BOSNJACKI ZAHTEV ZA ODSTETU ODBIJEN
Preziveli iz Srebrenice nezadovoljni su odlukom suda kojom je odbijen njihov zahtev za odstetu zbog ubijenih rodjaka.
BOSNJACKI ZAHTEV ZA ODSTETU ODBIJEN
Preziveli iz Srebrenice nezadovoljni su odlukom suda kojom je odbijen njihov zahtev za odstetu zbog ubijenih rodjaka.
Neposredno uoci osme godisnjice srebrenickog masakra, protekle je sedmice bosanski sud za ljudska prava izazvao bes mnogih prezivelih, jer je odbacio njihove zahteve za nadoknadu stete koji su pred tim sudom zbog palih zrtava zatrazeni od Republike Srpske (RS).
Oko 1,800 onih koji su u Srebrenici ostali bez svojih najmilijih pokrenulo je sudski postupak u kojem su optuzili banjalucke vlasti za svesnu opstrukciju svih pokusaja da se otkrije sta se dogodilo sa njihovim rodjacima. Zahtevali su i novcanu nadoknadu, ciji je iznos trebalo da utvrdi sud.
U martu je Vece za ljudska prava – telo sastavljeno od lokalnih i medjunarodnih sudija, koje se bavi zastitom ljudskih prava na celoj drzavnoj teritoriji – naredilo Republici Srpskoj da na ime odstete po slicnom zahtevu koji je podnelo 49 lica uplati sumu od dva miliona americkih dolara.
Ali, sud je odlucio i da taj novac ne bude direktno urucen prezivelima, nego da bude uplacen u specijalni fond koji je osnovan sa ciljem da se izgradi novo groblje i spomenik zrtvama masakra, a koji nosi ime «Fondacija Srebrenica–Potocari».
U to vreme, predsednica suda Misel Pikar (Michele Picard) najavila je ovakvu presudu kao prvu pri cijem su donosenju uzete u obzir i patnje porodica iz Srebrenice. Dodala je i da ce sud razmotriti jos nekoliko hiljada zahteva – pa je valjda ta izjava navela i pomenutih 1,800 ljudi da poveruju kako ce i povodom njihovih zahteva biti doneta presuda kojom ce im se na slican nacin nadoknaditi steta.
Medjutim, protekle je sedmice sud presudio da su njegovom odlukom o prvih 49 zahteva «obuhvaceni i zahtevi sadasnjih podnosilaca», te da stoga novih 1,800 zahteva nece ni biti razmatrani.
U svojoj presudi, vece je saopstilo i sledece: «Cak i kada bismo pojedinacnim razmatranjem prihvatljivosti i zasnovanosti novih zahteva zakljucili da je bilo krsenja ljudskih prava, mi ne bismo bili u stanju da obezbedimo bilo kakav dodatni pravni lek osim onog koji je vec obezbedjen za sve zrtve srebrenickih dogadjaja (u prethodnih 49 slucajeva).»
Ovakva odluka je razbesnela udruzenja zrtava u Bosni.
«Sve je to visoka politika», izjavila je Munira Subasic iz Pokreta majki enklava Srebrenice i Zepe. «Zasto slucajevi nisu pojedinacno razmatrani? Veoma smo razocarane.»
Njeno udruzenje tvrdi da svaki slucaj treba da bude razmatran zasebno i da istovremeno odbacivanje 1,800 zahteva znaci minimiziranje razmera zlocina. Ono je takodje istaklo da ovakva odluka tehnicki znaci da vlasti Republike Srpske, po misljenju suda, nisu nacinile nikakav prekrsaj.
Mnogi su spekulisali o tome da je sud odluku doneo u vremenskoj iznudici – do kraja godine bi on trebalo da bude zatvoren, pri cemu navodno vise hiljada slucajeva tek treba da bude razmatrano.
Drugi su izrazili sumnju u prvu presudu, odnosno u nacin na koji je, povodom prvog zahteva, utvrdjen iznos od dva miliona dolara.
Naime, u februaru je Fondacija Srerebrenica–Potocari, koja nadgleda izgradnju spomenika i groblja – i kojom predsedava Visoki predstavnik za Bosnu, Pedi Esdaun (Paddy Ashdown) – objavila da za te svrhe, od ukupne sume od pet miliona dolara, nedostaju jos dva miliona.
Samo tri sedmice docnije, vece za ljudska prava dodelilo je sumu od dva miliona dolara Fondaciji, na ime izgradnje pomenutog spomenika, a po zahtevu 49 srebrenickih porodica.
Nick Hawton je dopisnik BBC-a za Balkan.
