SUĐENJE GLAVAŠU ULAZI U ZAVRŠNU FAZU

Suđenje za ratne zločine hrvatskom političaru Branimiru Glavašu, bivšem vojnom komandantu Ivici Krnjaku i još četvorici optuženika, nastavljeno je ove sedmice pred zagrebačkim Okružnim sudom nakon što su lekari odbacili Krnjakov zahtev za odlaganje postupka iz zdravstvenih razloga.



Tužioci za šestoro okrivljenih tvrde da su bili pripadnici jedinice Uskočka Satnija i terete ih za ratne zločine koji su nad srpskim civilima tokom 1991. počinjeni u gradu Osijeku (istočna Hrvatska).



Optužnica protiv njih sadrži tačke koje se tiču takozvanog slučaja „Garaža“, u kojem se osumnjičenici terete da su žrtve mučili i ubijali u garaži jedne od osiječkih opštinskih zgrada; kao i takozvanog slučaja „Selotejp“, u kojem se optužbe tiču toga da je osmorici ljudi preko ustiju bila stavljena lepljiva traka, nakon čega su streljani na obali reke Drave.



Suđenje je počelo pre 18 meseci, a po prvobitnom rasporedu je u zaključnu fazu trebalo da uđe 20. aprila, za kada je bilo zakazano završno obraćanje odbrane.



No, to zasedanje je odloženo nakon što su Krnjakovi advokati saopštili da on mora u bolnicu, na hiruršku intervenciju zbog začepljenja vratnih žila. Zastupnik Domagoj Rešetar je njegovo odsustvo iz sudnice opravdao lekarskim nalazom iz kojeg se videlo da je Krnjak bio hospitalizovan u Osijeku.



Međutim, ispostavilo se da je predsedavajući sudija Željko Horvatović pozvao bolnicu i da mu je rečeno da Krnjak nije tamo, tako da je usledio nalog za njegovo privođenje i prebacivanje u bolnicu zagrebačkog zatvora.



„Pošto je svakoga dana uoči saslušanja neophodno utvrditi Krnjakovo zdravstveno [stanje], jedini mogući način da se to učini jeste da on bude u pritvoru“, kazao je sudija, dodajući da sud smatra kako Krnjak pokušava da zaustavi i odloži postupak nakon što je prošle sedmice okončano završno obraćanje tužilaštva. Krnjak je tokom ove godine već šest puta zatražio lekarsku kontrolu.



Ekipa lekara koja ga je pregledala 22. aprila obavestila je sud da po njenom mišljenju „ne postoji potreba za hospitalizacijom i operacijom“, nakon čega je panel sudija koji vodi slučaj zakazao nastavak suđenja uprkos protestima odbrane.



Krnjakov advokat Rešetar je rekao kako nastavak suđenja predstavlja „kršenje Krnjakovih ljudskih prava i ustavnog prava na zdravstvenu zaštitu“.



U međuvremenu je Krnjakova supruga sudu podnela zahtev za izuzećem sudija koji vode slučaj, optužujući ih za nemar, zloupotrebu položaja i nepružanje pomoći. Njen zahtev je odmah odbijen, uz obrazloženje da ona ne sudeluje u postupku i da stoga nije ovlašćena za podnošenje takvih zahteva.



Postupak je u više navrata već bio prekidan, uglavnom zbog protivljenja glavnog optuženika Glavaša – koji je, kao parlamentarni zastupnik sa područja Slavonije, veoma moćan.



U nastojanju da postane članica Evropske Unije, Hrvatska – uprkos pomešanim osećanjima javnosti – nastoji da se obračuna sa ratnim zločinima koje su njeni građani počinili nad Srbima, koji se u zemlji obično doživljavaju kao glavni vinovnici rata vođenog od 1991. do 1995.



Kao neko ko je i u vreme trajanja sukoba bio poznat po svojoj oštroj nacionalističkoj retorici, Glavaš je najviši hrvatski zvaničnik koji se tereti za ratne zločine. Iako jedan od osnivača konzervativne Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), on je iz te partije izbačen 2005. godine, nakon sukoba sa stranačkim liderom i premijerom Ivom Sanaderom, koji se opredelio za proevropsku politiku.



Od početka istraga koje su se ticale optužnice, Glavaš je poricao sve optužbe, tvrdeći da su politički motivisane i da su ih isfabrikovali njegovi protivnici.



Početkom decembra 2006., on je – nakon što je 37 dana štrajkovao glađu – bio pušten iz pritvora. Istražni sudija je odlučio da je Glavaš isuviše bolestan da bi prisustvovao saslušanjima, pa je slučaj bio obustavljen sve do februara 2007.



U aprilu 2007. godine, Glavaš je i formalno pred osiječkim sudom optužen za ratne zločine počinjene nad Srbima, pa je vraćen u pritvor, gde je otpočeo drugi štrajk glađu. Mesec dana kasnije protiv njega je podignuta još jedna optužnica.



Suđenje je počelo u oktobru iste godine, ali je prekinuto nakon što je okrivljeni na opštim izborima u novembru 2007. ponovo izabran u hrvatski parlament, čime je sebi obezbedio imunitet i puštanje iz pritvora.



U julu 2008., suđenje je bilo odloženo za septembar, zbog toga što se pogoršalo Krnjakovo i zdravstveno stanje optuženice Gordane Getoš Magdić. Po hrvatskom zakonu, ukoliko u sudskom postupku dođe do pauze duže od dva meseca, obavezno je ponovno suđenje.



U sedmočasovnoj završnoj reči koju je tužilaštvo iznelo prošle sedmice, zahtevano je da osuđujuće presude budu izrečene svim optuženicima za ratne zločine počinjene nad civilima, a da kazne budu u rasponu od pet do 20 godina, pošto je – kako je navelo – dokazalo da su oni krivi za „sistematski planirane i organizovane zločine“.



Tužioci Jasmina Dolmagić i Miroslav Kraljević su kazali kako su uspeli da dokažu da su optuženi krivi uprkos protoku vremena i nedostatku materijalnih dokaza, za šta su okrivili „nadležne institucije koje nisu uradile ono što im je posao“.



Oni tvrde da je iznošenje dokaza bilo sprečavano i pritiskom koji je vršen na svedoke.



„Mnogi svedoci iz Osijeka trudili su se da ne naljute prvookrivljenog Glavaša“, kazala je Dolmagićeva.



Tužioci kažu da su „sistematski planirani i organizovni zločini“ bili počinjeni od strane iste grupe ljudi, i to ne samo iz osvete, nego i u svrhe zastrašivanja.



Dolmagićeva je rekla da je u slučaju „Garaža“ Glavaš kriv zbog toga što je kao načelnik Nacionalnog sekretarijata za odbranu i faktički komandant vojne jedinice bio upoznat sa time da se civili hapse i muče, pri čemu je – umesto da učini nešto kako bi sprečio zlodela i kaznio one koji su za njih odgovorni – pokušao to da zataška.



U slučaju „Selotejp“, tužioci tvrde da su dokazali kako su Glavaš i Krnjak naredili optuženim članovima jedinice – Dinu Kontiću, Tihomiru Valentiću i Zdravku Dragiću – da uhapse, muče i pogube osmoricu srpskih civila na obali reke Drave. Ta naređenja su, kažu oni, bila izdata preko okrivljenice Magdić.



Tužioci su dodali da su sve žrtve bili srpski civili koje su uhapsila tri uniformisana muškarca i potom ih odveli u osiječku Dubrovačku ulicu, gde su mučeni. Svi su – kažu tužioci – bili vezani na isti način, lepljivom trakom, i pogubljeni na istom mestu, na obali Drave, jednim hicem u čelo.



Kraljević kaže da je optužnica u slučaju „Selotejp“ zasnovana na izjavama koje su osiječkoj policiji ranije dali Magdićeva i Dragić, koji su priznali učešće u zlostavljanju civila. Dragić je priznao da je pokušao da ubije Radoslava Ratkovića, jedinu osobu koja je preživela pogubljenja na obali Drave.



Iako su dvoje optuženika u docnijem toku suđenja povukli svoje izjave, tvrdeći da su date pod pritiskom policije, Kraljević je ukazao na to da su i Vrhovni sud i sudsko veće koje je nadležno za slučaj utvrdili da njihove prvobitne izjave nisu date pod prinudom.



Dolmagićeva je rekla da su žrtve u oba slučaja bili civili koji ni na koji način nisu sudelovali u neprijateljskim aktivnostima koje je protiv Hrvatske preduzela srpska manjina, koja je na području Krajine osnovala pobunjeničku državu.



„Oni su bili civili koji nisu želeli da napuste svoj grad, i koji su delili sudbinu svojih sugrađana“, kazala je Dolmagićeva.



U svojoj završnoj reči koju je izneo 22. aprila, branilac Branimira Glavaša, Dražen Matijević, zatražio je da njegov klijent bude oslobođen, tvrdeći da je Hrvatska „jedina država koja sudi onima koji su je oslobodili“; a ponovio je i optužbe svog klijenta koje su se ticale političke motivisanosti optužbi.



Timovi odbrane svih optuženika zatražili su oslobađanje svojih klijenata.



Nakon završnih reči svih timova odbrane, očekuje se da sud započne većanje o presudi.



Goran Jungvirth je obučeni izveštač IWPR-a iz Zagreba.