Bosna: SFOR iznad zakona

SFOR se nalazi pod sve snaznijim pritiskom javnosti zbog navodnih krsenja ljudskih prava.

Vodece medjunarodne organizacije za gradjanske slobode su se proslog meseca pridruzile kritikama domace javnosti upucenih SFOR-u, kada je obelodanjeno da je Bosnjak optuzen za povezanost sa mrezom Al-Kaide proveo u zatvoru vise od mesec dana, a da protiv njega nije podignuta nikakva optuznica.

Sabahudina Fijuljanina su uhapsili 26. oktobra u selu Maoca u severnoj Bosni zbog navodnih spijunskih aktivnosti u blizini objekata SFOR-a. Tokom istrage koja je usledila pronadjen je jedan raketni bacac, nekoliko pasosa i drugi neimenovani materijal.

Prema tvrdnjama SFOR-a, to dokazuje da Fijuljanin predstavlja pretnju za NATO i opstu bezbednosnu situaciju u zemlji.

Gnev bosanske javnosti, koja u principu podrzava antiteroristicke aktivnosti, izazvala je cinjenica da se Fijuljanin jos uvek nalazi u pritvoru bez ikakvog obrazlozenja kao i zbog cinjenice da mu nije dopusten kontakt sa porodicom.

Kada se saznalo da mu nije omogucen ni kontakt sa advokatom u pritvoru, domaca stampa i medjunarodne organizacije su otvoreno kritikovale mirovne trupe zbog krsenja ljudskih prava.

Prosle nedelje, Fijuljaninu je konacno dopusteno da jedan sat razgovora sa svojim advokatom Osmanom Mulahalilovicem. Fijuljanininov advokat je protestvovao jer mu nisu predoceni nikakvi dokazi u prilog tvrdnji SFOR-a da je njegov klijent povezan sa Al-Kaidom.

Vise od mesec dana nakon hapsenja, Fijuljaninov otac Sakib je izjavio za IWPR da mu jos uvek nije omoguceno da poseti svog sina u pritvoru.

"Amnesty International" je u otvorenom pismu SFOR-u 22. novembra upozorio medjunarodne snage da bi, ukoliko SFOR budu i dalje drzao Fijuljanina u pritvoru pod takvim okolnostima, to predstavljalo ozbiljno krsenje medjunarodno priznatih prava.

"To se odnosi na pravo da se ospori zakonitost pritvora, pravo na pravnu pomoc kao i na kontakt sa porodicom," smatra ova medjunarodna organizacija.

Srdjan Dizdarevic iz Helsinskog komiteta za ljudska prava je takodje kritikovao SFOR tvrdeci da se otislo predaleko. "Nadlezni sud bi trebalo da razmotri ovaj slucaj i utvrdi da li postoji bilo kakav osnov za pritvor".

"Od napada na Ameriku 11. septembra, SFOR je otisao korak dalje i postao snaga koja se ne nalazi vise pod bilo kakvom kontrolom - pravosudnom ili demokratskom."

SFOR je odbacio kritike tvrdeci da mandat koji mu je poveren - Opsti okvirni sporazum za mir - "podrazumeva siroka ovlascenja da se osobe poput Fijuljanina drze u pritvoru sve dok se smatra da je jos uvek neophodno nastaviti sa istraznim radnjama," kaze portparol Iv Vanije.

Slican slucaj se desio prosle zime kada su pripadnici mirovnih snaga uhapsili dvojicu Bosnjaka tokom istrage o aktivnostima jedne humanitarne organizacije iz Saudijske Arabije. Njih su uhapsili zbog navodno sumnjivih militantnih aktivnosti, ali su pusteni iz pritvora nekoliko dana kasnije bez ikakvog objasnjenja.

SFOR je doneo odluku da se prizeme svi vojni helikopteri armije Federacije BiH nakon sto je jedan od njih leteo isuvise blizu bazi medjunarodnih trupa smestenoj u sarajevskoj kasarni "Marsal Tito" pre tri nedelje. To je izazvalo ostre kritike medjunarodnih trupa u bosanskoj javnosti. Kasnije se ispostavilo da je letilicu iznajmila jedna filmska ekipa kojoj su bili potrebni snimci iz vazduha bosanske prestonice. Pri tome je filmska ekipa prethodno pribavila sve neophodne dozvole.

Lokalni mediji su se potom pozalili da SFOR-ovi helikopteri vec godinama uznemiravaju stanovnike Sarajeva, Tuzle i drugih bosanskih gradova svakodnevnim niskim preletima iznad samih krovova zgrada.

Mark Viler iz ogranka Medjunarodne krizne grupe u Bosni i Hercegovini veruje da nema svrhe traziti izvinjenja ili objasnjenja od medjunarodnih snaga imajuci u vidu ovlascenja SFOR-a. "SFOR ima neograniceni mandat, a suvise je kasno da bi se menjao", smatra Viler.

Antagonizam postaje sve izrazitiji u trenutku kada se medjunarodne trupe pripremaju da smanje obim svojih mirovnih operacija u Bosni. NATO je pocetkom ove godine najavio da ce SFOR redukovati svoje snage od 18.000 vojnika za trecinu nakon opstih izbora 5. oktobra.

Portparol SFOR-a Vanije je objasnio da poboljsanje celokupne politicke i bezbednosne situacije u regionu glavni razlog za ovaj korak. On ukazuje na cinjenicu da su demokratske promene u susednim zemljama uklonile "pretnje spolja miru u Bosni".

Medjutim, ova odluka predstavlja dodatni razlog za zabrinutost zbog neuspeha mirovnih trupa u pokusajima da uhapse kljucna lica osumnjicena za ratne zlocine poput Radovana Karadzica.

Vanije je izjavio za IWPR da SFOR-ova potera za licima optuzenim za ratne zlocine nece trpeti zbog smanjenja ljudstva medjunarodnih trupa u Bosni, ali je ipak naglasio da glavna odgovornost za njihovo hapsenje lezi na lokalnim vlastima.

Aldin Arnautovic je glavni i odgovorni urednik Boram radio mreze u Bosni.