PROCVAT SRPSKE URBANE KULTURE

Pored naslaga dotrajalih izbornih postera, nalaze se plakati nocnih klubova raznih boja na kojima se reklamiraju grupe kao sto su "KUD Idioti", "Haustor" i "Laibach", najveca imena new wave pokreta iz bivse Jugoslavije osamdesetih godina.

Do nedavno su ne samo gitare vec i duh celokupne urbane kulutrne scene u Srbiji bili priguseni i gotovo zamrli van vecih gradova. Danas se urbana kultura zemlje ponovo spontano uspostavlja u klubovima, umetnosti, kulturi mladih, medijima i politici.

U Srbiji pod Slobodanom Milosevicem, repetitivni ritam "turbofolka", sinteticke mesavine tehno i folk muzike, zagusio je okretnu liriku i dopadljive melodije rokenrol grupa koje su pre deset godina imale obozavaoce sirom Jugoslavije.

U Beogradu, alternativne rokenrol grupe vise se nisu prenosile na drzavnim radio talasima i nekada ziva nocna scena pocela je da bledi. Grupe, poput KUD Idiota, pankera iz Hrvatske i Laibacha, slovenackih eklekticnih provokatora nisu vise dolazile na turneje u Srbiju, ne samo zato sto je sve teze bilo organizovati vize i koncerte. Isto se desavalo sa umetnicima, pozorisnim trupama i filmskim kompanijama.

Turbofolk je bio nesto vise od nasrtaja na usi. On je bio komponenta srpske politicke ideologije, osnova na kojoj je Milosevic bazirao cetrnaest godina vlasti. Na jeftinim video trakama, napadne silikonske kraljice glorifikovale su nasilan i pohlepom vodjen zivot srpske gangsterske elite.

Za mlade, narocito one sa sela, ikone turbofolka postale su modeli uspeha u Srbiji. Poznata zvezda turbofolka, Ceca, udala se za ozloglasenog ratnog zlocina i gangstera Arkana koji je ubijen prosle godine u jednom beogradskom hotelu.

"U poslednjih sedam godina nista se novo nije pojavilo na planu kulture", objasnjava Natasha Mihajlovic, profesionalni novinar, aktivista progresivne Socijaldemokratske stranke. "Sada su duse i ideje opet slobodne da se javno izrazavaju. Medju muzicarima, umetnicima, slikarima nasa rokenrol kutura se ponovo radja."

U beogradskoj Knez Mihajlovoj ulici takmice se danas Iggy Pop i REM preko zvucnicka rivalskih standova. Nove umetnicke galerije, filmski festival danskog filma i improvizovane izlozbe glavna su razonoda ovih sumornih decembarskih dana u Beogradu.

Glavni katalizator ove urbane renesanse i kriticki faktor u zbacivanju Milosevica s vlasti bio je studentski pokret ciji su clanovi jos nosili pelene kada je "Leibach" snimao prve albume. "Otpor" je kombinovao pop kuturu i politiku, gerilsku taktiku i zanos mladih da bi mobilisao na hiljade ljudi, mladih i starih po celoj Srbiji.

Drski antirezimski slogani i nenasilne teorije otpora doprineli su da opozicija predje iz grada u selo, glavni oslonac Miloseviceve podrske. Pod provokativnim simbolom nacrtane crne pesnice ova grupa je nametnula poruku da je svaki individualni cin otpora deo opstenarodnog pokreta.

"Sam simbol pesnice predstavlja pop", kaze Marija Baralic, dvadesetpetogodisnja aktivistkinja "Otpora" koja nosi palestinsku maramu oko vrata. Rokenrol bendovi, nastavila je ona, prvi put su svirali na mitinzima koje je organizovao "Otpor". "Mi smo ih promovisali zato sto su imali subverzivnu muziku i okupljali ljude nezadovoljne politikom".

U redovima "Otpora" ima dosta anarhicne, buntovnicke energije punk roka. Medjutim, u njegovim redovima nema licnosti kao sto je to bio Malcolm McLaren, osnivac panka. "Otpor" nema ni lidera, ni hijerarhije, sto je i razlog zbog koga je uspesno izbegao mrezu Miloseviceve tajne policije.

"Otpor" je do sada najuzbudljiviji gradjanski pokret na Balkanu i verovatni model demokratskih promena za citav region. Bar za sada, njihov gradjanski nacin misljenja i iznenadna smrt Miloseviceve propagandne masine gotovo da su unistili nacionalisticki sovinizam koji je ovde toliko dugo trovao atmosferu.

Znacajno je to sto se danas na ulicama Beograda vise ne govori o NATO bombardovanju, Bosni ili gubitku Kosova. "Otpor" gleda u buducnost, a ne u proslost.

Odlaskom Milosevica, "Otpor" trenutno razmatra strategiju i prioritete. Posmatraci priznaju da je ovaj pokret izgubio nesto od svog zamaha. "Sada je svest pojedinaca na visokom nivou", kaze Marija Baralic. "Ljudi su uvideli da vlast i politika nisu ekskluzivni. Ali, moramo i dalje da se borimo protiv inercije i apatije." Poslednji slogan kampanje "Otpora" je kutija kondoma na kojoj je nacrtan mozak. Poruka na kutiji glasi: "Upotrebi ga!"

U toku predizborne kampanje, "Otpor" je mobilisao ljude da glasaju za demokratsku opoziciju, DOS. Njegovi crno-beli posteri, plakati i grafiti prekrivaju Beograd.

Izgleda da ce koalicija DOS-a od osamnaest partija osvojiti dve trecine ukupnih glasova. "Nasa podrska DOS-u nije bezuslovna", rekla je Milja Jovanovic, obucena u neobicno siroke vojnicke pantalone. "Ne zelimo da opet vlada jedna partija. U buducnosti cemo opet biti opozicija".

"Otpor" se takodje zalaze za skracenje obaveznog vojnog roka na sest meseci i za amnestiju svih onih koji su izbegavali vojnu obavezu od ratova 1990.

Koncert "Laibacha" jedan je u nizu koncerata sirom Srbije, koje finansira "Otpor". "Znamo da 'Laibach' postavlja veoma kriticna pitanja o Srbiji", rekla je Milja, aludirajuci na upotrebu kukastih krstova i fasistickih simbola kojom se ismevaju autoritativne ideologije. "Mi se, medjutim, ne bojimo tih pitanja. Ukoliko Srbija hoce da ozdravi, ne moze sebi priustiti da se plasi".

Paul Hockenos je redovni izvestac IWPR.