MKS SPREMAN ZA PODIZANJE OPTUŽNICA ZA DARFUR
Tužilac kaže da bi mogao podići optužbe za progon, mučenje, ubistvo i silovanje.
MKS SPREMAN ZA PODIZANJE OPTUŽNICA ZA DARFUR
Tužilac kaže da bi mogao podići optužbe za progon, mučenje, ubistvo i silovanje.
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) tvrdi da poseduje dokaze o tome da su u Darfuru počinjeni zločini protiv čovečnosti i ratni zločini.
Luis Moreno-Okampo (Luis Moreno-Ocampo) je pred Savetom bezbednosti UN-a 14. decembra rekao kako njegova kancelarija upravo završava istrage u toj ratom zahvaćenoj regiji, te kako je otkrila „dovoljno dokaza za identifikaciju onih koji su najodgovorniji za neke od najtežih zločina u Darfuru“.
„[Prikupljeni] dokazi pružaju razumnu osnovu za verovanje da su identifikovani pojedinci počinili zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući zločine progona, mučenja, ubistva i silovanja“, rekao je Moreno-Okampo.
Glavni tužilac je takođe kazao i da sudski procesi koji se odvijaju u Sudanu – pa ni činjenica da je Kartum uhapsio 14 osumnjičenika za ratne zločine – „ne čine slučaj neprihvatljivim“ pred MKS-om.
Kao poslednja sudska instanca, MKS može vršiti istragu i gonjenje ratnih zločina samo ukoliko to neka država ne želi ili ne može sama da učini. Sudan je do sada tvrdio da je voljan i sposoban da sudi odgovornima za Darfur, i odbijao je da sarađuje u istragama MKS-a.
Izveštaj u njujorškom sedištu UN-a bio je praćen i podnošenjem drugog godišnjeg izveštaja, što je Savet bezbednosti zatražio u martu 2005., kada je zahtevao da tužilac MKS-a pokrene istragu u Darfuru – području u zapadnom Sudanu, koje je približno veliko kao Francuska.
Istraga je započela 6. juna 2005. i fokusirala se na „niz incidenata koji su se odigrali 2003. i 2004., tokom perioda i na lokaciji gde je zabeležen najveći broj zločina“.
Sukob u Darfuru izbio je 2003. između Džandžavida (Janjaweed) – arapske milicije – i lokalnog crnačkog stanovništva. Sudanska je vlada odbacila optužbe da pruža podršku Džandžavidu nabavkom oružja i učešćem u napadima usmerenim protiv ostalih etničkih grupa.
Eskalacija nasilja u toj regiji navela je ove sedmice odlazećeg šefa UN-a, Kofija Anana (Kofi Annan), da zatraži od ove organizacije da pošalje jasnu poruku da „košmar“ – u vidu smrti civila, masovnog silovanja, raseljavanja miliona ljudi – mora prestati.
Istraga u Sudanu je jedina istraga koja je pokrenuta na zahtev Saveta bezbednosti. Ostali slučajevi pred MKS-om – koji se tiču Demokratske Republike Kongo (DRK) i Ugande – prosleđeni su od strane samih vlada tih zemalja.
Moreno-Okampo predočio je svoju istragu „univerzuma zločina“ navodno počinjenih u Darfuru, gde je situacija – koja preti da se raširi i na okolne države – od strane samog UN-a nazvana „najtežom humanitarnom krizom na svetu“.
On je rekao kako konačne dokaze sudijama namerava da preda u februaru 2007., te kako preduzima mere za zaštitu žrtava i svedoka – što do sada nije činjeno.
Verovatno će nedugo potom biti izdati i prvi nalozi za hapšenje.
Moreno-Okampo je istakao i probleme koji prate istrage ratnih zločina počinjenih u ovom sukobu – konkretno, „različite grupe i frakcije“ zbog kojih utvrđivanje najodgovornijih za ratne zločine predstavlja „veliki“ izazov.
To bi, kako je rekao, verovatno značilo „da je potrebno pokrenuti celi niz slučajeva, umesto samo jednog koji bi se ticao situacije u Darfuru u celini“.
Takođe je govorio i o „najvećoj važnosti“ obezbeđivanja sistema zaštite svedoka, zbog čijeg je izostanka većina dosadašnjih istraga o Darfuru morala biti izvršena izvan te regije.
On je priznao ograničenja sa kojima se suočio pri istraživanju zločina u toj regiji, te rekao kako će se njegova istraga „usredsrediti samo na najteže incidente i pojedince sa najvećom odgovornošću za te incidente“.
Među dokazima koji su do sada prikupljeni nalaze se i izjave žrtava i vladinih zvaničnika, dokumenta koja je uz podršku UN-a prikupila Međunarodna komisija za istragu, kao i ostale države i međunarodne organizacije – rekao je Moreno-Okampo.
On se osvrnuo i na odsustvo saradnje sudanskih vlasti u istrazi MKS-a.
Iako je vlada podnela neke podatke o sukobima u Dafuru, i iako su se tužioci sreli da visokim zvaničnicima Sudana i intervjuisali ih, tek se očekuje odgovor na zahtev tužilaštva da mu se dostave najnovije informacije o sudskim procesima pred nacionalnim sudom koji s vode protiv navodnih ratnih zločinaca u Darfuru.
Tužilac je rekao kako je buduća saradnja ove zemlje neophodna kako bi se obezbedio „pristup relevantnim dokumentima, kao i pojedincima u pritvoru, u svrhu intervjua“. Budući da nema vlastitu policiju, MKS zavisi od saradnje država.
Stalni predstavnik Sudana u UN-u, Abdalmahmud Abdalhalem Mohamad (Abdalmahmood Abdalhaleem Mohamad), takođe je prisustvovao obraćanju Morena-Okampa.
On je ponovio kako Sudan tvrdi da je sposoban da sprovede vlastite istrage i procesuira ratne zločine počinjene na sopstvenom tlu – navodi se u zvaničnoj izjavi Koalicije za Međunarodni krivični sud (KMKS).
KMKS je svetska mreža koju čini preko 2,000 nevladinih organizacija koje se zalažu za pravičan, efikasan i nezavisan MKS.
Caroline Tosh izveštava za IWPR iz Haga.
Luis Moreno-Okampo (Luis Moreno-Ocampo) je pred Savetom bezbednosti UN-a 14. decembra rekao kako njegova kancelarija upravo završava istrage u toj ratom zahvaćenoj regiji, te kako je otkrila „dovoljno dokaza za identifikaciju onih koji su najodgovorniji za neke od najtežih zločina u Darfuru“.
„[Prikupljeni] dokazi pružaju razumnu osnovu za verovanje da su identifikovani pojedinci počinili zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući zločine progona, mučenja, ubistva i silovanja“, rekao je Moreno-Okampo.
Glavni tužilac je takođe kazao i da sudski procesi koji se odvijaju u Sudanu – pa ni činjenica da je Kartum uhapsio 14 osumnjičenika za ratne zločine – „ne čine slučaj neprihvatljivim“ pred MKS-om.
Kao poslednja sudska instanca, MKS može vršiti istragu i gonjenje ratnih zločina samo ukoliko to neka država ne želi ili ne može sama da učini. Sudan je do sada tvrdio da je voljan i sposoban da sudi odgovornima za Darfur, i odbijao je da sarađuje u istragama MKS-a.
Izveštaj u njujorškom sedištu UN-a bio je praćen i podnošenjem drugog godišnjeg izveštaja, što je Savet bezbednosti zatražio u martu 2005., kada je zahtevao da tužilac MKS-a pokrene istragu u Darfuru – području u zapadnom Sudanu, koje je približno veliko kao Francuska.
Istraga je započela 6. juna 2005. i fokusirala se na „niz incidenata koji su se odigrali 2003. i 2004., tokom perioda i na lokaciji gde je zabeležen najveći broj zločina“.
Sukob u Darfuru izbio je 2003. između Džandžavida (Janjaweed) – arapske milicije – i lokalnog crnačkog stanovništva. Sudanska je vlada odbacila optužbe da pruža podršku Džandžavidu nabavkom oružja i učešćem u napadima usmerenim protiv ostalih etničkih grupa.
Eskalacija nasilja u toj regiji navela je ove sedmice odlazećeg šefa UN-a, Kofija Anana (Kofi Annan), da zatraži od ove organizacije da pošalje jasnu poruku da „košmar“ – u vidu smrti civila, masovnog silovanja, raseljavanja miliona ljudi – mora prestati.
Istraga u Sudanu je jedina istraga koja je pokrenuta na zahtev Saveta bezbednosti. Ostali slučajevi pred MKS-om – koji se tiču Demokratske Republike Kongo (DRK) i Ugande – prosleđeni su od strane samih vlada tih zemalja.
Moreno-Okampo predočio je svoju istragu „univerzuma zločina“ navodno počinjenih u Darfuru, gde je situacija – koja preti da se raširi i na okolne države – od strane samog UN-a nazvana „najtežom humanitarnom krizom na svetu“.
On je rekao kako konačne dokaze sudijama namerava da preda u februaru 2007., te kako preduzima mere za zaštitu žrtava i svedoka – što do sada nije činjeno.
Verovatno će nedugo potom biti izdati i prvi nalozi za hapšenje.
Moreno-Okampo je istakao i probleme koji prate istrage ratnih zločina počinjenih u ovom sukobu – konkretno, „različite grupe i frakcije“ zbog kojih utvrđivanje najodgovornijih za ratne zločine predstavlja „veliki“ izazov.
To bi, kako je rekao, verovatno značilo „da je potrebno pokrenuti celi niz slučajeva, umesto samo jednog koji bi se ticao situacije u Darfuru u celini“.
Takođe je govorio i o „najvećoj važnosti“ obezbeđivanja sistema zaštite svedoka, zbog čijeg je izostanka većina dosadašnjih istraga o Darfuru morala biti izvršena izvan te regije.
On je priznao ograničenja sa kojima se suočio pri istraživanju zločina u toj regiji, te rekao kako će se njegova istraga „usredsrediti samo na najteže incidente i pojedince sa najvećom odgovornošću za te incidente“.
Među dokazima koji su do sada prikupljeni nalaze se i izjave žrtava i vladinih zvaničnika, dokumenta koja je uz podršku UN-a prikupila Međunarodna komisija za istragu, kao i ostale države i međunarodne organizacije – rekao je Moreno-Okampo.
On se osvrnuo i na odsustvo saradnje sudanskih vlasti u istrazi MKS-a.
Iako je vlada podnela neke podatke o sukobima u Dafuru, i iako su se tužioci sreli da visokim zvaničnicima Sudana i intervjuisali ih, tek se očekuje odgovor na zahtev tužilaštva da mu se dostave najnovije informacije o sudskim procesima pred nacionalnim sudom koji s vode protiv navodnih ratnih zločinaca u Darfuru.
Tužilac je rekao kako je buduća saradnja ove zemlje neophodna kako bi se obezbedio „pristup relevantnim dokumentima, kao i pojedincima u pritvoru, u svrhu intervjua“. Budući da nema vlastitu policiju, MKS zavisi od saradnje država.
Stalni predstavnik Sudana u UN-u, Abdalmahmud Abdalhalem Mohamad (Abdalmahmood Abdalhaleem Mohamad), takođe je prisustvovao obraćanju Morena-Okampa.
On je ponovio kako Sudan tvrdi da je sposoban da sprovede vlastite istrage i procesuira ratne zločine počinjene na sopstvenom tlu – navodi se u zvaničnoj izjavi Koalicije za Međunarodni krivični sud (KMKS).
KMKS je svetska mreža koju čini preko 2,000 nevladinih organizacija koje se zalažu za pravičan, efikasan i nezavisan MKS.
Caroline Tosh izveštava za IWPR iz Haga.
