Opsada Sarajeva – glavna tema prvog dana suđenja Mladiću
Tužilaštvo se u uvodnim argumentima usredsredilo na opsadu Sarajeva i pritvorske logore za ne-Srbe.
Opsada Sarajeva – glavna tema prvog dana suđenja Mladiću
Tužilaštvo se u uvodnim argumentima usredsredilo na opsadu Sarajeva i pritvorske logore za ne-Srbe.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 740, 16. maj 2012.)
Na početku svoje uvodne reči na dugoočekivanom suđenju bivšem vojnom komandantu bosanskih Srba, Ratku Mladiću, tužioci su prikazali ratni snimak na kojem se okrivljeni očigledno hvali da je „usput“ ubijao ljude kad god bi posetio grad Sarajevo, koji je bio pod opsadom.
Taj mutan snimak, koji je – prema navodima Kancelarije tužioca (KT) – načinjen u avgustu 1994. godine, prikazan je u sudnici 16. maja, na samom početku suđenja.
KT tvrdi da ovaj film prikazuje generala Mladića u kolima sa jednim srpskim iseljenikom iz Kanade.
Sudeći po sudskom prevodu na engleski, Mladić je tom posetiocu rekao: „Dovukli smo tenkove ovamo i ubili boga u Turcima“ – pri čemu je mislio na bosanske Muslimane.
„Kad god dođem u Sarajevo, usput ubijem nekoga. Koga je briga za njih?“ – kazao je, u prevodu, Mladić.
Po završetku snimka, tužilac Dermot Grum (Dermot Groome) obratio se svima u sudnici rečima: „Mladić govori o tome da je lično pucao iz snajpera na narod Sarajeva, kao da je to nekakav sport.“
Tužioci tvrde da je Mladić, kao neko ko je od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosanskih Srba, planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je taj grad opustošen, pri čemu je poginulo 12,000 ljudi. Mladićeva vojska se tereti za neselektivnu upotrebu snajperske i artiljerijske vatre protiv civilnog gradskog stanovništva u cilju „širenja terora“.
On se tereti za genocid zbog učešća u srebreničkom masakru – koji je počinjen u julu 1995. i u kojem je ubijeno oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.
U optužnici – koja ukupno ima 11 tačaka – navodi se da je Mladić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, čime je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.
Nakon što je 16 godina proveo u bekstvu, Mladić je 26. maja 2011. uhapšen u Srbiji.
Govoreći o Sarajevu, Grum je sudu rekao da je „od samog početka žrtvama i međunarodnoj zajednici bilo jasno da je bombardovanje [grada] težak zločin.“
Mladić je, po njegovim rečima, tvrdio da je „blokirao Sarajevo sa sve četiri strane. Nema izlaza.“
Tužilaštvo je prikazalo video-snimak, uglavnom sačinjen od ratnog reportažnog materijala, na kojem su se videli civili kako trče niz ulicu kako bi izbegli snajpere postavljene u brdima iznad grada. Pokazane su i slike granatiranih zgrada i leševa na pločniku.
U sudnici je prikazan još jedan snimak – onaj kojeg je načinio dopisnik novinske kuće Sky News, Ernaut Van Linden (Aernout Van Lynden), i na kojem se vidi kako zdepasti Mladić stoji pokraj jednog od borbenih položaja u brdima iznad Sarajeva.
U tom filmu, Van Linden je Mladića opisao kao „bestidnog“, dok je okrivljeni izjavio: „Mi imamo pravo da se branimo.“
Grum je pokazao i niz izvoda za koje je rekao da potiču iz presretnutih telefonskih razgovora između Mladića i jednog od njegovih komandanata.
Citirano je i Mladićevo pitanje postavljeno jednom potčinjenom, koje se ticalo mogućnosti napada na Baščaršiju, istorijsko jezgro grada.
„Za koliko vremena možeš da otvoriš vatru? Možeš li tući i Baščaršiju? Ispali plotun i po Baščaršiji“, navode se u transkriptu Mladićeve reči.
Neselektivna artiljerijska i snajperska paljba bila je deo jednog šireg plana, kazao je Grum pred sudom. „Podela Sarajeva na srpski i bosansko-muslimanski deo“ bila je, po njegovim rečima, jedan od šest strateških ciljeva koje je smislilo rukovodstvo bosanskih Srba, uključujući i Mladićevog tadašnjeg nadređenog, predsednika Radovana Karadžića, kome se trenutno takođe sudi pred Tribunalom.
Tužilac je dao i pregled zločina za koje je Mladić optužen, a koji su počinjeni u brojnim bosanskim opštinama nakon što su ih, u proleće 1992. godine, zauzeli bosanski Srbi.
U istočnobosanskom gradu Foči, žene su bile „sistematski silovane“ – rekao je Grum sudu. On se pozvao na iskaz jedne anonimne svedokinje, koja je ispričala da „oni su mi ubili majku i brata, i počev od tog dana me je silovalo skoro 50 ljudu. Kad god bi se vratili, čupala sam kose i govorila: ’O, šta nam to rade?’“
Dalje, tužilac je opisao uslove koji su vladali u logorima koje su osnovali bosanski Srbi, uključujući objekte na severo-istoku Bosne – u Omarskoj, Keratermu i Trnopolju. Na video-snimku viđeni su izmršaveli ljudi kako stoje iza bodljikave žice i kako se tiskaju po hangarima.
Mladić i njegovi potčinjeni bili su, kako je Grum rekao sudu, „potpuno upoznati sa onim što se dešavalo po tim logorima“.
„Bila je to velika patnja, hrane nije bilo dovoljno, pritvorenici su bili izlagani batinama, mučenju i silovanju i ostalim vidovima seksualnog nasilja i ubijanju“, kazao je on. „[Takvi uslovi] bili su nezadovoljavajući i za domaće životinje, a kamoli za ljude.“
On je prepričao iskaz jednog svedoka koji se prisetio kako je video masakr počinjen u logoru Keraterm. Pre toga je, po Grumovim rečima, svedok video preko 500 ljudi stisnutih u jednu prostoriju, u kojoj su oni, u nedostatku vode, lizali znoj sa zidova.
„Niko od nas ne može da zamisli toliko žestoku žeđ koja [bi] nas naterala da ližemo kondenzovani znoj sa zidova“, kazao je Grum.
Dok je tužilac govorio, Mladić je – odeven u sivo odelo – uglavnom mirno sedeo, povremeno trljajući oči ili brišući lice maramicom.
Međutim, pred kraj zasedanja, on je uputio pogled ka galeriji za publiku, nakon čega su brojne žrtve koje su sedele sa druge strane stakla postale vidno uznemirene.
Kasnije su tvrdile da ih je Mladić pogledao i prešao prstom preko vlastitog vrata.
Predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) upozorio je Mladića da ne čini „neprikladne gestove“ upućene ljudima sa galerije. Sudija je upozorio da će, ukoliko bude nastavio to da radi, možda biti postavljen paravan kako bi se sprečio vizuelni kontakt.
Tužilaštvo će uvodnu reč dovršiti 17. maja ujutro, osvrtom na onaj deo vlastitog dokaznog materijala koji se tiče srebreničkog masakra.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
