Tribunal: Septembar '07
Izveštaj IWPR-a o arhivama MKSJ-a pojavio se u pravo vreme, pošto je nekoliko sedmica nakon njegovog objavljivanja počela i izrada zvanične studije.
Tribunal: Septembar '07
Izveštaj IWPR-a o arhivama MKSJ-a pojavio se u pravo vreme, pošto je nekoliko sedmica nakon njegovog objavljivanja počela i izrada zvanične studije.
Tokom septembra, IWPR je u jednom od svojih izveštaja preneo stavove regionalnih i inostranih stručnjaka o sudbini arhiva Haškog tribunala.
Pokazalo se da je trenutak u kojem se pojavio tekst o toj ogromnoj dokumentaciji – o kojoj su pisali naši saradnici iz Londona, Zagreba, Beograda i Sarajeva – savršeno odabran.
Nekoliko sedmica nakon objavljivanja pomenutog izveštaja, u Hagu je započela i izrada ključne studije posvećene budućnosti arhiva dvaju sudova – Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (MKSR).
Uz predsedavanje bivšeg tužioca MKSJ-a i MKSR-a, sudije Ričarda Goldstouna (Richard Goldstone), ekspertski komitet koji radi na studiji dotičnim će tribunalima obezbediti nezavisnu analizu načina na koji je najbolje osigurati buduću dostupnost arhiva, a razmotriće i različite lokacije za smeštaj tih materijala.
U IWPR-ovom članku istražene su brojne opcije kada je reč o čuvanju dokumenata nakon što Tribunal 2010. prestane sa radom. Lokalni i inostrani stručnjaci sa kojima smo razgovarali pomenuli su više mesta gde bi arhiva mogla biti smeštena – počev od Bosne, Srbije i Hrvatske, pa do Sjedinjenih Država i Holandije.
Tekst sadrži i intervju sa profesorom arhivistike na Amsterdamskom Univerzitetu, Erikom Ketelarom (Eric Ketelaar), koji će sudelovati u izradi studije o budućnosti arhiva MKSJ-a. On je za IWPR izjavio da dostupnost i bezbednost predstavljaju faktore od posebne važnosti, koje kao takve treba uzeti u obzir.
„Ono što treba rešiti i što predstavlja veliki problem do 2010. jeste pitanje regulacije pristupa. Mislim da je ključno da svi iz regiona imaju pristup istom materijalu. Pomirenje može da počne tek ako postoji mogućnost utvrđivanja zajedničke prošlosti.“
Kao reakciju, IWPR je primio pismo bosanskog oficira za vezu sa Haškim tribunalom, Amira Ahmića, koji predlaže vlastito rešenje.
„Smatram da bi regionalni centar, koji bi bio pod strogom jurisdikcijom UN-a, trebalo da bude osnovan u Bosni“, rekao je on.
Tokom septembra, naše je članke republikovala i Bosnia Daily – najznačajnije bosansko elektronsko izdanje na engleskom, čiju ciljanu publiku čine diplomate, lokalni i strani političari, te bosanska dijaspora.
„IWPR-ovi članci su visokog kvaliteta i dobro napisani. Ono što u vašim izveštajima najviše cenimo jeste to da oni – osim što su veoma informativni – predstavljaju primer nezavisnog, objektivnog novinarstva“, rekao nam je urednik tog izdanja, Rasid Krupalija.
„Pitanja koja se tiču Haškog tribunala su izuzetno važna za Bosnu i čitav region, pa smatramo da našim čitaocima vaši izveštaji mogu biti veoma korisni. To je glavni razlog zbog kojeg redovno prenosimo vaše članke“, rekao je on.
„Urednici publikacije Bosnia Daily ovim putem žele da pohvale vaš tim zbog pravovremenih i krajnje objektivnih izveštaja, koje objavljujete svake sedmice.“
Pokazalo se da je trenutak u kojem se pojavio tekst o toj ogromnoj dokumentaciji – o kojoj su pisali naši saradnici iz Londona, Zagreba, Beograda i Sarajeva – savršeno odabran.
Nekoliko sedmica nakon objavljivanja pomenutog izveštaja, u Hagu je započela i izrada ključne studije posvećene budućnosti arhiva dvaju sudova – Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (MKSR).
Uz predsedavanje bivšeg tužioca MKSJ-a i MKSR-a, sudije Ričarda Goldstouna (Richard Goldstone), ekspertski komitet koji radi na studiji dotičnim će tribunalima obezbediti nezavisnu analizu načina na koji je najbolje osigurati buduću dostupnost arhiva, a razmotriće i različite lokacije za smeštaj tih materijala.
U IWPR-ovom članku istražene su brojne opcije kada je reč o čuvanju dokumenata nakon što Tribunal 2010. prestane sa radom. Lokalni i inostrani stručnjaci sa kojima smo razgovarali pomenuli su više mesta gde bi arhiva mogla biti smeštena – počev od Bosne, Srbije i Hrvatske, pa do Sjedinjenih Država i Holandije.
Tekst sadrži i intervju sa profesorom arhivistike na Amsterdamskom Univerzitetu, Erikom Ketelarom (Eric Ketelaar), koji će sudelovati u izradi studije o budućnosti arhiva MKSJ-a. On je za IWPR izjavio da dostupnost i bezbednost predstavljaju faktore od posebne važnosti, koje kao takve treba uzeti u obzir.
„Ono što treba rešiti i što predstavlja veliki problem do 2010. jeste pitanje regulacije pristupa. Mislim da je ključno da svi iz regiona imaju pristup istom materijalu. Pomirenje može da počne tek ako postoji mogućnost utvrđivanja zajedničke prošlosti.“
Kao reakciju, IWPR je primio pismo bosanskog oficira za vezu sa Haškim tribunalom, Amira Ahmića, koji predlaže vlastito rešenje.
„Smatram da bi regionalni centar, koji bi bio pod strogom jurisdikcijom UN-a, trebalo da bude osnovan u Bosni“, rekao je on.
Tokom septembra, naše je članke republikovala i Bosnia Daily – najznačajnije bosansko elektronsko izdanje na engleskom, čiju ciljanu publiku čine diplomate, lokalni i strani političari, te bosanska dijaspora.
„IWPR-ovi članci su visokog kvaliteta i dobro napisani. Ono što u vašim izveštajima najviše cenimo jeste to da oni – osim što su veoma informativni – predstavljaju primer nezavisnog, objektivnog novinarstva“, rekao nam je urednik tog izdanja, Rasid Krupalija.
„Pitanja koja se tiču Haškog tribunala su izuzetno važna za Bosnu i čitav region, pa smatramo da našim čitaocima vaši izveštaji mogu biti veoma korisni. To je glavni razlog zbog kojeg redovno prenosimo vaše članke“, rekao je on.
„Urednici publikacije Bosnia Daily ovim putem žele da pohvale vaš tim zbog pravovremenih i krajnje objektivnih izveštaja, koje objavljujete svake sedmice.“
