Beograd Stice Poene u Ratu Protiv Terorizma

Tekuci "rat protiv terorizma", za koji svako zna da je zapravo rat protiv islamskog terorizma, u Beogradu se vidi kao sansa za popravljanje polozaja Srbije u medjunarodnoj zajednici.

Prihvatanjem americke kampanje protiv terorizma, vlada u Beogradu se nada da ce se nakon dugogodisnje izolacije ponovo pojaviti kao ravnopravan partner na medjunarodnoj sceni. Neki politicari idu i korak dalje, te tumace teroristicke napade od 11. septembra kao deo kampanje zla cija je Srbija bila jedna od prvih, a neshvacenih zrtava. Oni tvrde da su Srbi u Bosni i na Kosovu u istoj meri zrtve islamskog terorizma kao i svi oni koji su nastradali u napadima na Svetski trgovacki centar i Pentagon.

Neocekivani zastupnik ovakvog, nesto ekstremnijeg stava, je reformski potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic koga zbog mirovne politike u juznoj Srbiji smatraju najzasluznijim za okoncanje tamosnjeg srpsko-albanskog sukoba. Covic, medjutim, nije bio u mirovnom raspolozenju kada je 20. septembra posetio Bujanovac, u cijoj su se okolini nedavno odigravali sukobi izmedju srpskih snaga bezbednosti i albanskih pobunjenika.

"Nasi obavestajni podaci kazu da postoje teroristicke grupe pripremljene za dejstva u Beogradu", rekao je Covic na konferenciji za stampu. On je albanske gerilce jos optuzio da "su direktno povezani... sa nedavnim dogadjajima u SAD", ali nije objasnio prirodu te veze.

Sledeceg dana potpredsednik srpske vlade je izneo nove podatke. "Vise od deset hiljada mudzahedina je bilo u BiH, i jos ih ima. Vise od tri hiljade ih je na Kosovu, i tamo ih jos ima", izjavio je posle susreta sa Fridbergom Flugerom, nemackim parlamentarcem. "Sve su to mali Bin Ladeni". Pa ipak, podaci o broju mudzahedina koji su se protiv Srba borili na Kosovu i u Bosni, kojima je pre dve godine raspolagala srpska policija, govore da je Covic za sest do sedam puta uvecao njihovo tamosnje prisustvo.

Coviceve izjave uvek privlace paznju javnosti jer se smatra da nagovestavaju buduce smernice vladine politike. Ostali srpski politicari uglavnom nisu potvrdjivali Coviceve tvrdnje smatrajuci ih, ocigledno, preteranim, ali ih nisu ni demantovali jer su procenili da je to deo sire strategije za povratak Srbije na velika vrata na medjunarodnu scenu.

Ipak, bilo je nekih kontradiktornih izjava. Mada je savezni ministar odbrane Slobodan Krapovic izjavio za BBC da vlasti u Beogradu ne raspolazu podacima o delovanju Bin Ladenovih saradnika u BiH, na Kosmetu ili u Albaniji, jugoslovenski ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic rekao je agenciji SRNA da ima indicija da su pripadnici organizacije saudijskog disidenta "bili umesani u aktivnosti muslimanskih ekstremistickih snaga u Bosni i OVK na Kosovu".

Dok vlada pokusava da zauzme koherentan stav po ovom pitanju, neki nezavisni mediji nisu gubili vreme, te su odmah zapoceli zestoku antiislamsku kampanju. Beogradski tabloid "Nedeljni telegraf", blizak srpskoj tajnoj policiji, objavio je prosle srede reportazu o islamskim "svetim ratnicima" na Kosovu i u Sandzaku, teritoriji na jugozapadu Srbije, gde zivi najveci broj etnickih Muslimana koji sebe nazivaju Bosnjacima. Taj list je sa terorizmom poistovetio vehabizam, ortodoksno islamsko ucenje, koje ispoveda Bin Laden, ali i vecina stanovnika Arabijskog poluostrva.

Ovaj tabloid je na naslovnoj strani objavio fotografiju verskog vodje vehabija iz Sjenice u Sandzaku koga je optuzio za pripremanje dzihada. "On i njegove pristalice", tvrdi list, "ucenje su doneli iz Bosne, gde su pohadjali mudzahedinske verske skole".

Miroljub Jevtic, profesor na beogradskom Fakultetu politickih nauka, istakao se tvrdnjama iznetim u javnosti da vehabije, "kad god se nadju u mesovitim zajednicama, izazivaju krvave sukobe". Mada je netragom nestao sa javne scene sredinom devedesetih, Jevtic je stekao reputaciju tokom bosanskog rata isticuci se u antimuslimanskoj kampanji.

Iako, naizgled, postoje povrsne slicnosti sa tim periodom, danasnja "antiislamska" kampanja je motivisana prevashodno politickim pragmatizmom i nije podstakla otrovnu mrznju prisutnu na ovim prostorima tokom balkanskih ratova.

Vecina politicara i drzavnih medija nisu prihvatili ovakav rasisticki oblik antiislamske kampanje koji je promovisao profesor Jevtic uprkos cinjenici da je verski vodja beogradskih Muslimana Hamdija Jusufspahic dao jednu nezgrapnu izjavu beogradskoj televiziji "Studio B". Na provokativno pitanje voditelja da li je otpoceo dzihad, on je odgovorio: "Da je poceo, ja ne bih sedeo ovde, vec bih bio tamo gde mogu najvise da doprinesem".

Srpska vlast odavno zeli da napravi snazan prozapadni zaokret i borba protiv islamskog terorizma mogla bi joj u tome pomoci.

Sinisa Vucinic, blizak Jugoslovenskoj levici Mirjane Markovic, izjavio je za beogradski dnevni list "Glas javnosti": "Amerika ce posle svega postati svesna svojih gresaka i promenice strategiju. Uostalom, zar nije bolje oprostiti 78 dana bombardovanja, nego pet vekova ropstva pod Muslimanima". Uistinu, kako kaze za IWPR Srdjan Bogosavljevic, istrazivac javnog mnjenja iz Beograda, sve vise je gradjana koji kazu da Srbiju nisu bombardovali SAD i NATO, vec da su za to odgovorni Bil Klinton i Medlin Olbrajt, lideri koji vise nisu na vlasti.

Uocljivi su signali da su teroristicki napadi u Americi kao i potonja istraga ovih dogadjaja priblizili Vasington i Beograd. Americki ambasador u Beogradu, Vilijam Montgomeri je novinskoj agenciji BETA rekao da je jugoslovenska vlada pruzila "punu podrsku i saradnju u vezi sa nedavnom tragedijom. Imalo smo nekoliko dragocenih razmena informacija i veoma smo zadovoljni podrskom koju smo dobili."

Izgleda da Montgomeri takodje deli Covicevu zabrinutost za albanske ekstremisticke grupe u juznoj Srbiji. "Nema sumnje da su militantni ekstremisti, koji su doziveli poraz i morali se povuci, prilicno nezadovoljni zbog toga, te da bi voleli da se vrate", tvrdi Montgomeri.

Stavise, americki ambasador u Londonu Vilijam S. Feris ce uskoro posetiti Beograd da ispitiva mogucnosti regiona da postane tampon zona za teroristicke pretnje. U toj varijanti preispitivanja americke spoljne politike, Srbija smatra da moze prevazici nasledje iz Milosevicevog doba redefinisanjem svoje samoproklamovane uloge "branioca zapadne civilizacije od muslimanskih hordi sa Istoka" na jedan moderniji nacin. Srbija u tome vidi svoju sansu da se premetne u pouzdanog partnera Zapada u antiteroristickoj borbi kao kljucni centar regionalne saradnje na Balkanu.

Zeljko Cvijanovic je novinar beogradskog nedeljnika "Blic News".