Svedok protiv Haradinaja govori o tome kako su ga maltretirali pripadnici OVK
Komandant mu nikada nije lično pretio, insistira on.
Svedok protiv Haradinaja govori o tome kako su ga maltretirali pripadnici OVK
Komandant mu nikada nije lično pretio, insistira on.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 716, 7. novembar 2011.)
Zaštićeni svedok koji se ove sedmice pojavio na delimično obnovljenom suđenju bivšem komandantu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Ramušu Haradinaju (Ramush Haradinaj), opisao je kako su ga potkraj devedesetih pripadnici te formacije tukli i pretili mu.
Reč je o kosovskom Albancu koji se pred sudom pojavio pod pseudonimom „3“, i koji je svedočio i u prvom postupku protiv Haradinaja i dvojice njegovih saoptuženika i saboraca iz OVK-a – Idriza Baljaja (Idriz Balaj) i Lahija Brahimaja.
Haradinaj je kratkotrajno obavljao i dužnost kosovskog premijera, a 2008. je oslobođen po svih 37 tačaka optužnice koja je protiv njega bila podignuta zbog navodnog ubijanja i mučenja srpskih civila, kao i tobožnjih albanskih i romskih kolaboracionista, tokom rata na Kosovu.
Baljaj je takođe bio oslobođen, dok je Brahimaj proglašen krivim za okrutno postupanje i mučenje, te osuđen na šest godina zatvora.
Tužioci su se žalili na oslobađajuće presude, tvrdeći da je zastrašivanje svedoka „ugrozilo“ suđenje. Usled toga, kako su rekli, nisu bili u stanju da obezbede iskaze dvojice ključnih svedoka. Jedan od njih, Šefćet Kabaši (Shefqet Kabashi), osuđen je za nepoštovanje suda zbog toga što je odbio da svedoči.
U presudi koju su izrekle u julu 2010. godine, žalbene su sudije zaključile kako je sudsko veće „propustilo da uvaži ozbiljnost pretnje koju zastrašivanje svedoka predstavlja po celinu procesa“, te da je isuviše naglasilo „potrebu da tužilaštvo ne dobije više vremena nego što mu je bilo dodeljeno za izvođenje dokaza . . . ne vodeći računa o mogućnosti da se obezbedi potencijalno važno svedočenje“.
Odlučeno je da Haradinaju i Baljaju treba iznova suditi po šest tačaka za ubijanje, okrutno postupanje i mučenje; a Brahimaju po četiri od tih šest tačaka.
Sve te optužbe tiču se logora OVK-a u Jablanici, u kojem su, po rečima tužilaca, bili tučeni, mučeni i pritvarani oni koji su, nezavisno od svoje nacionalnosti, bili smatrani srpskim kolaboracionistima.
Zaštićeni svedok je ove sedmice izjavio da ga je Lahi Brahimaj odveo na imanje Jablanica u julu 1998. godine, zbog sumnje da sarađuje sa srpskim snagama – premda je to otkriveno tek kasnije. Svedok je odlučno negirao te optužbe.
Rekao je i da je u pritvoru boravio sa još dvojicom ljudi koji su već bili „u veoma lošem stanju“. Jednog od tih ljudi je identifikovao kao svog bivšeg učitelja Skendera Kućija (Skender Kuqi), koji je kasnije navodno ubijen u pritvoru OVK-a.
Gotovo odmah po ulasku u prostoriju, svedok je bio pretučen palicama za bejzbol – ali, pošto su udarci dolazili s leđa, nije mogao da vidi počinitelje. Rekao je i da je nekoliko minuta docnije ostao bez svesti, te da su mu, nakon što je došao sebi, noge „drhtale“.
„Želeo sam da stojim, ali noge nisu mogle to da izdrže“, kazao je svedok. „Hteo sam da mokrim, ali nisam mogao da stojim na nogama.“
Rekao je da je neko došao da ga odvede napolje da se pomokri, ali da mu je rečeno da će – ukoliko bude ponovo hteo da obavi nuždu – morati to da učini u svoje pantalone.
Svedok je izjavio da je trećeg dana njegovog boravka na imanju „Lahi [Brahimaj] došao i odveo me u svoju prostoriju“.
„Kada sam ušao, tamo su bile dve žene i još jedna osoba, a Lahi je počeo da me ispituje. Rekao je devojkama: ’Hoćete li da se vežbate na njemu?’ – i počeli su da me tuku nekakvom palicom.“
U jednom je trenutku Brahimaj svedoku uručio revolver.
„Rekao je: ’Uzmi ovo i ubij se, jer ja ne želim da se prljam tvojom krvlju.’“
A kada je drugi čovek iz prostorije nagovestio da će se oni vratiti da ga ponovo obiđu, svedok je odlučio da pobegne, što je kasnije i učinio kroz prozor prostorije u kojoj je bio zatočen.
Svedok je ispričao i da ga je Brahimaj nekoliko dana kasnije pronašao i smestio ga, pod pretnjom oružjem, u prtljažnik svog auta. U jednom je trenutku Brahimaj, po rečima svedoka, otvorio prtljažnik, uperio pištolj u njega i povukao oroz – ali je iz cevi izašao samo dim.
„Za vreme tog incidenta, dok ste bili zatvoreni u prtljažniku tog automobila, šta ste mislili da će Vam se dogoditi?“, pitao je tužilac Pol Rodžers (Paul Rogers).
„Mislio sam da će me odvesti na neko tajno mesto i ubiti me“, kazao je svedok.
Svedok je rekao da ga je Brahimaj naposletku odveo u štab OVK-a u Glođanu, gde ga je tukao neidentifikovani plavokosi muškarac.
Kasnije su u istu prostoriju ušla dvojica mladića koja su svedoka pitala šta je učinio.
„Rekao sam im: ’Ne znam’“ – izjavio je on pred sudom. „Napustili su prostoriju, a plavi čovek je hteo da se vrati i ponovo me bije, ali su ga oni sprečili u tome“.
Svedok je ispričao da su ga dvojica mladića odvela da vidi „komandanta“, odnosno – kako je shvatio – Ramuša Haradinaja.
Komandant je svedoku dao da jede i pitao ga ima li gde da provede noć.
„Odveo me je u veliku prostoriju i savetovao mi da ne spavam pokraj prozora“, zbog granatiranja koje su vršile srpske snage – kazao je svedok. Komandant mu je rekao da će sutradan moći da se vrati svojoj porodici, ali su iste večeri došli njegovi rođaci i odveli ga.
Pre no što je otišao, komandant mu je rekao da „zaboravi ono što se dogodilo“.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Brahimajeva odbrana je svedoka optužila da „preuveličava“ svoja stradanja i iznosi „lažne navode“ protiv okrivljenog.
„Nisam davao nikakve lažne izjave i govorim istinu o svemu što sam doživeo“, kazao je svedok. „Moje telo i danas pati od onoga što mi se desilo.“
Haradinajevi advokati su svedoku postavili nekoliko pitanja o onome što je doživeo od „komandanta“ za koga je verovao da je Haradinaj.
„[Vaš] stav je da, nakon što ste se susreli sa čovekom za koga verujete da je bio Ramuš Haradinaj, nikada više niste imali nikakvih problema sa Lahijem Brahimajem?“, pitao je svedoka Haradinajev branilac Ben Emerson (Ben Emmerson).
Svedok je uzvratio da je to tačno.
„Nakon što ste se sreli sa g. Haradinajem, niko više nije dolazio da Vas uznemirava – zar ne?“, pitao je Emerson.
„Ne“, odgovorio je svedok.
„Dakle, da li biste se složili sa mnom da je, dok ste imali posla sa tim čovekom [za koga ste verovali da je Haradinaj], on sa Vama postupao pravično i ljubazno?“, pitao je Emerson.
„Da, to je tačno“, odgovorio je svedok.
Svedok je rekao i da, s obzirom na vremenski period u kojem se sve to desilo, ne misli da je komandant znao ko ga je doveo i za šta je optužen.
„Nisam siguran, ali mislim da on to nije znao“, kazao je svedok.
A kada je svedok rekao komandantu da ga je doveo Brahimaj, komandant je „počeo da viče“.
„Mislim da je njemu to delovalo neshvatljivo“, kazao je svedok. „Mislim da je bio ljut.“
Svedok je kazao i da mu je, kada su rođaci došli po njega, komandant rekao da se vrati svojoj porodici i „kloni se onoga što je bilo“.
„Jeste li shvatili da to znači da ćete se bezbedno vratiti i da Vam se ništa loše neće ponovo desiti?“, pitao je Emerson.
„Da“, odgovorio je svedok. „Nikada se nisam plašio g. Haradinaja. Ne bojim se čak ni sada.“
Svedok je rekao kako od tada nije doživeo nikakvo „zlo“, niti „pretnje“.
„Da li je ispravno reći da ste, nakon što je o Vama počeo da se stara g. Haradinaj, od toga trenutka postali bezbedni?“, pitao je Emerson.
„Da, to je ono što se dogodilo“, potvrdio je svedok. „Nikada nisam imao nikakvih problema.“
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
