BOSANSKIM KOMANDANTIMA SKRAĆENE ZATVORSKE KAZNE

Sudije Tribunala su ove sedmice delimično usvojile žalbe koje su podnela dvojica visokih zvaničnika bosanske vojske, skrativši im zatvorske kazne koje su im dosuđene 2006.



Komandant Trećeg korpusa Armije Bosne i Hercegovine (ABiH), Enver Hadžihasanović, i zapovednik divizijske Sedme muslimanske brdske brigade, Amir Kubura, proglašeni su krivima zbog toga što nisu sprečili ili kaznili zločine koje su formacije kojima su komandovali, u periodu od januara 1993. do marta 1994. godine, počinile nad bosanskim Hrvatima i Srbima.



Hadžihasanoviću je kazna sa pet skraćena na tri i po godine, a prvostepeno je bio proglašen krivim zbog toga što nije sprečio ubistva i mučenja zatvorenika na području Bugojna i Zenice, kao i u zatvorskom logoru Orašac u Travniku.



Međutim, žalbeno je veće presudilo da Hadžihasanović nije imao kontrolu nad grupom muslimanskih boraca iz inostranstva, koja se – poznatija kao tzv. odred El Mudžahed – borila zajedno sa Trećim korpusom ABiH-a. Stoga je poništilo deo presude u kojem je on proglašen odgovornim za zločine koje je taj odred počinio u zatvorskom logoru Orašac.



Iako su žalbene sudije potvrdile da je odred El Mudžahed zajedno sa Trećim korpusom sudelovao u borbenim dejstvima, sudija Fausto Pokar (Fausto Pocar) je rekao da to ipak „ne navodi nužno i na zaključak da je Hadžihasanović imao stvarnu kontrolu nad odredom El Mudžahed, u smislu da je realno mogao sprečiti ili kazniti njegove pripadnike ukoliko bi se usudili da počine zločin“.



Sudija Pokar je rekao kako – premda jeste postojala saradnja između Trećeg korpusa i odreda El Mudžahed – postoje i dokazi da je potonja formacija uživala „značajan stepen samostalnosti u odnosu na jedinice sa kojima se na istoj strani borila“.



„Između odreda El Mudžahed i Trećeg korpusa nije postojao odnos subordinacije“, kazao je sudija Pokar.



„Naprotiv, vladalo je bezmalo otvoreno neprijateljstvo, pošto je jedini način kontrole odreda bio da ga se napadne, kao da je u pitanju obična neprijateljska formacija“.



Žalbeno je veće opozvalo i prvostepenu odluku kojom je Hadžihasanović osuđen zbog toga što nije kaznio onu svoju jedinicu koja je 5. avgusta 1993. ubila hrvatskog vojnika Mladena Havraneka i maltretirala šestoricu zarobljenika u pritvorskom objektu salona nameštaja Slavonija.



Ono je zaključilo kako se ne može van svake razumne sumnje dokazati da treći korpus nije pokrenuo istragu o ubistvu i nasilju koji su tamo počinjeni.



Sudija Pokar je istakao kako komandant nije morao lično izricati kazne, već je, umesto toga, tu dužnost mogao prepustiti „kompetentnim vlastima“.



Žalbeno veće je zaključilo da način na koji je Hadžihasanović o zločinima izvestio opštinskog javnog tužioca u Bugojnu, kao i kaznene mere koje je vojna kancelarija u tom gradu preduzela, predstavljaju „neophodne i razumne poteze kažnjavanja počinilaca“.



Bivši komandant je oslobođen optužbi za mučenje zatvorenika koje je u pritvorskim objektima u Bugojnu izvršeno 18. avgusta 1993. godine; no, sudije su odbacile žalbu na osudu zbog toga što u septembru 1993. nije sprečeno ili kažnjeno okrutno postupanje prema zatvorenicima iz muzičke škole u Zenici.



Sa druge strane, Kuburina dvoipogodišnja zatvorska kazna je skraćena za šest meseci.



On je prvostepeno osuđen za pljačku javne i privatne svojine koju su njegove jedinice izvršile na području Ovnaka i Vareša (srednja Bosna).



Žalbeno veće je poništilo sudijsku odluku po kojoj on nije sprečio svoju Sedmu brigadu da na području Vareša u novembru 1993. izvrši pljačku.



Ono je ukazalo na činjenicu da je Kubura „istoga dana“ izvršio naređenje o povlačenju svojih jedinica iz Vareša, te potom „5. novembra 1993. pripadnicima Sedme brigade zabranio ulaz ili boravak u Varešu“.



Međutim, žalbeno veće je potvrdilo zaključak sudija da Kubura nije preduzeo adekvatne mere kažnjavanja daljih pljački koje su jedinice pod njegovom komandom iste godine izvršile u Ovnaku i Varešu.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.