Zajednicke Granicne Patrole u Bosni
Posto je usled opstrukcione bosanske politike izgubio strpljenje, Visoki predstavnik za Bosnu nametnuo je zakonske mere kojima se stvara prva ujedinjena granicna patrola zemlje.
Zajednicke Granicne Patrole u Bosni
Posto je usled opstrukcione bosanske politike izgubio strpljenje, Visoki predstavnik za Bosnu nametnuo je zakonske mere kojima se stvara prva ujedinjena granicna patrola zemlje.
Vise od godinu dana bosansko-srpsko, hrvatsko i muslimansko rukovodstvo nije u stanju da prevlada svoje "nacionalne interese" i slozi se sa terminima za formiranje zajednicke granicne sluzbe. Zakonodavstvo je presudno za poboljsanje situacije na lose cuvanim bosanskim granicama, za zaustavljanje sverca i ciscenje korumpiranog poreznog i carinskog sistema koji trenutno kontrolisu vladajuce politicke partije u svakom pojedinacnom entitetu, a ne drzavni organi.
Zajednicka granicna patrola po prvi put je predlozena na Madridskoj konferenciji za sprovodjenje mira 1997. godine. Bosansko zajednicko predsednistvo slozilo se za uspostavljanje ove sluzbe u New Yorku u novembru 1999. godine.
"Bosni i Hercegovini je hitno potrebna granicna sluzba " rekao je visi zapadni medijator, Visoki predstavnik Wolfgang Petritsch u saopstenju za stampu u kome je objasnio razloge zbog kojih je odlucio da samoinicijativno zahteva primenjivanje ovog zakona. "To je kljuc integracije Bosne u Evropu. Svaka evropska zemlja kontrolise svoje granice", dodao je on.
"Granicna sluzba ce raditi na suzbijanju sverca, kriminala i ilegalne emigracije, sto predstavlja velike probleme Bosne i Hercegovine. Takodje ce se uvecati prihodi od carina za sva tri entiteta. Novac ce se upotrebljavati za placanje sluzbi kao sto su izgradnja i vodjenje dobrih skola i bolnica, novih puteva i ekonomskog preporoda ukljucujuci stvaranje novih radnih mesta" moglo se cuti u ovom saopstenju.
Zakon koji Petritsch namece omogucava jedinstveno patroliranje granica koje ce biti regionalno sastavljeno po uzoru na etnicku mapu Bosne pre rata. Ova sluzba ce nadgledati saobracaj preko granicnih prelaza i u radijusu od 10 kilometara unutar same granice.
U saradnji sa kancelarijom Visokog predstavnika, misija UN u Bosni vec je ogranizovala obucavanje prve etnicki izmesane grupe bosanskih granicara u Grazu, Austrija.
Od samog pocetka se bosansko-srpski i hrvatski lideri, koji smatraju da Bosna predstavlja tek labav savez polu-nezavisnih entiteta, protive stvaranju zajednicke granicne sluzbe koja preti da ogranici moc njihovih institucija.
Stavise, veruje se da su neke lokalne vodje povezane sa kriminalcima koji iskoristavaju slabo cuvane granice u Bosni da svercuju robu bez placanja carinskih dazbina i poreza. Medjunarodne organizacije tvrde da ovakve aktivnosti osiromasuju bosanski budzet za stotine i hiljade nemackih maraka.
Cak i kada su suoceni sa velikim medjunarodnim pritiscima, bosansko-srpski i hrvatski lideri pokusavaju da ublaze predlozeni zakon da bi uspostavili paralelne granicne sluzbe u svakom entitetu.
Poslednji put doslo je do zastoja pri usvajanju ovog zakona u zajednickom bosanskom parlamentu. Bosansko-srpski poslanici glasali su protiv ovog zakona. Iako je nedavno Milorad Dodik, premijer Republike Srpske obecao da ce ovaj zakon bez smetnji usvojiti.
Jos uvek nije jasno zasto su bosansko-srpski poslanici odbacili ovaj zakon uprkos Dodikovim uveravanjima. Medjutim, ova situacija podseca na opstrukcionu strategiju bosansko-srpskog ratnog vodje Radovana Karadzica, osumnjicenog za ratne zlocine. Na tajnom sastanku krajem 1996.godine, Karadzic je nalozio tadasnjem ekstremnom rukovodstvu Republike Srpske da se svim raspolozivim sredstvima bori protiv stvaranja bilo kakvih zajednickih institucija i zakona, sto je dovelo do toga da kancelarija Visokog predstavnika jednostrano namece zakonodavstvo.
Sudeci po izvestajima bosanskih medija, 17.januara, bosansko-srpski poslanici u Donjem domu parlamenta opisali su Petritschevu odluku kao nedemokratsku i izjavili da ce podneti tuzbu Ustavnom sudu.
Medjutim, posle Petritscheve najave o nametanju ovog zakona, glavni bosansko- srpski, hrvatski i muslimanski lideri obecali su da prihvatiti ovaj zakon i stvoriti jedinstvenu granicnu sluzbu.
U saopstenju za stampu Petritsch je rekao da je bio "vrlo nezadovoljan nesposobnoscu i nesklonoscu srpske delegacije Donjeg doma parlamenta u Bosni da predstavlja interese postenih ljuci BiH".
"Necu dozvoliti da nekoliko neodgovornih drzavnih poslanika iz RS unisti nadu ove zemlje za prosperitet. Ovi funkcioneri tvrde da stite takozvane nacionalne interese RS i njenih gradjana. U stvari, oni nanose stetu razvoju njihovog entiteta i dobrostanju njenih gradjana upotrebljavajuci ovu vrstu opstukcionizma", rekao je Petrisch. On je takodje obecao da ce "dati sve od sebe da stvori jedinstvenu profesionalnu sluzbu koja ce se boriti protiv korupcije i kriminala na granici".
Neuspeh u primeni zakona o granicnoj sluzbi samo je jedan od primera u najnovijoj seriji slabosti koje pokazuju bosanske vlasti pri uspostavljanju neophodnog drzavnog zakonodavstva i infrastrukture. Vecina proslogodisnjih sednica bosanskog parlamenta, na drzavnom nivou kao i na nivou entiteta, zavrsavala je poduzim politickim razmiricama i sa svega nekoliko konkretnih rezultata.
Ovakvo ponasanje dovelo je do porasta frustracije i nestrpljivosti unutar medjunarodne zajednice koja je nedavno uputila zahtev za radikalne ekonomske i politicke reforme u Bosni.
"Ovo ce biti najodlucnija godina, godina u kojoj ce doci do velikih promena. Doslo je vreme da se izabrani zvanicnici i gradjani BiH sami pocnu starati o svojoj buducnosti", rekao je u Bosni Robert Barry, sef Organizacije za bezbednost i kooperaciju u Evropi (OSCE). "Ono sto ce se izglasati u toku ove godine imace dalekosezne posledice po politicki i ekonomski zivot ove zemlje ", kaze Barry.
Janez Kovac je pseudonim novinara koji radi u Sarajevu i redovni dopisnik Instituta IWPR.
