Komentar: makedonski referendum: korak nazad na putu u EU

Akademski strucnjaci cesto dele zemlje na one koje pruzaju bezbednost i one koje trose bezbednost. Zemlja koja pruza bezbednost poseduje visak bezbednosti, sto joj omogucava da doprinosi bezbednosti na regionalnom nivou; zemlja koja trosi bezbednost, s druge strane, vuce dole sebe i svoje susede. Zemlja koja trosi bezbednost je deo problema na regionalnom nivou, dok je zemlja koja pruza bezbednost deo resenja.

Posle raspada Jugoslavije, saldo bezbednosti na Balkanu otisao je u duboki crveni deficit i niz konflikata primorao je zemlje koje pruzaju bezbednost u Evropi i Americi da obezbede veliku injekciju kapitala bezbednosti.

Slovenija je sada clanica EU i NATO, i Hrvatska je napravila impresivan napredak na putu evroatlantskih integracija. Ali u Srbiji i Crnoj Gori i na Kosovu saldo bezbednosti je, nazalost, i dalje u crvenoj zoni, a i Bosna ce morati da prevali veliki put da bi stekla status odrzive, stabilne, liberalne demokratske drzave.

Sto se tice Makedonije, ova zemlja je bila hvaljena za vreme sukoba na Balkanu kao tracak nade u etnickom haosu, kao dokaz da je moguce da vise etnickih grupa zive zajedno u jednoj drzavi – ako ne u savrsenoj harmoniji, onda bar u miroljubivoj koegzistenciji.

S perspektivom koju otvara pogled na proslost, jasno je da devedesete nisu efikasno iskoriscene da se od Makedonije napravi zemlja koja pruza bezbednost. Reforme privrede i sudstva – da pomenemo samo nekoliko vaznih oblasti – nisu, nazalost, implementirane. I na mnogo nacina Makedonija se nasla na silaznoj putanji. Godine 1996, sa stvaranjem 124 male, neodrzive opstine koje nemaju nikakvu moc, Makedonija je postala jedna od najcentralizovanijih zemalja u Evropi. Ustavna prava garantovana manjinama smanjila su se u odnsu na ono sto im je garantovao ustav stare Jugoslavije. A privatizacija, umesto da dovede svez kapital, samo je lisila drzavu njene imovine.

Godine 2001, dobra reputacija Makedonije je tesko narusena. Svima je postalo ocigledno da etnicki problemi u zemlji nisu reseni, vec su samo zataskavani, dok ih je losa situacija u zemlji dodatno produbljivala.

Kratak period oruzanih sukoba okoncan je Ohridskim sporazumom, koji je takodje imao za cilj da resi probleme koji nisu bili reseni u godinama nakon sticanja nezavisnosti. Okvirni sporazum je bio ambiciozno zamisljen dokument. Medju vaznim pitanjima kojima se bavio bila su i pitanja ravnopravne zastupljenosti i decentralizacije.

U pogledu ravnopravne zastupljenosti ostvaren je izvestan napredak. Visi nivo ravnopravne zastupljenosti u uniformisanim policijskim snagama pokazuje koliko je ovo nacelo vazno. Mada su policiji u Makedoniji i dalje potrebne dodatne reforme – zbog cega su EU i OEBS i dalje toliko angazovani u regionu – etnicki mesovita policija je znacajno doprinela smanjivanju napetosti.

Ali potrebno je jos mnogo toga uraditi u oblasti promovisanja ravnopravne zastupljenosti, a teska ekonomska situacija i preveliki javni sektor u Makedoniji to otezavaju. Nije lako povecati stupanj zastupljenosti razlicitih zajednica u javnoj administraciji ako je toj administraciji u celini potrebno smanjivanje.

To nas dovodi do decentralizacije, mozda najvaznije oblasti reforme kojom se bavio Okvirni sporazum, i svakako najkomplikovanije. Cilj decentralizacije jeste stvaranje istinske lokalne demokratije i unapredjenje nivoa pruzanja usluga svim gradjanima, nezavisno od njihovog etnickog porekla.

Ptreba za decentralizacijom u Makedoniji odrazava cinjenicu da je to danas jedna od najcentralizovanijih drzava u Evropi – gde je javni sektor organizovan na takav nacin da gradjani nemaju nacina da uiticu na ono sto se desava u njihovoj lokalnoj zajednici – kao i nepohodnost poboljsanja usluga javnog sektora.

Implementacija decentralizacije, ukljucujuci i reorganizaciju opstina, predstavlja vazan uslov za pridruzivanje EU i NATO. Na zalost, planiranje je do danas bilo vise nego neadekvatno i ovaj proces se ne odvija dovoljno brzo – zakon o lokalnoj samoupravi u kojem je sadrzan opsti okvir decentralizacije usvojen je u januaru 2002, pre vise od dve i po godine, ali jos nije implementiran.

Odlaganja izazvana najavljenim referendumom o planiranim izmenama opstinskih granica u Makedoniji dodatno ce usporiti pripreme za decentralizaciju.

Posto je prva faza decentralizacije vec odlozena preko prvobitno planiranoig datum otpocinjanja, sto je bio 1. januar 2005, ovo dodatno vreme mora se upotrebiti na najbolji nacin.

Referendum nije izgovor za obustavljanje daljeg rada i cekanje. Otpor prema novoj organizaciji opstina trebalo bi da posluzi kao snazan podsticaj vladi da preduzme dodatne korake koji ce obezbediti da decentralizacija profunkcionise.

Sam referendum predstavlja korak udaljavanja od prijema u clanstvo EU, sto je put kojim je Makedonija posla kada je potpisala Okvirni sporazum.

Za to postoje cetiri razloga. Prvo, referendum, ako bude uspesan, moze postati velika prepreka za evroatlantske ambicije Makedonije. Sve prestonice u evroatlantskoj zoni morace da postave sebi pitanje o tome da li Makedonija hoce i da li moze da krene ka modernizaciji i evropeizaciji. Drugo, politicka konfuzija moze onemoguciti resavanje ozbiljnih ekonomskih problema. Trece, reforme drugih fundamentalnih oblasti, ukljucujuci pravosudje, mogu zbog toga biti odlozene. I konacno, postoji rizik da ce se ukupna bezbednosna situacija destabilizovati.

Mnogima je tesko da poveruju da je pre samo tri godine doslo do oruzanog sukoba u Makedoniji. Progres koji je do sada ostvaren bio je impresivan na vise nacina. Ali ostalo je mnogo toga sto treba uciniti, a referendum – posto je vec ozbiljno usporio proces decentralizacije, pa tako i implmentaciju Okvirnog plana, sto je preduslov za evroatlantsku integraciju – nece olaksati napredak na ovom putu.

Mnogi smatraju da je Makedonija toliko daleko od integracije u EU da nekoliko meseci vise ili manje nece tu nista bitno promeniti. I mada ne treba zaboraviti da vec i status kandidata donosi konkretnu sigurnost i ekonomske beneficije, mora se priznati da je potpuna integracija jos relativno daleko. Ali ne i clanstvo u NATO. Napredovanje vojnih reformi znaci to da potencijalno clanstvo u Alijansi, uz sve bezbednosne garancije koje to nosi, moze biti udaljeno i samo nekoliko godina.

Pored toga, referendum dolazi u kriticnom trenutku za aspiracije zemlje u pogledu clanstva u EU. Skup pitanja na osnovu kojih ce Evropska komisija formirati svoju preporuku zemljama clanicama EU bice dostavljen Makedoniji od strane predsednika Evropske komisije Prodija 1. oktobra. Nepovoljan sud komisije mogao bi odloziti datum otpocinjanja ozbiljnih pregovora o pripremi prikljucenja za jos dosta godina.

Evropska unija moze ponuditi Makedoniji mnogo toga. Pored izgleda za poboljsanje zivotnog standarda i razvoj privrede, tu je i sansa za prikljucivanje najnaprednijoj zajednci drzava liberalne demokratije na svetu, cime bi zemlja stekla status one koja pruza bezbdnost. Makedonija je u Evropi, i njena istorija i kultura nesumnjivo cine deo Evrope, ali jedino preko EU ona moze postati deo moderne, napredne Evrope kojoj tezi.

Evropska unija, zajedno sa ostatkom medjunarodne zajednice, takodje je cvrsto posvecena teritorijalnom integritetu Makedonije – o tome ne treba da bude nikakve sumnje. Jedina potencijalna drzava clanica EU je Makedonija, i to ne moze biti nijedan drugi entitet. U stampi su kruzile ideje o takozvanoj velikoj Albaniji, kao i problemi koji se ticu odrzivosti i trajnosti ove zemlje, a kojima se direktno dovodi u pitanje politika unije.

Ovo je odlucujuce vreme za zapadni Balkan. Bosna ce 2005. obeleziti desetu godisnjicu Dejtonskog mirovnog sporazuma. Odrzivo resenje za Kosovo tek treba da bude pronadjeno. A Srbija i Crna Gora i Albanija tek treba da predju u novu fazu kojom ce se udaljiti od ekonomske i politicke stagnacije.

U velikom delu sveta “balkanizacija” je sinonim za rat, etnicku mrznju i podele. Nadam se da ce u dolazecim godinama ova rec dobiti novo znacenje i da ce je ljudi koristiti da pokazu da multietnicka drustva u regionu – uprkos teskim izazovima – mogu stici u bolju, prosperitetnu buducnost.

Makedonija ima dovoljno srece da moze da bira. Moze odluciti da se vrati u proslost, da nastavi da se vrti u zacaranom krugu kao zemlja koja trosi bezbednost. Ili moze izaci iz kruga, i krenuti teskim ali perspektivnim putem ka Evropi i postati zemlja koja pruza bezbednost. Izbor je jednostavan: da li ce biti deo problema, ili deo resenja.

Evropska unija je mnogo ulozila u politicku stabilnost Makedonije, a ova zemlja je samo tri godine posle oruzanog konflikta postala zivi primer na zapadu Balkana da etnicke zajednice mogu ziveti miroljubivo i u slozi. Ne smemo dozvoliti da ova investicija propadne, ne samo zbog Makedonije i drugih zemalja na zapadu Balkana, vec i zbog ostatka Evrope.

Mihael Sahlin je Specijalni predstavnik Evropske unije u Skoplju.