Stranci Otkrivaju Opasnost Ulaganja u Bosnu

Proslo je vec cetiri godine od kraja rata u Bosni i posle injekcije od oko 4 biliona dolara strane pomoci, strani bi se ulagaci trebalo utrkivati da osvoje trziste od oko 3, 5 miliona ljudi.

Umesto toga, nekolicina se ulagaca nasla u lavirintu komunisticke birokrtatije, siroko rasprostranjene korupcije i poreza.

Dva americka novinara stigla su u Sarajevo marta 1999.godine da bi osnovali prvi list na engleskom jeziku, "The BiH Reader". Ove novine su uspevale u drugim postkomunistickim zemljama sa velikom emigracijom. Imajuci u vidu 15 hiljada stranaca koji rade za medjunarodne organizacije i vise od 30 hiljada vojnika SFOR-a koji zive u Bosni, ovaj projekat je izgledao sasvim ostvariv.

Pre nego sto su dosli u Bosnu, osnivaci ovih novina procitali su na zvanicnoj web strani bosanskog ureda za promovisanje stranih investicija i trgovina, da je Bosna "zemlja dobrih prilika". Stavise, objasnjava se na ovoj web strani kako registracija strane firme u BiH predstavlja "jednostavan postupak koji se sastoji iz dva koraka".

To je zvucalo isuvise dobro. Posle sedmomesecne bitke sa vlastima, u toku koje nisu uspeli registrovati svoje novine i velikih finansijskih gubitaka, osnivaci su odlucili da se povuku.

U Bosni registracija preduzeca je isto toliko vazna kao otvaranje racuna u Zavodu za platni promet (ZPP) , preko kojih se jos iz doba komunizma vode novcane transakcije. Ovi Zavodi predstavljaju vrlo efektivan nacin politicke kontrole ekonomije i zato njima rukovode vladajuce partije.

Bez legalne registracije dokumenata, preduzece ne moze naplatiti svoje dugove. Uprkos velikom interesovanju zainteresovanih za reklamu i sve vece citalacke publike "The BiH Reader" nije mogao da naplati novac koji mu sledi za tri izdata broja, jer nije ispravno registrovan.

Po dolaska u Bosnu, osnivaci ovih novina imali su jedno dodatno iznenadjenje. Web strana nije otkrila da je stoprocentno vlasnistvo stranih novina nemoguce u Bosni jer se mediji tretiraju kao "strateska industrija". Stoga su oni morali da nadju domaceg partnera koji bi imao bar 51 odsto vlasnistva.

Registracija preduzeca sastoji se od trazenja odobrenja od nekoliko vladinih ministarstva, od kojih je svako, sudeci po osnivacima, odgadjalo svoju odluku bez razloga, ili bi jednostavno odbilo dati odgovor. Da bi pribavili dokumenta iz Saveznog ministarstva za spoljnu trgovinu, koje se nalazi u Mostaru, oni su morali putovati vise puta iz Sarajeva u potrazi za stalno odsutnim ministrom. "On je jednostavno odbio poslati postom dokumenta", objasnjava John Biemer, urednik "The BiH Reader".

Izgleda da su neki zvanicnici zbunjeni nejasnoscu zakona koji regulise strana ulaganja u medije. U junu, tri meseca po pocetku ove procedure, Ministarstvo za spoljnu trgovinu informisalo je osnivace ovih novina da jos nije izglasan zakon na kojemu se registracija ovog preduzeca zasniva, jer je parlament uveo dodatne rekstrikcije. Kada ce parlament razmatrati ovaj zakon ili ga doneti, to nikome nije poznato.

Prvi advokat koji je zastupao "The BiH Readeer" podneo je ostavku, jer nije mogao da se nosi sa raznim preprekama. Drugi je bespomocno sugerisao da traze intervenciju od funkcionera iz medjunarodne zajednice. Medjutim, bez obzira na pritisak komercijalnog atasea americke ambasade i kancelarije Viseg Predstavnika, domaci zvanicnici nastavili su sa zatezanjem.

Da sam proces nije dospeo u zastoj, ove novine su morale dobiti odobrenje iz jos nekih od kancelarija ministarstva kao sto je Ministarstvo za odbranu, koje mora overiti da se kancelarije, koje su bile smestene u privatnom stanu, ne nalaze na mestu od strateskog znacaja.

"Narocitu frustraciju za nas predstavljala je nasa nemoc da shvatimo koga treba kriviti, nesposobne advokate, korupmirane ministre, birokratiju ili same zakone", rekao je u oprostajnom clanku urednik John Biemer, kojeg su objavile domace novine.

Oni investitori koji prodju kroz proces registracije, suocavaju se sa dodatnim preprekama. Ovo se najbolje moze ilustrovati u slucaju velikog francuskog lanca samoposluga "Intermarche", koji je ulozio jedanaest miliona nemackih maraka na izgradnji novog supermarketa "Interex".

Pored komplikacija oko registracije, Inermarche je kupio teren porodice Delimustafic, koja ima politicke veze i zaposlio oko 55 radnika koji su placali porez koji se dostizao 87 odsto njihove plate.

Oko 6,000 kvadratnih metara supermarketa je konacno otvoreno 1.septembra u predgradju Sarajeva, zvanom Stup. Finansijska policija zatvorila ga je posle dvadeset i jednog dana. Zvanicno objasnjenje zatvaranja poziva se na jednu staru odredbu iz doba komunizma, po kojoj je zabranjeno prodavati robu na veliko i na malo na istom mestu.

Rukovodstvo Interexa bilo je svesno ove odredbe i o tome je diskutovalo sa saveznim premijerom Edhemom Bicakcicem pre samog otvaranja. Bicakcic ih je uverio da je propis zastareo i da stoga mogu nastaviti sa projektom.

Direktor projekta Jean Francois de la Roche ne zna zasto je supermarket zatvoren, ali o tome se mogu cuti razne teorije.

Po jednoj, operatori se na crnom trzistu nisu mogli takmiciti sa velikim popustima koje je davao Interex, pa su stoga intervenisali. Kao posledica nejasnih granica i siroko rasprostranjene utaje poreza i carine, bosansko trziste sverca raste jos od kraja rata. Govori se da mnoge politicke figure iz visih slojeva imaju direktan udeo u ovom sektoru ekonomije.

Druga teorija je da je Interex zrtva unutrasnje bitke sa finansijskom policijom. Grupa finansijskih inspektora je u otvorenom pismu optuzila njihove sefove za prodaju zaplenjene robe u vrednosti od pet miliona nemackih maraka.

Ma sta bio razlog, Interex je primoran da posle dve nedelje zatvori svoje prostorije i stoga trpi finansijske gubitke. Bez obzira na sve, De Roche je optimista. " Mi smo vec bili korisni", rekao je on ukazujuci da se stara odredba promenila u roku od nekoliko dana.

Jadranka Slatina je pseudonim novinarke iz Beograda.