Djindjic otpocinje bitku za Kosovo

Premijer Srbije neocekivano je pokrenuo pitanje statusa Kosova da bi predupredio albanske poteze koji vode nezavisnosti i popravio svoj patriotski imidz pred predstojece prevremene izbore.

Zoran Djindjic se pocetkom meseca pismom obratio komandantu NATO-a za jugoistocnu Evropu, admiralu Gregoriju Dzonsonu, i zatrazio dozvolu da se srpske policijske i vojne jedinice vrate u pokrajinu. Ubrzo je usledilo slicno pismo upuceno Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Tokom proslonedeljne posete Havijera Solane Beogradu u svojstvu koordinatora EU za spoljnu politiku, Djindjic ga je obavestio da zeli da medjunarodna zajednica do juna pokrene pregovore o konacnom statusu Kosova.

To je samo poslednja u nizu inicijativa kojima je Djindjic, na veliko iznenadjenje domacih i stranih posmatraca, pitanje Kosova ponovo stavio na dnevni red.

Ovi potezi se tumace kao reakcija na ucestale zahteve etnickih Albanaca da Kosovo dobije nezavisnost. U isto vreme, takva kampanja salje patriotske signale pred neizbezne prevremene izbore u Srbiji.

Status Kosova ostao je neresen posle povlacenja jugoslovenskih snaga iz pokrajine u junu 1999.godine. Od tada, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kosovo je formalno ostalo deo Jugoslavije.

U praksi, to je medjunarodni protektorat pod upravom Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK. Albanska vecina u pokrajini insistitra na nezavisnosti, dok srpska manjina zahteva reintegraciju sa Srbijom.

Djindjicevo insistiranje na zastiti srpskih interesa oznacava pocetak kontraofanzive protiv rastuceg pritiska kosovskih Albanaca i njihovih simpatizera.

U maju 2002.godine, albanska vecina u kosovskom parlamentu usvojila je rezoluciju kojom se zahteva nezavisnost. Medjunarodna administracija ponistila je ovaj dokument, uz obrazlozenje da se njime krse odredbe Rezolucije 1244.

Ali, ponistavanje kosovske rezolucije je samo delimicno umirilo vlasti u Beogradu, jer se za nezavisnost ne zalazu samo lokalni Albanci, nego i neke poznate medjunarodne organizacije.

Medjunarodna krizna grupa, ICG, objavila je u martu 2002.godine dokument pod naslovom "Smernice za buducnost Kosova", u kojem se za ovaj region predlaze "uslovna nezavisnost", ako budu ispunjeni odredjeni uslovi.

Nacrt predloga koji je zasnovan na ovom izvestaju dostavljen je Kongresu SAD u junu iste godine, sa zahtevom da Vasington podrzi suvereni entitet. Predlog je ponovo podnet u januaru. Posle toga su kongresemni Tom Lantos i Henri Hajd pred predstavnicki dom izneli jos jednu rezoluciju o Kosovu, a nova lokalna inicijativa bice predstavljena u parlamentu u Pristini 13.februara.

Izgleda da je Djindjic preuzeo od Nebojse Covica, potpredsednika srpske vlade i sefa vladinog Koordinacionog centra za ovaj region, politicku incijativu na Kosovu.

Nova politika je po prvi put izneta u javnost krajem decembra, kada je Djindjic za nemacki magazin "Der Spigel" izjavio da, ako Albanci organizuju referendum o nezavisnosti Kosova, onda i Srbi u Bosni mogu uciniti isto, i da u tom slucaju mirovni sporazum iz Dejtona mora biti revidiran.

Dana 16.januara ove godine, Djindjic je ponovo pokrenuo ovu temu, upozoravajuci da se pokrajina "pred nasim ocima pretvara u drzavu", uz zakljucak da se o tome vise ne moze cutati. "Sada je trenutak da se zapocnu pregovori o statusu Kosova i Metohije", izjavio je. "Bolje je reagovati sada, nego kada bude prekasno."

U medjuvremenu, predstavnici Srba sa severa Kosova osnovali su 20.januara novo lokalno administrativno udruzenje, Asocijaciju srpskih opstina, u cilju jacanja veza sa Srbijom. Oliver Ivanovic, clan predsednistva kosovskog parlamenta, izjavio je da je ovo udruzenje reakcija na strahovanja da se Kosovo ubrzano priblizava nezavisnosti.

Udruzenje je objavilo da ce ukoliko se to dogodi organizovati sopstveni referendum u srpskim oblastima, zahtevati izdvajanje oblasti na severu Kosova u kojima zive Srbi i traziti njihovo prisajedinjenje Srbiji.

Djindjiceva podrska takvoj strategiji naglasena je 28.januara kada se sastao sa predstavnicima Srba sa Kosova da bi usaglasili zajednicki plan delovanja. Ovom sastanku prisustvovali su clanovi Srpskog nacionalnog saveta za severno i centralno Kosovo i koalicije "Povratak". Zakljucke sa ovog sastanka dan kasnije podrzao je i novoosnovani Pokret za Kosovo i Metohiju koji vodi Momcilo Trajkovic.

Mada detalji usvojene strategije nisu izneti u javnost, govori se da postoje planovi da se izgradi nova mreza lokalnih saveta u oblastima koje naseljavaju Srbi.

Ivanovic je za IWPR izjavio da bi ova mreza ohrabrila raseljene Srbe da se vrate u svoje domove, kao i da bi pripremila teren za zahtev severnog Kosova da mu se odobri poseban status, slican onom koji ima Republika Srpska u Bosni, u slucaju da Albanci budu uspesni u naporima da dobiju nezavisnost.

Dr Dusan Janjic iz beogradskog Foruma za etnicke odnose kaze da se mogucnost podele sve cesce razmatra kao resenje za problem Kosova. "Ukoliko dodje do odvajanja Kosova od Srbije, onda Leposavic ima sva zakonska prava da zahteva prisajedinjenje Srbiji, zato sto je ovo mesto pridruzeno Kosovu tek sezdesetih godina", izjavio je Janjic.

Mnogi smatraju da je Djindjic odabrao ovakav trenutak I zbog globalne svetske situacije koju vidi, sa manje ili vise prava, kao povoljnu za Srbiju. Naime, Amerika, koja je u proslosti pokazala vecu naklonost Albancima, zaokupljena je ratom u Iraku, a EU, veruje se u vladi, sklonija je da cuje I srpsku stranu. Otuda, Djindjic poziva na ukljucivanje EU u resavanje ovog problema.

Proslog maja, Mihael Stajner, administrator UNMIK-a na Kosovu, izjavio je u Berlinu da bi do kraja ove godine EU trebalo da zauzme mesto UN-a u misiji na Kosovu.

Diplomatski krugovi u Beogradu su zbunjeni najnovijim aktivnostima premijera. Tu se mogu ponovo cuti nagadjanja da je Djindjicu dala zeleno svetlo Grcka, tradicionalni srpski partner, koja od nedavno predsedava EU I koja bi, navodno, zelela da "zatvori" kosovsko pitanje pre Olimpijskih igara koje ce se odrzati u Atini 2004. godine.

Drugi veruju da je I Nemacka tu ima izvesnu ulogu. Dusan Janjic, na primer, veruje da podrsku premijer ocekuje od Nemacke, koja ove godine preuzima predsedavajucu ulogu u Savetu bezbednosti UN, a sa cijim politicarima Djindjic ima razvijene veze.

Ovaka nagadjanja je, medjutim, tesko potvrditi, jer strani diplomati oklevaju da se zvanicno izjasne o finalnom statusu Kosova I uglavnom tvrde da nije doslo do promene politike; da je jos uvek rano zapocinjati razgovore oko finalnog statusa.

Djindjic ima jake politicke motive za pokretanje "kosovske ofanzive". Prevremeni izbori u Srbiji ocekuju se krajem godine, a premijeru je potrebno da popravi patriotski rejting da bi nadmasio svog nacionalistickog rivala Vojislava Kostunicu.

Zvanicnici iz Kostunicine Demokratske stranke Srbije, DSS, ocevidno su uznemireni premijerovim pokusajem da im preotme nacionalisticke glasove. Dusan Prorokovic i Dragan Jocic odbacili su Djindjicev poziv da se Vojska Jugoslavije vrati na Kosovo kao "jeftinu demagogiju i pripremu za dolazece izbore".

Na jednako cinican nacin, radio Dojce Vele objavio je komentar da je Djindjicev zahtev namenjen upotrebi kod kuce. U komentaru se kaze da je premijer promisljeno odabrao "popularnu nacionalnu melodiju koja godi Srbima".

Ali, dok sud u Hagu vrsi pritisak na Srbiju da izruci osumnjicene ratne zlocince - a saradnja sa sudom za ratne zlocine u Srbiji ostaje nepopularna - Djindjic ima pravo da pokusa da nepatriotski imidz povezan sa Hagom neutralise nekim patriotskim postignucem, kao sto je spasavanje Kosova od separatizma etnickih Albanaca.

Djindjicevi pokusaji da zadobije podrsku nacionalista ukljucuju i njegove skorasnje napore da izgradi veze sa Srpskom pravoslavnom crkvom, sto je ranije bio Kostunicin teren. Uz veliki publicitet u medijima, premijer je 4.februara urucio zahvalnice ljudima koji su dali donacije za dovrsenje izgradnje hrama Svetog Save u Beogradu.

U svakom slucaju, verovatno je da ce Djindjic profitirati od svoje kosovske kampanje. Kod kuce ce sakupiti patriotske poene. I mada se njegovi zahtevi u inostranstvu ne shvataju preterano ozbiljno, oni bi mogli ubrzati otpocinjanje dijaloga izmedju Pristine i Beograda, bar o ekonomskim i drugim prakticnim pitanjima. Djindjic je jos jednom pokazao snazan instinkt za opstajanje u politickoj areni.

Jan Briza je urednik novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"; Zoran Culafic je novinar sa Kosova; Tatjana Matic je saradnik IWPR-a.