ŠEŠELJ OSPORAVA KREDIBILITET SVEDOKA

Srpski ultranacionalistički lider Vojislav Šešelj, kome se sudi za ratne zločine, odbacio je ove sedmice svedočenje jednog od svojih nekadašnjih sledbenika zbog toga što se radi o osobi koju finansira Haški tribunal.



„Osporavam kredibilitet ovog svedoka“, rekao je Šešelj Tribunalu na samom početku ispitivanja svedoka.



Kao Srbin koji je 1991. sudelovao u opsadi hrvatskog grada Vukovara, Goran Stoparić je protekle sedmice pred Tribunalom svedočio o Šešeljevim govorima koji su ga ubedili da se bori protiv Hrvata.



Rekao je da se u dobrovoljce Srpske radikalne stranke upisao u jesen 1991.



Haški tribunal Šešelja – čiji je partijski zamenik Tomislav Nikolić prošlog vikenda pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora u Srbiji – tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. U optužnici koja je protiv njega podignuta spominju se akti progona, istrebljenja, ubistva i mučenja u Hrvatskoj, Bosni i severnoj Srbiji, i to u periodu od 1991. do 1993.



Stoparić je pred sudom rekao i da je po okončanju službe u oružanim snagama Srbije 1999. godine proglašen ratnim invalidom. Stoga je od ministarstva unutrašnjih poslova primao mesečnu nadoknadu od 50 eura – što je, po njegovim rečima, „vrlo mala“ suma.



Međutim, nakon što je 2004. godine stupio u program zaštite svedoka, njegova su se primanja – kako je pred sudom Stoparić rekao – povećala na 900 eura mesečno.



Šešelj je potom pokušao da diskredituje svedokove dokaze, tvrdeći da oni dolaze od nekoga ko uživa u lagodnoj egzistenciji na račun Haškog tribunala.



Potom je osporio onaj deo svedokove izjave u kojem se pominje jedan politički skup na kojem se Šešelj „obratio gomili poput Hitlera“.



Svedok je odgovorio kako „nikada ne bi rekao ni za jednog Srbina da je na bilo koji način nalik Hitleru“.



Šešelj je zaključio kako svedok „nije bio skoncentrisan“ kada je čitao izjave koje mu je pripremilo tužilaštvo.



„Postoje li stoga i druge rupe u izjavi i stvari koje su ubačene?“, upitao je Šešelj svedoka.



„Nije isključeno“, odgovorio je Stoparić.



Šešelj je potom pokušao da ospori navode tužilaštva po kojima je svedok, u septembru 1991. – pre no što se upisao u dobrovoljce – slušao njegov govor u gradu Šidu.



To nije bilo moguće, rekao je on, pošto je Srpska radikalna stranka osnovana tek 15. novembra 1991., dok njen prvi skup u Šidu nije održan sve do 15. maja 1992.



Kada mu je postavljeno pitanje u vezi sa tim, Stoparić je odgovorio: „Zaista ne znam tačan datum i možda sam dao samo okvirni.“



Dodao je da je pre odlaska u rat bio u prilici da Šešelja čuje posredstvom televizije.



Šešelj se u optužnici tereti da je držao „zapaljive govore po medijima, na javnim skupovima, te prilikom obilazaka dobrovoljačkih jedinica i ostalih srpskih snaga u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, podstičući te snage na činjenje zločina“.



Svedok se potom izjasnio kao verni sledbenik lidera Srpske radikalne stranke.



„Smatram da bi, da Vas je sudbina učinila predsednikom, da je to bilo suđeno, stvari izgledale potpuno drugačije“, rekao je on.



Šešelj je pak nastavio da od Stoparića izmamljuje pozitivne komentare, koji se kose sa njegovim izjavama.



Kada mu je postavljeno pitanje u vezi sa izjavom da je na „ludi korak“ učešća u ratu bio naveden Šešeljevim govorima, Stoparić je sudu rekao kako zapravo nema ništa protiv ratovanja za Srbiju.



„Nikada mi nije bilo žao što sam otišao“, kazao je.



Šešelj je potom svedoka pokušao da nagovori da se o njemu samom izjasni kao o dobrodušnom lideru, zatraživši da potvrdi i to da je rekao da zarobljenike, žene i decu u Vukovaru treba zaštititi.



„Naravno, Vi nikada niste podsticali na nedisciplinu, to nije Vaša odlika“, odgovorio je svedok.



Na pitanje predsedavajućeg sudije, Stoparić pak nije umeo tačno da navede instancu od koje je Šešelj tražio da ti ljudi budu zaštićeni. Međutim, nije mogao ni da se seti koji je političar naredio da budu ubijeni.



„Znam da se ne sećam da je, u vreme kada je posetio Vukovar, rekao: ’Ukoliko imate neke zarobljenike, idite i pobijte ih.’ On to nije rekao“, kazao je Stoparić Tribunalu.



„Po mom mišljenju, [Šešelj] nije pokušavao da nas ubedi da odemo i učinimo nekakvo zlo.“



Dotičući se konkretnih zločina, Šešelj je rekao da njegovi dobrovoljci nisu počinili masakr na Ovčari, gde su srpske snage u noći 20. novembra 1991. ubile oko 200 hrvatskih zarobljenika izvedenih iz vojne bolnice.



U optužnici protiv Šešelja se navodi kako su „srpske snage, uključujući i dobrovoljce, na Šešeljev podsticaj uklonile Hrvate i ostale ne-Srbe iz vukovarske bolnice nakon što su Srbi zauzeli grad“.



Okrivljeni se pak poziva na iskaze 12 vozača autobusa i tvrdi da je Stoparićeva jedinica bila razoružana tokom 18., 19. i 20. novembra. Njegovi su dobrovoljci napustili to područje i autobusom se vratili u Srbiju.



Svedok se saglasio sa Šešeljevom primedbom da je „tokom tri dana najveći deo [odreda] otišao za Srbiju“.



Stoparić je potom sudu rekao da vojnički zločini nisu bili istraženi, te da su stoga ostali i nekažnjeni.



On se osvrnuo na incident u kojem je borac sa nadimkom Topola, koji je inače optužen za silovanje i ubistvo jedne hrvatske devojke, naprosto ostao na slobodi.



Stoparić je naveo i da – iako je zajedno sa rezervnim oficirom Milanom Kamenim u to vreme bio dežuran – njih dvojica, budući da nisu bili profesionalni oficiri Jugoslovenske Narodne Armije (JNA), nisu bili nadležni za sprovođenje kaznenih mera.



„Najviše što je [Kameni] mogao da učini bilo je da ga isključi i udalji iz jedinice. Nikakva druga praksa nam nije bila na raspolaganju. Mi nismo bili obučeni za dežurne oficire“, rekao je Stoparić sudu.



Šešelj je potom svedoka pokušao da iskoristi u svrhe pokazivanja da su sve strane u sukobu ostale nekažnjene. On ga je upitao da li su mu poznati bilo kakvi primeri prekih sudova ili kaznenih pogubljenja kod Hrvata, Muslimana ili Srba.



„Ne znam ni za jedan primer ni na jednoj strani“, rekao je Stoparić sudu.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.