NAPREDAK MKS-a U ISTRAGAMA OKO DARFURA

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS), Luis Moreno-Okampo (Luis Moreno-Ocampo), saopštio je ove sedmice – na međunarodnoj konferenciji podrške tom sudu za ratne zločine – da je njegov tim nadomak pokretanja postupaka protiv lica osumnjičenih za organizovanje ubistava, silovanja i mučenja na području Darfura (Sudan).



Tužilac je to učinio obraćajući se predstavnicima više od stotinu zemalja potpisnica osnivačkog akta MKS-a, Rimskog Statuta, koji su se u Hagu okupili na šestom zasedanju Skupštine država članica (SDČ).



Do 1. decembra trajaće rasprave o strateškom radu suda, njegovom budžetu, lokaciji stalnih prostorija, te prilozima u specijalni fond za žrtve, koji je namenjen obeštećenju zajednica razorenih nasiljem.



Nakon što ga je o tamošnjoj situaciji izvestio Savet bezbednosti UN-a, MKS je započeo istrage ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti koji su navodno počinjeni u Darfuru.



Budući da Sudan nije želeo da im garantuje bezbednost, istražitelji tužilaštva su bili prinuđeni da svoj posao obave u susednim zemljama. Uprkos tome, Moreno-Okampo je rekao kako je „bez obzira na poteškoće, moja kancelarija uspela da prikupi dokaze neophodne za nepristrasnu istragu zločina u Darfuru“.



MKS je trenutno aktivan i u Ugandi, kao i u Demokratskoj Republici Kongo (DRK) – državama koje su taj sud pozvale da, dok je nasilje još uvek u toku, istraži navodne ratne zločine.



Pet naloga za hapšenje izdato je protiv osumnjičenih pripadnika odmetničke Božije vojske otpora (BVO) iz Ugande, a jedan protiv Tomasa Lubange (Thomas Lubanga), lidera pobunjenika u Kongu – poznatijih kao Unija patriota Konga (UPK).



I dok u Ugandi još uvek niko nije uhapšen, Lubanga je već delimično saslušan u postupku potvrđivanja optužbi pred MKS-om, koji će u januaru odlučiti da li su dokazi protiv okrivljenog dovoljni za nastavak suđenja u punom obimu.



Za sada ne postoje nalozi za hapšenje pojedinaca osumnjičenih za podsticanje nasilja koje traje na problematičnom području Darfura, ali bi se i to – sudeći po opaskama glavnog tužioca – moglo uskoro promeniti.



Na konferenciji za štampu održanoj 23. novembra, povodom početka zasedanja SDČ-a, Moreno-Okampo je rekao da su nalozi za hapšenje koje je sud izdao uticali na smanjenje nasilja, te da „sve tri zemlje zajedno rade na iznalaženju rešenja“.



Rekao je i da je, uprkos tome što Sudan nije potpisao Rimski Statut i nije član SDČ-a, ta zemlja ipak potpisala sporazum sa tužiocima da bi pomogla da se BVO privede pravdi, kako bi odmetnička vojska ostala bez „svog utočišta u Sudanu“.



Zajedno sa predstavnicima država, u aktivnostima SDČ-a sudeluju i nevladine organizacije (NVO) koje vrše kontrolu suda, i koje su organizovane oko Koalicije za Međunarodni krivični sud (KMKS) – svetske mreže koju čini preko 2,000 NVO-a.



Na konferenciji za novnare održanoj na početku zasedanja SDČ-a, izvršna direktorka Ženske inicijative za rodnu pravdu, Brigid Inder, izjavila je da mesto pravnog savetnika za rodna pitanja ni četiri godine nakon osnivanja suda još uvek nije popunjeno – što predstavlja poseban problem, s obzirom da je ono predviđeno Rimskim Statutom.



Ričard Diker (Richard Dicker), koji vodi Program međunarodne pravde pri Međunarodnoj organizaciji za zaštitu ljudskih prava (Human Rights Watch), izrazio je zabrinutost zbog toga što SDČ planira da smanji budžet za podršku.



On tvrdi da su komunikacija i podrška ključne za to da suđenja i presude u MKS-u budu od značaja za zajednice zahvaćene nasiljem i ljude smeštene u izbegličkim logorima. „Razlog za sve rasprava o budžetima i strateškim planovima je dalji napredak u sticanju iskustva koje će učiniti ovaj sud važnim.“, rekao je on.



SDČ se održava u Kongresnom centru Svetskog foruma u Hagu, i trajaće do 1. decembra.



Katy Glassborow izveštava za IWPR iz Haga.