalo do opsteg dobra i koji nisu zainteresovani za moc", rekao je Lutovac za beogradski dnevnik Blic proslog cetvrtka.

G17 Plus moze ocekivati i ostre reakcije Djindjica koji ovu organizaciju vise nece dozivljavati kao partnera vec kao rivala. Drugi analiticari upozoravaju da na srpskom politickom spektru nema vise slobodnog prostora za nova grupisanja posle podela i preregrupisavanja koja su se vec odigrala.

Ako samostalno izadje na izbore, G17 Plus ce vise stete naneti Djindjicu nego Kostunici, posto ce se obe partije obracaju istim glasacima. To bi, takodje, moglo da inicira dalje podele unutar DOS-a, ako G17 Plus privuce nekoliko manjih partija na svoju stranu.

Druga mogucnost je da Labus napravi savez sa Kostunicinom Demoksratskom strankom Srbije, DSS. U slucaju prevremenih izbora DSS nema velikih izgleda da dobije apsolutnu vecinu koja bi joj omogucila da formira vladu i bice joj potrebni saveznici iz redova reformistickih grupa.

Ipak, savez sa Kostunicinim sledbenicima koji su vise nacionlaisticki orijentisani mogao bi kostati G17 Plus podrske koju sada ima. Do sada se ova organizacija nalazila na pozicijama dijametralno suprotnim tradicionlistima iz DSS-a koji nisu veliki simpatizeri reformi. Ipak, sta god da se dogodi na decembarskom kongresu, cini se da nema nikakve sumnje da Kostunica i Djindjic nece ostati usamljeni u borbi za nadmoc na politickoj sceni Srbije.

Zeljko Cvijanovic je urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".