Đorđević osuđen na 27 godina

Rachel Irwin

Senior Reporter

Friday, 25 February, 2011

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 681, 25. februar 2011.)

Bivši šef srbijanske policije, Vlastimir Đorđević, osuđen je ove sedmice pred Haškim tribunalom po svih pet tačka optužnice, koja je uključivala i odgovornost za ubijanje preko 700 albanskih civila potkraj devedesetih, u vreme trajanja sukoba na Kosovu.

Sudije su ga osudile na 27 godina zatvora, pri čemu će od te kazne biti oduzeto vreme koje je od juna 2007. proveo u pritvoru. Đorđević je bio prisutan prilikom izricanja presude 23. februara, ali se na njegovom licu nije mogla videti nikakva emocija.

Osim za ubijanje, Đorđević je proglašen krivim i za deportaciju, prisilno razmeštanje i progon albanskih civila sa Kosova tokom 1999.

Čitajući naglas presudu, predsedavajući sudija Kevin Parker je rekao kako je utvrđeno da je okrivljeni odgovoran za deportaciju najmanje 200,000 kosovskih Albanaca iz 13 opština nabrojanih u optužnici. Sudija je primetio da je ta procena „nepotpuna i veoma konzervativna, te da je stvarna brojka verovatno mnogo veća“.

Sudija je opisao način na koji bi se, počev od kraja marta 1999., srbijanska policija i oružane snage približavale nekom gradu ili selu i granatirale to područje iz teškog naoružanja, „dovodeći do toga da tamošnji kosovski Albanci pobegnu iz svojih kuća.

„Potom bi srbijanske snage, u većini slučajeva policija, umarširale na to područje, obično spaljujući kuće i pljačkajući dragocenosti.“

Nakon toga, srbijanske snage bi odvojile žene i mlađu decu od muškaraca, te naredile ženama i deci da odu u Albaniju – nastavio je sudija. Tada bi poubijale sve muškarce, „obično tako što bi ih najpre razdvojile u manje grupe i odvele svaku grupu na neku zasebnu lokaciju“.

Sudija Parker je primetio kako je odbrana tvrdila da su civili Kosovo napuštali „iz mnogo razloga“, uključujući sukobe između Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i srbijanskih snaga, kao i NATO-bombardovanje, ratne prilike, te „namerno kretanje stanovništva kojim je upravljala OVK“.

„Nasuprot tome“, rekao je sudija, „dokazi pokazuju . . . da je albanski narod sa Kosova odlazio zbog toga što im je od strane srpskih snaga bilo izričito naređeno da to urade, ili zato što su ih srbijanske snage svojim ponašanjem navele da odu – pogotovo granatiranjem, pucanjem, ubijanjem i spaljivanjem kuća i ostalih zgrada po selima, varošicama i gradovima.“

Potom je napomenuo da su srbijanske snage kosovskim Albancima, pre njihovog izlaska sa Kosova, često oduzimale „lična dokumenta i registarske tablice vozila“.

„Da je ovo raseljavanje kosovskih Albanaca bilo posledica bombardovanja NATO-a ili sukoba između OVK-a i srbijanskih snaga . . . ne bi bilo jasno zbog čega su izbegli kosovski Albanci bili lišavani ličnih dokumenata“, saopštio je sudija Parker.

Kada su u pitanju konkretne optužbe za ubijanje, on je rekao kako je veće zaključilo da je okrivljeni odgovoran za smrt „ne manje“ od 724 osobe albanske nacionalnosti sa Kosova, koje su ubile srbijanske snage, u mnogo slučajeva policija.

„U ogromnoj većini slučajeva, žrtve su uz žene i decu bili i civili, koji su bili nenaoružani i ni na koji način nisu sudelovali ni u kom obliku oružanog sukoba“, kazao je sudija Parker.

Srbijanska policija je u jednoj prilici, 26. marta 1999., nasilno u jedan ambar smestila 114 muškaraca i dečaka albanske nacionalnosti – rekao je sudija.

„Jedan od ljudi je bio invalid; njegova kolica policija je iskoristila da blokira ulazna vrata“, nastavio je sudija. „Kad su se svi muškarci i dečaci našli u ambaru, policija je počela da puca na njih iz automatskih pušaka. Potom je policija preko leševa sipala zapaljivu tečnost, posula kukuruz i zapalila ambar.“

Sudija je rekao i da je srbijanska policija u drugoj prilici, takođe 26. marta 1999., ubila „ne manje od 45 članova“ iste porodice, uključujući trideset i dvoje žena i dece. U drugom gradu „srbijanske snage su postrojile devetnaestoro žena i dece iz dveju porodica i pucale na njih“, kazao je sudija, konstatujući da je tada ubijeno 14 osoba.

„Premda je petoro dece preživelo taj incident, ona su zadobila teške povrede, mnoga i trajne“, nastavio je sudija Parker. „Ovi primeri pokazuju da takvo ponašanje nije bilo posledica prave policijske akcije lociranja i hapšenja terorista“, što je inače tvrdila odbrana.

Đorđević nije lično počinio ta ubistva, rekao je sudija, već su ih počinili pripadnici srbijanskih snaga, „od kojih su mnogi bili policajci pod njegovom komandom“. U to vreme, okrivljeni je bio šef javne bezbednosti u srbijanskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, poznatijem kao MUP, kao i pomoćnik ministra.

Na toj funkciji, Đorđević je „raspolagao zakonskim ovlašćenjima i vršio efektivnu kontrolu nad policijom na Kosovu, uključujući redovan i rezervni sastav“, kazao je sudija Parker.

Dokazi pokazuju da je okrivljeni bio podrobno upoznat sa događajima na terenu, te da je odigrao ključnu ulogu u koordinaciji rada snaga MUP-a na Kosovu tokom 1998. i 1999“, nastavio je sudija, primećujući da je Đorđević bio „često prisutan na terenu“ na Kosovu, kao i da je tamo odlazio na policijske sastanke.

Štaviše, Đorđević je bio „upoznat sa zločinačkim ponašanjem policije i ostalih srbijanskih snaga na Kosovu, i to na temelju ličnih opservacija i informacija koje su prikupili drugi“, kazao je sudija Parker. „Takođe je znao da je srpsko stanovništvo na Kosovu bilo naoružavano od strane vojske i MUP-a, kako bi se obezbedilo pojačanje srbijanskim snagama.“

Sudija je primetio i da je odbrana tokom suđenja tvrdila da „na Kosovu u naznačenom periodu nije bilo nikakvih srpskih paravojnih snaga.“

Sudsko veće je odbacilo taj argument.

„Dokazima je potvrđeno da je u periodu na koji se odnosi optužnica na Kosovu bilo paravojnih snaga, od kojih su mnoge bile pridružene policijskim jedinicama“, kazao je sudija Parker.

Osim toga, rekao je on, Đorđević je tokom 1999. „lično i direktno sudelovao u uključivanju jedne takve jedinice, pod nazivom Škorpioni, u rezervni sastav policije“.

Sudija je primetio da su Škorpioni „neposredno sudelovali“ u pucnjavi koja se odigrala 26. marta 1999., kada je od devetnaestoro žena i dece albanske nacionalnosti bilo ubijeno četrnaestoro.

„Okrivljeni je o tim ubistvima bio obavešten bezmalo odmah nakon što su se dogodila“, kazao je sudija Parker. „Ta jedinica jeste bila povučena sa Kosova, ali nije usledila nikakva efikasna istraga. Okrivljeni je znao da nije bilo istrage, ali je ipak odobrio ponovno raspoređivanje iste jedinice na Kosovo nekoliko dana kasnije.“

Osim toga, sudsko veće je zaključilo i da je Đorđević „učestvovao“ u nastojanjima policije da se „prikriju ubistva kosovskih Albanaca“.

„Dokazi potvrđuju da su, počev od druge sedmice u aprilu 1999. godine, najmanje šest puta u periodu od nekoliko nedelja, kamioni sa telima kosovskih Albanaca koje su pobile srbijanske snage na Kosovu dolazili u Centar SAJ „13. maj“ u Batajnici, nadomak Beograda“, kazao je sudija Parker.

Ovaj centar – koji se nalazi na preko 400 kilometara udaljenosti od onih mesta na Kosovu gde su se desila ubijanja – bio je, kako je sudija rekao u nastavku, pod kontrolom srbijanske policije.

„Okrivljeni je odigrao glavnu ulogu u nastojanjima MUP-a da zataška ta ubistva“, kazao je sudija Parker.

Đorđević je „davao instrukcije u vezi sa tajnim transportom leševa“, kao i „konkretna naređenja da se spreče sudske istrage“.

„Veće je zaključilo da je transport leševa sa Kosova u cilju njihovog tajnog pokapanja u masovne grobnice na terenima MUP-a bio izvršen u sklopu koordinirane operacije uklanjanja dokaza zločina koje su srbijanske snage počinile nad Albancima na Kosovu“, rekao je sudija Parker.

Osim toga, kazao je sudija, „uprkos tome što je znao za zločine koje su na Kosovu počinile snage MUP-a, tokom perioda na koji se odnosi optužnica, niti nakon toga . . . okrivljeni nije preduzeo nikakve mere kako bi osigurao istragu zločina ili kaznio one koji su sudelovali u njima“.

Đorđević je – zajedno sa ostalim članovima srbijanskog rukovodstva, uključujući i bivšeg predsednika Srbije, Slobodana Miloševića – učestvovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu „narušavanja etničke ravnoteže na Kosovu“, kazao je sudija Parker.

„Veće se uverilo da je ponašanje okrivljenog . . . značajno doprinelo kampanji terora i ekstremnog nasilja koju su srbijanske snage pokrenule protiv kosovskih Albanaca, i čiji je cilj bio menjanje demografske slike Kosova“, zaključio je sudija Parker.

Suđenje Đorđeviću počelo je u januaru 2009., a pre no što je prošlog jula okončano, saslušani su iskazi 140 svedoka. Đorđević je osmi visoki srbijanski zvaničnik kome se sudilo za zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu, a šesti je među onima koji su za te zločine i osuđeni.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.