ZAKAZANO SUĐENJE ZA SREBRENICU
Sudija zakazao najveće haško suđenje za juli, ali priznaje da će ono istinski početi tek u avgustu.
ZAKAZANO SUĐENJE ZA SREBRENICU
Sudija zakazao najveće haško suđenje za juli, ali priznaje da će ono istinski početi tek u avgustu.
Najveći proces koji je ikada organizovan pred Haškim tribunalom – na kojem će devetorici okrivljenih biti suđeno za masakr koji je 1995. počinjen u Srebrenici – trebalo bi zvanično početi 14. jula, više od mesec dana pre datuma koji je bio pomenut na statusnoj konferenciji održanoj u aprilu.
Sudija Karmel Agijus (Carmel Agius) je pomenuti termin utvrdio na poslednjoj statusnoj konferenciji prošle sedmice. No, on je priznao i da se 14. jula „ništa neće dogoditi“, pošto tužilaštvo za uvodnu reč neće biti spremno sve do 20. avgusta, zbog čega će prve dve sedmice nakon letnje pauze predviđene postojećim rasporedom Tribunala ostati prazne. Sudija je nagovestio da će tokom tog perioda možda biti raspravljano o važnim tehničkim stvarima.
Svi optuženici – Ljubiša Beara, Ljubomir Borovčanin, Milan Gvero, Radivoje Miletić, Drago Nikolić, Vinko Pandurević, Vujadin Popović, Zdravko Tolimir i Milorad Trbić – bili su visoki policijski ili vojni zvaničnici bosanskih Srba u julu 1995, kada su počinjena ubistva.
Dvojica optuženika – Miletić i Gvero – nisu se pojavila pred sudom, jer im je dozvoljen privremeni boravak na slobodi. A Tolimir je još uvek u bekstvu.
Sudija Agijus je istakao kako želi da svi članovi sudskog veća budu na svojim mestima pre letnje pauze, koja počinje 16. jula. Veće će činiti dvojica „privremenih“ (ad litem) sudija, od kojih će se jedan priključiti Agijusu i drugom stalnom sudiji O-gonu Kvonu (O-gon Kwon), dok će drugi služiti kao rezerva.
Sudija je saopštio kako želi da ubrza ovo suđenje zbog toga što su u pripremi još neki postupci, i što kasnije ovaj proces počne, duže će ostali morati da čekaju na svoj red.
Ali je i naglasio: „Želim da svima bude jasno da moj razlog za ovakvu odluku nije izlazna strategija“ – misleći pritom na pritisak koji vrši Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija na Tribunal da se sva suđenja i žalbeni postupci okončaju do 2010.
Sudija Agijus je takođe potvrdio da će uskoro doneti odluke o čitavom nizu podnesaka vezanih za ovaj slučaj. A najvažnija od njih odnosi se na poslednje dopune optužnice i da li će one biti usvojene.
Kao što se i očekivalo, nekoliko timova odbrane oštro se usprotivilo nastojanju tužilaštva da se iz optužnice odstrani pravni koncept poznat kao „direktno i indirektno saučesništvo“, a na njegovo mjesto stavi učestaliji pojam „zajednički zločinački poduhvat“.
Ovaj zahtev usledio je nakon odluke žalbenog veća Tribunala kojom je izbačeno sve što se odnosi na saučesništvo u slučaju Milomira Stakića, visokog zvaničnika bosanskih Srba koji je proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti počinjene u Prijedoru.
U srebreničkom slučaju, odbrana smatra da tvrdnje o zajedničkom zločinačkom poduhvatu moraju biti potkrepljene dokazima o sporazumu između navodnih učesnika. Branioci, naime, ističu kako tužilaštvo pokušava da iznese iste argumente, samo pod drugim imenom.
Tužilaštvo se pozvalo na ranije odluke Tribunala, žestoko osporavajući tezu po kojoj je pomenuti sporazum neophodan.
Priznajući važnost ovog pitanja, sudija Agijus je strane u sporu uveravao u to da je to problem na kojem sudije aktivno rade, „a ne nešto što smo odložili na policu“.
Takođe je potvrdio da sudije pripremaju odgovor na zahtev odbrane da svi najvažniji dokumenti za potrebe optuženika budu prevedeni na bosansko-hrvatsko-srpski (BHS).
Tužilaštvo je priznalo kako barem 30 izjava koje je ono predočilo odbrani tek treba da bude prevedeno na BHS, te kako ono koristi prevodioce kako iz svog, tako i iz drugih istražnih timova kako bi pripremili taj materijal. Sudija je tužilaštvu odredio rok od tri sedmice, u kojem svi prevodi moraju biti završeni.
Sledeće pitanje koje mora biti rešeno odnosi se na deo optužnice koji okrivljene tereti za zaveru da se počini genocid, a iz kojeg je, očito greškom, izostavljeno Borovčaninovo ime.
Sudija je od tužilaštva zatražio da počne sa pripremom sheme povezanosti različitih dokaza sa pojedinačnim optužbama. Takva shema je bila prvi put korištena pre nekoliko meseci, tokom završnih priprema za suđenje šestorici bosanskih Hrvata za zločine protiv čovečnosti.
Sudija Agijus je naglasio da on podržava takav pristup, te da je shvatio i da se Udruženje branilaca, koje zastupa interese mnogih advokata u Tribunalu, takođe zalaže za takva pomoćna sredstva.
Tužioci još nisu prionuli na izradu sheme, uz tvrdnju da su tek dovršili liste dokaza koje će priložiti. To je, pak, izazvalo zabrinuti odgovor Nikolićevog advokata Stefana Burgonja (Stephan Bourgon), koji se zapitao zbog čega tužilaštvo, deset godina nakon što je otpočelo istragu događaja u Srebrenici, još uvek prikuplja dokazni materijal.
On je sudiju pozvao da „dovoljno odlučno“ zahteva od tužilaštva da prestane sa prikupljanjem novih dokaza.
Sudija Agijus je potvrdio da će na samom početku suđenja utvrditi krajnji rok do kojeg optužba mora okončati svoj dokazni postupak, te da će slične mere biti preduzete i kada je reč o odbrani.
Konačno, jedan od okrivljenih – bivši oficir vojske bosanskih Srba Milorad Trbić – pokrenuo je pitanje njegovog mogućeg transfera u Bosnu kako bi mu se tamo sudilo. Tužilac je nedavno predložio da njegov slučaj bude prosleđen Bosni, u skladu sa pravilom koje dopušta da se optuženima nižeg i srednjeg ranga sudi lokalno.
U izjavama datim tužilaštvu i svedočenjima na prethodnim suđenjima, Trbić je – sudeći prema dokumentima koje je tokom prošle godine priložilo tužilaštvo – nekolicinu svojih kolega-oficira već optužio za umešanost u srebreničke zločine.
Poslednjih je sedmica Kancelarija tužilaštva potvrdila da će, ukoliko general bosanskih Srba Ratko Mladić bude na vreme stigao u Hag, predložiti da njegov slučaj takođe bude obuhvaćen postupkom protiv ostalih optuženika za Srebrenicu.
Janet Anderson je direktorka programa međunarodne pravde IWPR-a u Hagu.
Sudija Karmel Agijus (Carmel Agius) je pomenuti termin utvrdio na poslednjoj statusnoj konferenciji prošle sedmice. No, on je priznao i da se 14. jula „ništa neće dogoditi“, pošto tužilaštvo za uvodnu reč neće biti spremno sve do 20. avgusta, zbog čega će prve dve sedmice nakon letnje pauze predviđene postojećim rasporedom Tribunala ostati prazne. Sudija je nagovestio da će tokom tog perioda možda biti raspravljano o važnim tehničkim stvarima.
Svi optuženici – Ljubiša Beara, Ljubomir Borovčanin, Milan Gvero, Radivoje Miletić, Drago Nikolić, Vinko Pandurević, Vujadin Popović, Zdravko Tolimir i Milorad Trbić – bili su visoki policijski ili vojni zvaničnici bosanskih Srba u julu 1995, kada su počinjena ubistva.
Dvojica optuženika – Miletić i Gvero – nisu se pojavila pred sudom, jer im je dozvoljen privremeni boravak na slobodi. A Tolimir je još uvek u bekstvu.
Sudija Agijus je istakao kako želi da svi članovi sudskog veća budu na svojim mestima pre letnje pauze, koja počinje 16. jula. Veće će činiti dvojica „privremenih“ (ad litem) sudija, od kojih će se jedan priključiti Agijusu i drugom stalnom sudiji O-gonu Kvonu (O-gon Kwon), dok će drugi služiti kao rezerva.
Sudija je saopštio kako želi da ubrza ovo suđenje zbog toga što su u pripremi još neki postupci, i što kasnije ovaj proces počne, duže će ostali morati da čekaju na svoj red.
Ali je i naglasio: „Želim da svima bude jasno da moj razlog za ovakvu odluku nije izlazna strategija“ – misleći pritom na pritisak koji vrši Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija na Tribunal da se sva suđenja i žalbeni postupci okončaju do 2010.
Sudija Agijus je takođe potvrdio da će uskoro doneti odluke o čitavom nizu podnesaka vezanih za ovaj slučaj. A najvažnija od njih odnosi se na poslednje dopune optužnice i da li će one biti usvojene.
Kao što se i očekivalo, nekoliko timova odbrane oštro se usprotivilo nastojanju tužilaštva da se iz optužnice odstrani pravni koncept poznat kao „direktno i indirektno saučesništvo“, a na njegovo mjesto stavi učestaliji pojam „zajednički zločinački poduhvat“.
Ovaj zahtev usledio je nakon odluke žalbenog veća Tribunala kojom je izbačeno sve što se odnosi na saučesništvo u slučaju Milomira Stakića, visokog zvaničnika bosanskih Srba koji je proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti počinjene u Prijedoru.
U srebreničkom slučaju, odbrana smatra da tvrdnje o zajedničkom zločinačkom poduhvatu moraju biti potkrepljene dokazima o sporazumu između navodnih učesnika. Branioci, naime, ističu kako tužilaštvo pokušava da iznese iste argumente, samo pod drugim imenom.
Tužilaštvo se pozvalo na ranije odluke Tribunala, žestoko osporavajući tezu po kojoj je pomenuti sporazum neophodan.
Priznajući važnost ovog pitanja, sudija Agijus je strane u sporu uveravao u to da je to problem na kojem sudije aktivno rade, „a ne nešto što smo odložili na policu“.
Takođe je potvrdio da sudije pripremaju odgovor na zahtev odbrane da svi najvažniji dokumenti za potrebe optuženika budu prevedeni na bosansko-hrvatsko-srpski (BHS).
Tužilaštvo je priznalo kako barem 30 izjava koje je ono predočilo odbrani tek treba da bude prevedeno na BHS, te kako ono koristi prevodioce kako iz svog, tako i iz drugih istražnih timova kako bi pripremili taj materijal. Sudija je tužilaštvu odredio rok od tri sedmice, u kojem svi prevodi moraju biti završeni.
Sledeće pitanje koje mora biti rešeno odnosi se na deo optužnice koji okrivljene tereti za zaveru da se počini genocid, a iz kojeg je, očito greškom, izostavljeno Borovčaninovo ime.
Sudija je od tužilaštva zatražio da počne sa pripremom sheme povezanosti različitih dokaza sa pojedinačnim optužbama. Takva shema je bila prvi put korištena pre nekoliko meseci, tokom završnih priprema za suđenje šestorici bosanskih Hrvata za zločine protiv čovečnosti.
Sudija Agijus je naglasio da on podržava takav pristup, te da je shvatio i da se Udruženje branilaca, koje zastupa interese mnogih advokata u Tribunalu, takođe zalaže za takva pomoćna sredstva.
Tužioci još nisu prionuli na izradu sheme, uz tvrdnju da su tek dovršili liste dokaza koje će priložiti. To je, pak, izazvalo zabrinuti odgovor Nikolićevog advokata Stefana Burgonja (Stephan Bourgon), koji se zapitao zbog čega tužilaštvo, deset godina nakon što je otpočelo istragu događaja u Srebrenici, još uvek prikuplja dokazni materijal.
On je sudiju pozvao da „dovoljno odlučno“ zahteva od tužilaštva da prestane sa prikupljanjem novih dokaza.
Sudija Agijus je potvrdio da će na samom početku suđenja utvrditi krajnji rok do kojeg optužba mora okončati svoj dokazni postupak, te da će slične mere biti preduzete i kada je reč o odbrani.
Konačno, jedan od okrivljenih – bivši oficir vojske bosanskih Srba Milorad Trbić – pokrenuo je pitanje njegovog mogućeg transfera u Bosnu kako bi mu se tamo sudilo. Tužilac je nedavno predložio da njegov slučaj bude prosleđen Bosni, u skladu sa pravilom koje dopušta da se optuženima nižeg i srednjeg ranga sudi lokalno.
U izjavama datim tužilaštvu i svedočenjima na prethodnim suđenjima, Trbić je – sudeći prema dokumentima koje je tokom prošle godine priložilo tužilaštvo – nekolicinu svojih kolega-oficira već optužio za umešanost u srebreničke zločine.
Poslednjih je sedmica Kancelarija tužilaštva potvrdila da će, ukoliko general bosanskih Srba Ratko Mladić bude na vreme stigao u Hag, predložiti da njegov slučaj takođe bude obuhvaćen postupkom protiv ostalih optuženika za Srebrenicu.
Janet Anderson je direktorka programa međunarodne pravde IWPR-a u Hagu.
