Makedonija: Broj samoubistava u porastu

Dok je stajao na vrhu osamdeset metara visoke brane na jugu Makedonije, covek je zakljucio da vise nema razloga da zivi. Izgubio je posao i vise nije bio u stanju da izdrzava zenu i dvoje dece. Kasnije identifikovan samo kao N.N. lice odlucio je da svemu ucini kraj - i bacio se u ponor.

Srecom, preziveo je pad sa brane elektrane Tikves u Kavadarce i sada se nalazi na psihijatrijskom tretmanu. Mnogi drugi koji su podlegli raspolozenju suicidalne depresije koja hara ovom siromasnom zemljom nisu bili te srece.

Tokom poslednjih dvadeset meseci broj samoubistava u Makedonji porastao je za trecinu u odnosu na isti period 2001.godine. Za ovaj trend analiticari krive ekonomske teskoce i post-konfliktnu traumu.

Portparol ministarstva unutarsnjih poslova Vojislav Zafirovski izjavio je da je u poslednje dve godine 367 ljudi - 266 muskaraca i 101 zena - izvrsilo samoubistvo u Makedoniji, zemlji sa 2,1 miliona stanovnika. To je porast od 30 procenata.

Broj samoubistava naglo je porastao u siromasnijim krajevima, gde stanovnistvo zaradjuje manje od prosecne plate ili penzije od 100 evra mesecno. Iz populacije potencijalno radno sposobnih stanovnika od 850 000 ljudi, njih oko 350 000, priblizno 37 procenata, prijavljeni su kao nezaposleni. Oni koji imaju posao nalaze se u tek neznatno boljem polozaju, jer desetine hiljada zaposlenih ne primaju plate mesecima.

Zafirovski je izjavio da ekonomski problemi nadmasuju sve druge razloge za samoubistvo, ukljucujuci i neizlecive bolesti. Psihijatar Vesna Atanasova, koja vodi privatnu kliniku u Skoplju, slaze se sa tom konstatacijom. "Osnovni motiv za samoubistvo je beda," kaze za IWPR.

Tokom sedam meseci prosle godine besneo je oruzani sukob izmedju makedonskih vladinih snaga i albanskih pobunjenika koje je predvodila Nacionalna oslobodilacka armija, NLA. Mada je broj zrtava, oko 200 poginulih, mali u odnosu na druge skorasnje sukobe na Balkanu, trauma je jos uvek siroko prisutna medju 8000 ljudi, uglavnom etnickih Makedonaca, koji se jos nalaze van svojih domova.

"Samoubistvo je cin agresije usmerene na sebe," kaze Stanislav Petkovski, specijalista klinicke psihologije iz Skoplja, koji vec godinama radi kao porodicni terapeut. "Rat, u kombinaciji sa bedom, promovisao je agresiju kao oblik resavanja kako spoljasnih tako i unutrasnjih psiholoskih konflikata."

Petkovski je vodio istrazivanje koje se bavilo psiholoskim stanjem etnickih Makedonaca na kraju 2001. i pocetku 2002.godine. Na uzorku od 1000 ispitanika iz pet gradova on je ustanovio da su najcesca osecanja u populaciji bes, strah i beznadje.

"Na zalost, tako pocinje psiholoska spirala koja podstice ovu vrstu nasilja," izjavio je Petkovski.

Psihijatar iz Skoplja, Edip Sei, veruje da i starosna dob predstavlja vazan faktor. "Analize su pokazale da se u poslednjih 25 godina broj samoubistava medju adolescentima utrostrucio," rekao je.

U skorasnjem izvestaju Centra za krizne situacije, koji radi pri psihijatrijskoj klinici drzavne bolnice u Skoplju, zakljucuje se da je samoubistvo treci najcesci uzork smrti kod mladih ljudi izmedju 15 i 24 godine starosti.

Sei je opisao slucaj sesnaestogodisnjeg T.N. iz Skoplja, ciji su roditelji odlucili da se razdvoje na neko vreme, zbog finansijskih teskoca. Posle njihovog razdvajanja, sin je odbio da komunicira sa roditeljima i otisao je da zivi kod babe i dede.

Potom je usao u lose drustvo, pa su usledili problemi sa policijom. Kada je jednog dana nestao novcanik njegove bake, T.N. je bio glavni osumnjiceni - i pokusao je da izvrsi samoubistvo nozem. Srecom, nije uspeo, i sada se oporavlja u bolnici.

Sei takodje naglasava da je ljudima sa ratnom traumom takodje potrebna pomoc. "Drzava bi morala organizovati psihijatrijske centre za rehabilitaciju u onim regionima koji su najvise bili pogodjeni proslogodisnjim sukobom," zakljucio je.

Irfan Agusi je novinar skopskih dnevnih novina na albanskom jeziku Fakti.