Advokatica tvrdi da bi zapovednicima Dačbata moglo da se sudi
Predstavnica bosanskih žrtava kaže da bi građanska parnica za Srebrenicu mogla da dovede do krivičnog gonjenja vojnih komandanata.
Advokatica tvrdi da bi zapovednicima Dačbata moglo da se sudi
Predstavnica bosanskih žrtava kaže da bi građanska parnica za Srebrenicu mogla da dovede do krivičnog gonjenja vojnih komandanata.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 700, 8. jul 2011.)
Važna žalbena presuda, kojom je ove sedmice holandska vlada proglašena odgovornom za smrt trojice Bošnjaka tokom srebreničkog masakra počinjenog 1995. godine, mogla bi da dovede i do zvanične istrage o postupcima komandanata holandskog bataljona – izjavila je za IWPR advokatica žrtava.
„Ubeđena sam da će [holandski javni tužilac] odlučiti da holandske komandante treba krivično goniti“, kaže Lizbet Zegveld (Liesbeth Zegveld), koja zastupa Hasana Nuhanovića i porodicu Rize Mustafića.
Nuhanović je u vreme masakra radio kao prevodilac za Ujedinjene nacije, dok je pokojni Rizo Mustafić bio električar pri Holandskom bataljonu mirovnih trupa UN-a, poznatijem kao Dačbat. Reč je o jedinici kojoj je – nakon što je Srebrenica 1993. proglašena bezbednom zonom – bila poverena zaštita te istočno-bosanske enklave.
Pre otprilike godinu dana, holandski javni tužilac je na zahtev Zegveldove započeo „neformalnu istragu kako bi se utvrdile činjenice“. Ona je u ime Nuhanovića i Mustafićeve porodice tražila da vrhovni komandanti Dačbata budu optuženi za ratne zločine i genocid.
Ova istraga bi trebalo da bude okončana u oktobru, kaže Zegveldova, nakon čega će tužilac odlučiti da li će pokrenuti i formalnu krivičnu istragu.
„Smatram da presuda našeg apelacionog suda veoma ide u prilog pozitivnoj odluci, jer [javni tužilac] istražuje činjenice“, izjavila je ona za IWPR. „[Holandski] žalbeni sud je sada utvrdio veliki broj činjenica . . . koje javni tužilac može da upotrebi.“
Srebreničku enklavu su 11. septembra zauzele snage bosanskih Srba, nakon čega je više hiljada Bošnjaka (bosanskih Muslimana) potražilo utočište u bazi UN-a u obližnjim Potočarima. Nekoliko hiljada ih je bilo pušteno u bazu, dok ih je još više ostalo izvan nje.
Kao zaposlenicima UN-a, Mustafiću i Nuhanoviću je bilo dozvoljeno da – zajedno sa Nuhanovićevim ocem, majkom i bratom – uđu i bazu. Međutim, žalbeno veće je 5. jula utvrdilo da su vojnici Dačbata potom prisilili Mustafića da bazu napusti. Nuhanoviću su dozvolili da ostane, ali su mu izbacili brata, kome je otac odlučio da se pridruži.
Pomenutoj trojici se potom zameo svaki trag. Snage bosanskih Srba ubile su tog jula oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka – što se smatra najtežim pojedinačnim zločinom koji je na evropskom tlu počinjen nakon Drugog Svetskog rata.
„Sud smatra da Dačbat nije trebalo da otera električara [Mustafića] i prevodiočevog brata [Nuhanovića] iz baze, kao i da je trebalo da predvidi da će otac krenuti za sinom“, kaže se u sažetku presude koju je sud doneo.
Sudije su primetile da su vojnici Dačbata već svedočili o „nekolicini incidenata“ u kojima su Bošnjaci koji su se okupili izvan baze bili pretučeni ili ubijani od strane pripadnika snaga bosanskih Srba, te da su stoga vojnici Dačbata znali da će „muškarci biti izloženi velikom riziku“ ukoliko odu.
Sud je, takođe, odbacio argumente holandske vlade, koja tvrdi da država nije odgovorna za ono što je učinio Dačbat, jer su se oni ponašali untar mandata UN-a.
„Sud je presudio da je, iako je Dačbatom komandovao UN, nakon pada Srebrenice došlo do specifične situacije u kojoj je holandska vlada intervenisala posredstvom Dačbata i evakuacije izbeglica“, kaže se u sažetku. „Imajući u vidu ovu umešanost, sud državu smatra odgovornom za postupke vojnika Dačbata spram prethodno pomenutih Muslimana.“
Sud je naglasio da se presuda „odnosi samo na specifičnu situaciju u vezi sa ovim pojedinačnim slučajevima“ i da ne kazuje ništa što bi se odnosilo na bilo koje druge žrtve.
Iako je tako po prvi put utvrđeno da je jedna država odgovorna za ponašanje svojih mirovnjaka, veoma ograničeni karakter slučaja znači da je malo verovatno da će to dovesti do talasa građanskih parnica koju bi pokrenuli članovi porodica onih koji su nestali u Srebrenici.
Osim toga, ovaj slučaj verovatno neće mnogo uticati na tekući postupak koji su protiv UN-a i Holandije pokrenule Majke Srebrenice, jer se taj slučaj bavi žrtvama koje nikada nisu ni bile puštene u bazu UN-a.
„Nisam u poziciji da kažem kako one nikada neće uspeti na sudu, ali ne mislim da im ova odluka garantuje uspeh“, kazala je Zegvaldova.
Vladini advokati su rekli da moraju da prouče žalbenu presudu – kojom je oborena odluka nižeg suda – kako bi videli da li će se žaliti Vrhovnom sudu Holandije, pri čemu Zegvaldova misli da će se to verovatno i desiti.
„Glavna pobeda je u tome da su utvrđene činjenice“, kazala je ona. „Da su žrtve isterane iz prostora Ujedinjenih nacija; da je holandska vojska trebalo da zna i da je zapravo znala da će se [trojica Bošnjaka] sigurno suočiti sa smrću ukoliko budu oterani; te da je holandska vlada bila umešana u komandnu strukturu Ujedinjenih nacija – to su utvrđena fakta na koja ne mogu uticati nikakve buduće žalbe.“
Pošto te činjenice ne mogu biti menjane, svaka žalba će se verovatno odnositi na pitanje ko je odgovoran za postupke mirovnjaka – Holandija ili UN, koji je do sada bio proglašavan izuzetim iz parnica.
Holandski Vrhovni sud bi početkom naredne godine trebalo da odluči o pitanju imuniteta – kaže Aksel Hagedorn (Axel Hagedorn), advokat Majki Srebrenice, koje su pokrenule tu parnicu. Holandski žalbeni sud je 2010. presudio da Ujedinjene nacije ne mogu biti gonjene zbog toga što nisu zaštitile više hiljada ljudi koji su poginuli u masakru.
Hagedorn kaže da je spreman da sa ovim slučajem ode i pred Evropski sud pravde u Luksemburgu. Nakon što budu okončani postupci protiv UN-a, mogu da počnu radnje protiv druge strane u parnici – države Holandije.
Hagedorn kaže da je ovosedmična presuda, premda se neće previše odraziti na njegov vlastiti slučaj, ipak neverovatno značajna.
„Mislim da ona ima mnogo političkih implikacija, pošto pokazuje da je sud – posle šesnaest godina tokom kojih se holandska država skrivala iza Ujedinjenih nacija, poručujući uvek kako ’Mi nismo učinili ništa loše, a ako smo i učinili nešto loše, to je bilo pod starateljstvom UN-a’ – sada rekao: ’Ne, to nije istina’“, izjavio je on za IWPR.
„Ljudi u Holandiji sada možda misle ’Da, možda smo bili u krivu’, i to je po mom mišljenju daleko važnije“, nastavio je Hagedorn.
Zaključci jedne istrage u vezi sa ponašanjem Dačbata u Srebrenici – koju je 2002. godine pokrenula holandska vlada, a sproveo Holandski institut za ratnu dokumentaciju – izazvali su gnev u zemlji i doveli do ostavke tadašnjeg premijera, Vima Koka (Wim Kok).
Ostaje da se vidi koliko će ovosedmična presuda uticati na sadašnje i buduće mirovne trupe, i da li će države biti manje voljne da ih šalju ukoliko mogu biti proglašavane odgovornima za ponašanje vojnika.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
