NARKO TRZISTE U PROCVATU

“Mogu da vam nabavim heroin, ekstazi i travu. Drogu mozete da dobijete za pet minuta, ali za lekove treba malo vise vremena.“

Beogradski saradnici IWPR-a nasli su se sa Sasom, dilerom droge, u jednom stanu u centru grada. Receno nam je da je dobro povezan sa lokalnim svetom droge i da nam moze nabaviti sve sto se moze pronaci na podzemnom trzistu.

Razgovor cesto prekida zvonjava njegova dva mobilna telefona. “Imam mnogo musterija, stalno sam zauzet”, kaze smeseci se.

Sasa je jedan od hiljada dilera u Srbiji koji su bili uhapseni u okviru velike policijske akcije za suzbijanje organizovanog kriminala koja je izvedena ove godine. Ali, njegova firmirana garderoba i diskretan nakit pokazuju da je posao ponovo u procvatu.

“Stvari su se ovde vratile u normalu”, kaze on. “Mogu vam nabaviti iste proizvode po istim cenama.“

Podzemno trziste droge u Srbiji je u procvatu, uprkos nezabelezenoj seriji hapsenja i zaplena u prvoj polovini ove godine, koja je usledila posle ubistva premijera Zorana Djindjica u martu, kako se veruje od strane prpadnika organizovane bande svercera droge.

Razgovori koje je IWPR obavio sa korisnicima, terapeutima za rehabilitaciju, pripadnicima policije i medjunarodnim ekspertima ukazuju na razmere problema sa zloupotrebom droga u Srbiji. Socijalni problemi doveli su do rasta potraznje, dok rast ponude omogucuju porozne granice, slaba carinska kontrola i sopstvena domaca proizvodnja.

VISOKA POTRAZNJA U DEPRIMIRANOM DRUSTVU

Dr Ivana Aleksic, koja se nalazi na celu vodeceg privatnog centra za porodicnu rehabilitaciju, veruje da osnovni uzrok porasta koriscenja droga medju mladima treba traziti u porodicnim sukobima izazvanim socijalnim problemima.

“Nasledje Milosevicevih godina – rat, sankcije, raspad bivse Jugoslavije i drustva u celini – sve to imalo je ogroman uticaj na porodicni zivot”, kaze ona za IWPR.

“Koriscenje droga povezano je sa raspadom porodice. U funkcionalnim porodicama nema ovisnika od droge. U mnogim slucajevima, iza mladog ovisnika mozete pronaci alkoholicara, obicno oca. Roditeljima je cesto teze da priznaju da oni sami imaju problem nego da uoce problem kod sina ili cerke. Disfunkcionalne porodice igraju disfunkcionalne igre.”

Ne dolaze svi ovisnici iz problematicnog okruzenja – jedna beogradska novinarka kaze da poznaje mnogo ljudi koji koriste droge, a dolaze iz uglednih porodica.

Dr Spomenka Ciric, psiholog u beogradskoj Bolnici za bolesti zavisnosti i predsednik vladine radne grupe koja se bavi problemom droge medju mladim ljudima, smatra da obrasci koriscenja droga imaju koren u skorasnjoj istoriji Srbije. “Kao i u Milosevicevo vreme, drustveni problemi se 'medikalizuju'”, kaze ona. “Tokom Miloseviceve ere, deprimirani odrasli ljudi koji su ostali bez posla zbog rata i sankcija lako su dolazili do lekova kao sto je diazepam (valium). Sada se mladi sami lece na nezakonit nacin koristeci ekstazi, koji je jeftnija verzija putovanja ili, cak, odlaska u bioskop.“

Dr Ciric svake godine dobije 1.000 novih pacijenata, uglavnom korisnika heroina. „Sve su mladji i mladji. Prema klasicnom scenariju, pocinju da piju sa trinaest godina i to kombinuju sa marihuanom i benzedrinom (amfetamin). Onda prelaze na eksztazi ili heroin. Ovde i sasvim mladi ljudi mogu sebi priustiti heroin. Pocinju s paketom koji se zove 'petica' (jedna petina grama). Takav paket ne kosta mnogo i vrlo brzo im postaje redovna dnevna doza…. Zloupotreba droga je sveprisutan problem u nasem drustvu”, kaze ona.

Beogradski novinar koji je upucen u narko-trziste kaze da se heroin trenutno prodaje po ceni od 30 evra za gram, a “petica“ kosta 10 evra ili manje.

IWPR je razgovarao i sa nekim bivsim I sadasnjim korisnicima, koji svojim izjavama potvrdjuju tvrdnje lekara.

“Ekstazi ovde stice popularnost iz razloga koji se razlikuju od onih u zemljama EU (Evropske unije)”, kaze jedan bivsi korisnik. “Mladi uzimaju pilule da bi zaboravili na sadasnju situaciju i lose izglede za buducnost.”

“Ovde u plesnim klubovima cesto nailazite na posetioce koji se razlikuju od onih u EU”, potvrdio je jedan diler koji je dosta putovao svetom. “Ovde cete cesto pronaci klince koji igraju na ekstaziju a odeveni su u staru odecu i pohabane patike. Oni ne izgledaju kao dobrostojeci rejveri u Evropi. Tuzna istina je to da ce novac koji imaju radije potrositi na drogu i provod nego na odecu u kojoj ce dobro izgledati.”

Jedan korisnik marihuane kaze: “Ljudi traze izlaz, traze nesto sto ce ih smiriti i opustiti. Do 2002.godine mogao sam da kupim diazepam u svakoj apoteci. Sada vam za diazepam treba lekarski recept, pa sam presao na marihuanu, koja mi se vise dopada.”

EFIKASNA AKCIJA ILI SAMO ZVECKANJE SABLJOM?

Sve to trebalo je da nestane u operaciji “Sablja”, opseznoj policijskoj kampanji koja je bila usmerena protiv organizovanog kriminala – ukljucujujci i svercere droge – a usledila je posle atentata na Djindjica.

Odmah posle atentata, vlasti su za ovo ubistvo okrivile pripadnike u to vreme najvece svercerske organizacije, poznate kao Zemunski klan, i imenovale njenog lidera Dusana Spasojevica -“Siptara” i njegovog saradnika Milorada Lukovica - “Legiju”, bivseg pripadnika elitne Jedinice za specijalne operacije, poznate kao Crvene beretke, kao koordinatore grupe koja je izvrsila atentat.

Spasojevica je ubila policije 27.marta, dok se, kako je zvanicno saopsteno, opirao hapsenju. Lukovic je nestao na dan Djindjicevog ubistva, i do danas je u bekstvu.

U okviru sire akcije u kojoj je uhapseno na hiljade ljudi, policija je organizovala najvecu kampanju u borbi protiv droge u istoriji zemlje. Kratkorocni efekat bila je nestasica droga, sto je dovelo do redova ocajnih ovisnika ispred centara za rehabilitaciju i do cestih napada na apoteke. U prvoj polovini 2003.godine zabelezene su zaplene rekordnih kolicina droge, tako da je izmedju januara i juna zaplenjeno vise heroina nego u prethodnih sedam godina.

ZEMUNSKA BANDA

Operacija “Sablja” dovela je do hapsenja hiljada dilera droge i nanela tezak udarac zemunskoj grupi, koja je kontrolisala veliki deo prodajne mreze u Srbiji. Tuzioci kazu da je pre ove operacije zemunski klan kontrolisao najmanje 50 procenata domaceg trzista heroina. Prema podacima Ministarstva unutrasnjih poslova, ova grupa je vodila najvecu i najefikasniju mrezu za snabdevanje u vecim mestima i gradovima u zemlji.

Vlasti tvrde da je ova banda stekla primat zahvaljujuci tome sto su angazovali Crvene beretke da eliminisu konkurenciju, kao i izvodjenjem visokoprofitnih kriminalnih radnji kao sto su kidnapovanja, ucene, kradje kola i preprodaja droge.

Diler koji je bio upucen u poslovanje klana objasnjava kako su poceli da svercuju heroin: “Pocetkom 1996, Dusan Spasojevic je ozbiljno usao u posao sa heroinom. Poceo je da putuje u Bugarsku i tamo kupuje heroin novcem dobijenim od kradje automobila”.

“U pocetku su kolicine bile relativno male – najvise jedan i po kilogram. Ali posao je bio veoma unosan… profit je bio veci nego od kradje kola. Spasojevic i njegovi saradnici sklopili su posao sa Albancima u Makedoniji i tako obezbedili pouzdanije isporuke. Onda su se skoncentrisali na domace trziste.“

Krajem devedesetih mreza ove bande brzo se prosirila Srbijom.

Zamenik javnog tuzioca Dragoljub Stankovic, zaduzen za sprovodjene istrage o zemunskoj narko-mrezi, izjavio je za IWPR da je ova banda prva pocela da uvozi heroin u Srbiju na veliko.

“Zemunska banda je bila efikasna. Radili su po principu isporuke “na vreme”, sto je znacilo da su se velike kolicine droge iz inostranstva mogle prodati na ulici veoma brzo. Dilerima nije dozvoljavano da uzmu vise droge nego sto mogu da prodaju za kratko vreme. Spasojevic i njegovi saradnici nemilosrdno su nametali takvu disciplinu”, rekao je on.

Do trenutka kada je akcija „Sablja“ ucinila kraj dominaciji ove bande na trzistu, njihova ogromna mreza za uvoz i distribuciju doprinela je tome da ulicna cena heroina bude oborena na prosecnih 20 evra za gram, sto je manje od cetvrtine cene heroina od pre osam godina.

Razaranje ove sofisticirane mreze tokom operacije „Sablja“ vladini zvanicnici su pozdravili kao veliku pobedu u ratu protiv droge.

Ipak, intervjui koje je IWPR obavio sa dilerima pokazuju da je poremecaj na trzistu bio kratkog veka i da su tvrdnje o prekidanju lanaca snabdevanja bile preuranjene.

“Znacaj zemunskog klana bio je precenjen. Oni su dominirali jednim delom trzista, ali oni nisu ovde bili jedini snabdevaci“, kaze diler, koji, kao i njegove kolege iz podzemlja, zeli da ostane anoniman.

“Pravi problem tokom operacije „Sablja“ bio je u tome sto je policija bila svuda i sto su zaustavljali i pretresali ljude. Niko nije znao ko je sledeci”, kaze jedan drugi diler. “Kada je proglaseno vanredno stanje, mislili smo, 'pa sta, to ne moze da bude gore od rata i sankcija' – ali pogresili smo. Ljude su kupili na sve strane, za bilo sta. Zato su se dileri klonili ulica i zato su neki od narokomana sa slabijim vezama pali u ocajanje.“

Prema dr Ciric, trendovi u broju korisnika droga koji traze pomoc pokazuje da je promena na trzistu bila samo privremeno odstupanje, a ne trajna promena u dostupnosti droga.

“Krajem marta i pocetkom aprila primetili smo da je doslo do porasta broja ljudi koji dolaze da potraze pomoc na klinici. Ipak, do kraja aprila broj onih koji su stvarno zeleli rehabilitaciju ponovo je pao na nekadasnju vrednost. Ljudi su ponovo dobili mogucnost da kupuju drogu po istoj ceni i u istim kolicinama kao ranije“, rekla je ona.

Cini se da su se brojni dileri nizeg ranga jednostavno pomerili navise na hijerarhijskoj lestvici da bi popunili vakuum koji je nastupio sa padom Zemunske bande.

“Kriminalci nizeg ranga pronasli su uporiste na trzistu i popeli se za jednu stepenicu u lancu snabdevanja“, potvrdjuje za IWPR jedan medjunarodni zvanicnik upucen u zbivanja na trzistu narkotika u Srbiji.

Prema saznanjima IWPR-a, kretanje ulicnih cena pokazuje da je posle skoka izazvanog kratkom nestasicom na trzistu ponuda porasla da bi se zadovoljila povecana traznja, usled cega su cene ubrzo ponovo pale.

To se uklapa u dugorocniji trend postepenog pada cena tokom nekoliko poslednjih godina. Jedan diler objasnio je ovaj pad ekonomskim terminima: sto je marihuana postajala popularnija, sve vise marihuane je stizalo na trziste, pa je konkurencija izmedju sve veceg broja dilera dovela do pada cena.

“Sadasnja cena heroina je ista kao nekada“, kaze Milos Oparnica, direktor Interpola u Beogradu. “Razlika je samo u tome sto je posle ‚Sablje’ doslo do promene sefova.”

Rezultati istrazivanja IWPR-a u ovoj oblasti pokazuju da osnovni problemi, koji omogucuju funkcionisanje trzista narkotika u Srbiji, ostaju nerazreseni, kao i da postoje odredjeni faktori koji stimulisu rast trzista, a koji jos nisu efikasno tretirani.

POROZNE GRANICE

Jedan medjunarodni zvanicnik smatra da poroznost srpskih granica olaksava sverc narkotika.

Droga stize u zemlju kroz dve glavne rute. Heroin – koji uglavnom potice iz Avganistana – stize sa juga preko Bugarske i Makedonije. Marihuana, koja uglavnom potice iz Albanije, a ne sa nekih udaljenijih lokacija, stize u Srbiju preko Crne Gore, sa zapada. Treca kategorija, sinteticke hemijske droge – ekstazi i slicne – vise se proizvode u Srbiji nego sto se uvoze.

Marihuana dolazi u Crnu Goru iz Albanije preko Skadarskog jezera na granici izmedju ove dve zemlje. “Veoma kvalitetna marihuana stize preko Skadarskog jezera i zavrsava u Srbiji ili Evropskoj uniji”, izjavio je Oparnica.

Jedan diler koji je ukljucen u trgovinu marihuanom opisao je za IWPR kako ova droga – koja se u velikim kolicinama gaji u Albaniji – ulazi u Crnu Goru. “Albanci mogu da prenesu po 300-400 kg preko Skadarskog jezera u jednom camcu”, rekao je. “Koriste aluminijumske katamarane, sto znaci da mogu da zadju u veoma plitku vodu u mocvarnim delovima. To su oni isti camci koje su koristili za svercovanje po dva automobila u jednoj turi, pre nego sto su presli na cigarete devedesetih godina, tako da u njih moze stati dosta droge.”

Kako je ponuda iz Albanije rasla, cene su padale, pa su sverceri pokusavali da povecaju profit transportujuci sve vece kolicine, ili su prelazili na druge droge koje donose veci profit.

“Tokom 1998. godine, svercovali smo travu u rezervnim automobilskim gumama – 3,5 kg u “Audiju”, 2,5 kg u “Golfu”. Ali, to vise nije profitabilno”, kaze jedan diler. “Dogadja se da ljudi zbog zasicenosti trzista dizu ruke od marihuane i prelaze na druge droge kao sto su ekstazi i heroin, jer su profiti tu veci i ovu drogu je lakse sakriti.”

Medjunarodni zvanicnik koji je upucen u desavanja u regionu objasnio je zasto je ovo jezero tako popularno medju svercerima: “Stvar sa Skadarskim jezerom je u tome sto tamo postoji veliki broj pristanista – vestackih i prirodnih – na kojima se moze obaviti isporuka. Lokalno stanovnistvo sa obe strane odlicno poznaje veliko podrucje mocvara i ima za sobom godine iskustva u krsenju sankcija.”

Nedostatak sredstava za policijsku kontrolu takodje cini ovo podrucje pravim rajem za svercere. “Patrolni camac carinske sluzbe na Skadarskom jezeru je slupan i nikada nije zamenjen”, rekao je ovaj zvanicnik. “I mada postoji jedan policijski camac, to nije dovoljno za citavo jezero.”

Prema misljenju dilera koji je razgovarao sa saradnicima IWPR-a, sverc je u poslednje vreme postao jos laksi. “Za vreme Milosevica i posle njega, granica izmedju Srbije i Crne Gore bila je teza za prelazak. Crnogorska policija i carinici su patrolirali sa jedne strane, a srpske snage sa druge. Uvek je postojao rizik kontrole”, rekao je on. “Sada, posto su se odnosi izmedju Podgorice i Beograda popravili, problem sa prelaskom granice vise ne postoji.“

On je objasnio kako se droga transportuje iz Crne Gore u Beograd. “Kupujemo presovanu travu (marihuana) koja je malo skuplja jer je kompaktnija, pa veca kolicina moze stati u prostor za skrivanje. Pakujemo po 40 kg u rezervnu gumu kamiona i prevozimo po nekoliko kamiona do predgradja Beograda, gde se gume istovaraju.“

POLICIJA I CARINA

Mogucnosti srpskih carinskih organa i policije da sprece krijumcarenje narkotika u zemlju odnedavno su ojacale. Ipak, jos uvek ima prostora za poboljsanja, jer su narkotici jos uvek siroko dostupni zbog slabosti na institucionalnom nivou.

Evropska unija i pojedinacne zemlje-clanice trenutno ulazu znatna sredstva u infrastrukturu srpskih carina i pogranicne policije kako bi se povecali prihodi drzave od carina, ali i da bi se sprecio sverc nelegalnih opojnih sredstava, oruzja i ostale nelegalne robe – ali i ljudi – na putu ka zemljama Evropske unije.

Prema novom zakonu koji bi trebalo da usvoji srpska vlada carinici ce preuzeti odgovornosti i zaduzenja koje trenutno ima policija na pogranicnim prelazima. Trenutno se uspostavlja carinska obavestajna jedinica ciji ce se pripadnici razmestiti sirom zemlje. Koristeci model koji je prvi put primenjen u Svedskoj, zvanicnici se nadaju da ce stopa otkrivanja i zaplene krijumcarene robe nastaviti da raste.

Prema podacima srpske carine i policije o krijumcarenju droge, doslo je do znacajnog povecanja zaplenjenih posiljki tokom prethodnih sedam meseci. U prvoj polovini 2003. godine, policija je zaplenila 432 kilograma narkotika – sto je preko 40 puta vise nego sto je to bio slucaj u istom periodu 2002. godine. Ova brojka obuhvata i 189 kilograma heroina sto je za sedam kilograma vise od ukupne kolicine konfiskovanog heroina tokom prethodnih sedam godina.

Carinska sluzba je, u saradnji sa policijom, odigrala kljucnu ulogu u ovim plenidbama. "Policija je zaplenila manje kolicine droge tokom operacije "Sablja", ali mnoge od vecih plenidbi posledica su dobrog detektivskog rada carinskih organa", izjavio je jedan medjunarodni zvanicnik koji je zeleo da ostane anoniman.

"Sada postoji dobra razmena informacija izmedju srpskih carinskih organa i njihovih kolega u Bugarskoj, a saradnja se razvija i sa susednom Madjarskom", rekao je jedan drugi medjunarodni savetnik, primecujuci da je izvestan broj nedavnih plenidbi nelegalnih posiljki narkotika rezultat saradnje izmedju razlicitih nacionalnih carinskih sluzbi u regionu.

Ricard Fiano, direktor americke sluzbe za narkotike, DEA, za Evropu, izjavio za IWPR da je bio veoma impresioniran nekim od pripadnika srpske policije i zvanicnika carinske sluzbe koje je upoznao. "Neki od njihovih mladih policajaca i carinika imaju stav koji je neophodan da bi se napravio pomak. Oni su posveceni svom poslu i dinamicni, te se moze reci da se ovde uistinu uocavaju znaci ozbiljnog napretka", kaze on.

Cini se, medjutim, da dobri rezultati u konfiskaciji nelegalnih posiljki na granici nemaju previse uticaja na domace trziste. Jedan medjunarodni zvanicnik kaze za IWPR da je ulicna cena heroina u Srbiji ostala stabilna, uprkos rekordnim zaplenjenim kolicinama na granici, sto pokazuje da to nije znacajno uticalo na kolicinu droge koja pristize na srpsko crno trziste.

"Problem za srpsku policiju i carinu", kaze on, "sastoji se u tome sto povecanje konfiskovane kolicine narkotika prosto odrazava cinjenicu da je Srbija ponovo postala znacajno tranzitno podrucje. Policija i carina uspevaju da zaplene vece kolicine droge, ali dovoljno je da pogledate na kojim su se carinarnicama dogodile velike plenidbe, pa da shvatite kako je veci deo tih posiljki bio namenjen trzistu Evropske unije."

Vecina plenidbi dogodila se na ulaznim punktovima za nelegalne posiljke narkotika duz granice sa Bugarskom i Makedonijom, kao sto su Gradina i Presevo, ili na izlaznim tranzitnim punktovima ka Evropskoj uniji, poput Horgosa na madjarskoj granici.

Sef uprave kriminalisticke policije Mile Novakovic potvrdio je na konferenciji za stampu da je povecanje zaplenjenih kolicina nelegalnih opojnih supstanci prevashodno posledica cinjenice da put droge koji se proteze od Avganistana ka zapadnim trzistima ponovo vodi preko Balkana. Ovaj put – koji ide preko Irana, Turske, Bugarske i Srbije – retko se koristio nakon sto su posle raspada bivse Jugoslavije buknuli brutalni ratovi koje su pratile sankcije, cvrsca kontrola granica i slabiji komercijalni saobracaj, sto je, sve zajedno, bitno otezalo posao krijumcarima narkotika.

Ricard Fiano ponovio je Novakoviceve tvrdnje rekavsi da je DEA uocila povecanje posiljki heroina iz jugozapadne Azije koje sada prolaze kroz Srbiju na putu sto vodi preko severnog Balkana.

"Posle 11. septembra i rusenja Svetskog trgovackog centra u Njujorku, doslo je do povecanja proizvodnje heroina u jugozapadnoj Aziji, koji uglavnom potice iz Avganistana", kaze on. "Heroin postaje sve dostupniji i jeftiniji, te je stoga logicno pretpostaviti da ce se sve veca kolicina ove opojne droge naci u tranzitu u Srbiji na svom putu ka trzistima Evropske unije."

Na zapadnoj granici, ucinak srpske carinske sluzbe podrivaju, kako neki tvrde, institucionalni nedostaci u Crnoj Gori i nedovoljna saradnja sa crnogorskim vlastima. "Mada se rad srpske carine popravlja u mnogim oblastima, to se ne moze reci za njihove crnogorske kolege", rekao je novinarima IWPR-a jedan medjunarodni zvanicnik koji je zeleo da ostane anoniman.

Drugi zvanicnik je, takodje, rekao: "Carinske sluzbe Srbije i Crne Gore nisu objedinjene i u razlicitoj su fazi razvoja, a policijska saradnja nije onakva kakva bi trebalo da bude. Zvanicnici iz Beograda i Podgorice moraju da vise medjusobno komuniciraju ako zele da smanje nelegalno unosenje narkotika."

Treci medjunarodni savetnik otvoreno je rekao: "Srpska carinska sluzba napreduje, ali to nije slucaj sa Crnogorcima."

Suzana Sukovic, zamenik direktora crnogorskih carina, odbacuje takve kritike: "Nije istina da je srpska carina razvijenija od crnogorske". Ipak, ona priznaje da manjak potrebne opreme i tehnologije otezava posao carinicima.

Policija u Crnoj Gori kaze da kroz ovu republiku vodi glavni put za krijumcarenje narkotika iz Albanije ka Srbiji ili ka zapadu i Evropskoj uniji. Prema izvestaju objavljenom u decembru u beogradskom dnevniku "Danas", crnogorska policija tvrdi da su ostvarili izvestan uspeh u suzbijanju sverca droge jer su u drugoj polovini 2003. godine zaplenili 500 kilograma narkotika. Potvrdili su, ipak, da je uklanjanje zemunske bande sa scene imalo malo uticaja na cene i dostupnost opojnih sredstava.

Osim ogranicenih mogucnosti drzavnih sluzbi za smanjenje protoka nelegalnih posiljki na ulaznim tackama, postoji zabrinutost u vezi sa metodama koje koristi srpska policija za suzbijanje sverca i zloupotrebe opojnih droga.

"Odnos policije prema korisnicima opojnih droga nije progresivan", smatra Dejan Anastasijevic, analiticar beogradskog nedeljnika "Vreme". "Postoji tendencija da se od dilera izvuku informacije o onima koji se nalaze iznad njih u svercerskom lancu pomocu metoda koji nisu u skladu sa demokratskim modelom policijskog rada."

Jedan medjunarodni zvanicnik rekao je za IWPR da je takve prituzbe vec ranije cuo jer se u intervjuima sa narkomanima cesto cuju optuzbe kako policija upotrebljava brutalne metode da bi od njih izvukla informacije.

Rade Todorovic, zamenik nacelnika uprave srpske policije za narkotike, negirao je ovakve optuzbe rekavsi: "To nije istina. Sama cinjenica da ih hapsimo iskljucivo kada su u posedu opojnih droga znaci da se protiv njih mogu podneti krivicne prijave, te da bi mogli zavrsiti na sudu". On dodaje da pritvorena lica, prema novom zakonu, uvek imaju pravo na prisustvo advokata pri ispitivanju.

"DOMACA RADINOST"

Ako se prirodne opojne supstance, kao sto su heroin i marihuana, krijumcare u zemlju, cini se da domaci ilegalni proizvodjaci igraju kljucnu ulogu u snabdevanju ulicnog trzista sintetickim drogama kao sto je ekstazi.

U februaru 2003. godine, nacelnik beogradske policije Milan Obradovic saopstio je da su policijske snage izvrsile prepad na nelegalnu fabriku sintetickih droga u Vojvodini. To je bila najveca laboratorija te vrste koja je ikada otkrivena u Evropi. Ipak, reklo bi se da ova operacija beogradske policije nije imala znacajnijeg uticaja na domacu proizvodnju narkotika u Srbiji.

Trideset ljudi je uhapseno u ovoj akciji beogradske policije, ukljucujuci navodnog kolovodju Milana Zarubicu, koji se trenutno nalazi iza resetaka. Policija je tvrdila da je zaplenila preko dva miliona tableta ekstazija i procenila da je navodno ova fabrika ukupno proizvela sintetickih droga u vrednosti od 50 miliona evra.

U ovoj velikoj operaciji ucestvovalo je nekoliko sluzbi. "Americka DEA odigrala je svoju ulogu, kao i nas odbor za kontrolu farmaceutskih proizvoda", kaze Oparnica. "Pored Interpola i srpske policije, Bezbednosno-informativna agencija, BIA, obezbedila je opremu za pracenje za ovu operaciju."

Uprkos zatvaranju ove ogromne proizvodne linije ekstazija, ulicne cene ovog narkotika u Srbiji su i dalje medju najnizima u Evropi. Novinarima IWPR-a dileri su nudili jednu tabletu ekstazija u kafeima i restoranima na beogradskim splavovima za sumu koja se kretala izmedju cetiri i pet evra. Ukoliko biste kupili sto tableta ili vise, mogli biste da spustite cenu na jedan evro za tabletu ekstazija.

"Mada je operacija sa Zarubicom bila uspesna, ona nije bitno uticala na domacu proizvodnju jer je Zarubica pretezno prodavao ekstazi na inostranim trzistima", izjavio je jedan medjunarodni bezbednosni zvanicnik.

"Zarubica je proizvodio ekstazi za izvoz i njegovo glavno trziste bio je Bliski istok", potvrdjuje Milos Oparnica iz Interpola. "Tamo se ekstazi reklamira kao afrodizijak, a ne kao droga za tehno zurke."

Veoma mala kolicina zaplenjenog ekstazija na srpskim granicnim prelazima ukazuje na cinjenicu da je uvoz beznacajan, sto, uz nisku cenu ovog narkotika u Srbiji, ide u prilog tvrdnji da se ekstazi proizvodi u samoj zemlji.

Najrazlicitiji izvori informacija – pocev od dilera droge i drugih izvora iz podzemlja, pa do terapeuta i medjunarodnih zvanicnika – potvrdili su za IWPR da postoje druge fabrike ekstazija koje ga proizvode za domace trziste.

"Jos uvek ne znamo nista o novim fabrikama, ali sada mozemo efikasnije da proveravamo ko uvozi kontrolisane supstance ili komponente koje se koriste u proizvodnji droga kao sto su heroin, ekstazi i amfetamin", kaze Oparnica.

"Jedan od problema u ovim krajevima bilo je i to sto posle 1993. godine nije bilo prisustva Interpola u Srbiji, ali je i generalno bilo manje medjunarodne saradnje sto je otezavalo pracenje i kontrolisanje takvih supstanci. Pored toga, nije bilo dovoljno strucnih ljudi. Do nedavno, mnogi carinici jednostavno nisu znali koje se supstance koriste za proizvodnju heroina."

SUZBIJANJE POTRAZNJE

Jedan broj analiticara ukazivao je novinarima IWPR-a da poboljsavanje metoda za presecanje svercerskih kanala nece, samo po sebi, biti dovoljno za resavanje problema sve dok je potraznja za narkoticima tako velika.

Bivsi narkomani i specijalisti za lecenje narkomanije slazu se da je kultura zloupotrebe droga i visoka potraznja u jednakoj meri prouzrokovana socijalnim problemima kao i lakocom sa kojom se mogu pribaviti opojna sredstva.

"Evropska unija moze pruziti podrsku jacanju policijske i carinske infrastrukture, ali je istina da nijedna zemlja u svetu nije dobila rat protiv droge. Sve dok budete imali potraznju, dileri ce naci nacina da vas snabdeju", kaze Anastasijevic.

Ricard Fiano iz americke agencija protiv narkotika, DEA, potvrdjuje istinitost prethodne izjave: "Mojih 33 godine koliko sam proveo u ovom poslu naucilo me je da nije dovoljno imati dobar pravosudni sistem. Morate raditi na programima prevencije i rehabilitacije. Potrebno vam je ono sto mi nazivamo 'smanjenjem potraznje'."

Dr Aleksic se slaze da bi trebalo uloziti vise napora na edukaciji mladih ljudi i upoznavanju sa opasnostima. "Veliki broj mladih ljudi naslo se u policijskoj evidenciji zbog zavisnosti od droga sto ih, s druge strane, jos vise udaljava od drzavnih sluzbi i organa vlasti. Time se oni dodatno izoluju, a medicinski tretman im postaje manje dostupan", kaze ona.

"Ono sto moramo da ucinimo kao drustvo jeste da ukazemo javnosti na ovaj problem. To je rat, ali ne rat protiv droga, vec rat protiv neznanja. Mladi ljudi nisu upoznati sa rizicima sa kojima ce se suociti."

"Bez obzira da li pricamo o ekstaziju ili heroinu, ove supstance nisu ciste. Heroin je i dalje posebno jeftin, ali ga mesaju sa drugim supstancama – obicno paracetamolom, ali ponekad i sa smrtonosnijim hemikalijama kao sto je otrov za pacove."

Dr Spomenka Ciric takodje tvrdi da nema dovoljno resursa za prevenciju. "Nasa volonterska grupa 'Korak po korak' pokusava da dopre do mladih ljudi i pomogne im da shvate koje su opasnosti od droga pre nego sto uopste pocnu da ih koriste. Ali, ovdasnja situacija iziskuje vise medjunarodne saradnje i podrske", kaze ona.

ODMOR POD SUNCEM ZA DILERE

Proslo leto, nas prvi kontakt, diler droge, spremao se za odmor na crnogorskoj obali sa nekoliko svojih prijatelja. Zeleo je da poseti cetvorodnevni muzicki festival u Budvi na kome ce se pojaviti cuveni britanski disk dzokeji.

"Prosle godine, policija nas je pretresla kada su prepoznali nas beogradski akcenat", rekao je on. "Samo smo lezali na plazi. Nismo imali nikakvu drogu."

"To mi je prosto bilo smesno, pogotovo kada pomislim na one stotine kilograma droge koje se prenose preko Skadarskog jezera, udaljenog tek nekih cetrdeset kilometara odatle, a ovde nekoliko priprostih crnogorskih policajaca rasklapaju moj mobilni telefon kako bi proverili da li u njemu ima sakrivene 'trave'."

Hju Grifits je koordinator istrazivackih projekata IWPR-a. Daniel Sunter je pomocnik urednika IWPR-a u Beogradu. Boris Darmanovic, saradnik IWPR iz Podgorice, ucestvovao je u pripremanju ovog izvestaja.