ŽALBENO VEĆE POTVRDILO PRESUDU MARTIĆU

albeno veće Haškog tribunala potvrdilo je ove sedmice zatvorsku kaznu u trajanju od 35 godina, koja je bivšem vođi pobunjenih Srba u Hrvatskoj, Milanu Martiću, izrečena 2007., nakon što je proglašen krivim za ratne zločine.



U svojoj odluci od 8. oktobra, sudije su odbacile većinu osnova po kojima su se odbrana i optužba žalile na presudu, napominjući da ni oni koje su usvojili „ne iziskuju izmenu same kazne“.



Tokom rata koji je u Hrvatskoj vođen početkom devedesetih, Martić je obavljao funkcije ministra unutrašnjih poslova, ministra odbrane i predsednika samoproklamovane Srpske Autonomne Oblasti (SAO) Krajina.



Martić je 12. juna 2007. proglašen krivim zbog učešća u zajedničkom zločinačkom poduhvatu (ZZP). Sudsko veće je zaključilo da je doslovce celokupno hrvatsko i ostalo nesrpsko stanovništvo proterano iz onih delova Hrvatske koje su od 1991. do 1995. kontrolisali Srbi.



Martić je proglašen krivim i za naređivanje neselektivnih raketnih napada na grad Zagreb, u kojima je 2. i 3. maja 1995. sedmoro ljudi poginulo, dok ih je preko 200 povređeno.



I tužilaštvo i odbrana su se žalili na presudu.



Međutim, žalbeno je veće ove sedmice potvrdilo Martićevu krivicu po 16 tačaka optužnice, za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja – uključujući i progone, ubistva, mučenja, deportacije, napade na civile i nemilosrdno uništavanje civilnih područja.



Ono je uvažilo samo jedan od osnova po kojima se žalilo tužilaštvo, koje je tvrdilo da je sudsko veće pogrešno zaključilo da oni hrvatski vojnici koji nisu bili sposobni za učešće u borbi – pošto su, recimo, bili ranjeni ili pritvoreni – ne mogu biti okvalifikovani kao žrtve zločina protiv čovečnosti.



Žalbene su sudije, pak, u svojoj odluci saopštile da je sudsko veće pogrešilo kada je zaključilo da osobe koje su bile „van borbe“ – poput ranjenih vojnika – nisu bile obuhvaćene zločinima protiv čovečnosti, pošto su zločini nad njima vršeni u sklopu masovnih ili sistematskih napada na civilno stanovništvo.



Takve osobe, tvrde žalbene sudije – sve dok ispunjavaju ostale uslove za tu vrstu zločina – mogu biti svrstane među žrtve zločina protiv čovečnosti.



„Osobe ’hors de combat’ [izvan borbe] mogu . . . biti žrtve čina okvalifikovanog kao zločin protiv čovečnosti, ukoliko su ispunjeni svi drugi uslovi koji su za to neophodni – tačnije, ukoliko je taj čin izvršen u sklopu masovnog i sistematskog napada na bilo koje civilno stanovništvo“, kaže žalbeno veće.



No, žalbeno je veće zaključilo i da osuda okrivljenog za još jedan zločin protiv čovečnosti ne znači da mu treba izreći i težu kaznu.



Žalbene su sudije odbacile i devet od ukupno deset osnova po kojima se i Martić žalio, odbacivši deo osude koji se ticao izvesnih zlodela počinjenih u Benkovcu, Cerovljanima, Vukovićima i Poljanku.



Martić će u pritvorskoj jedinici Tribunala ostati sve dok se ne okončaju pripreme za njegov prelazak u još uvek neimenovanu zemlju, gde će odslužiti ostatak izrečene kazne.



Merdijana Sadović je voditeljica haškog programa IWPR-a.