Rumunija: zabrinutost zbog napada na stampu

Kada je prosle godine objavila nekoliko clanaka u nezavisnim novinama u mestu Foscani, novinarka Silvia Vrinceanu nije ni slutila kakvu ce oluju to izazvati.

U clancima objavljenim u dnevnim novinama "Ziarul de Vrancea" u avgustu 2002.godine, dovela je u pitanje reputaciju lokalnih lidera vladajuce Socijaldemokratske partije.

To je za rezultat imalo kampanju zastrasivanja - ukljucujuci i pretnje smrcu - koja je kulminirala emitovanjem na televiziji OTV snimka novinarke kako oskudno odevena plese na novogodisnjoj zabavi od pre osam godina.

"Kada se ljudima na vlasti ne dopada ono sto se o njima pise, oni novinarima mogu strasno iskomplikovati zivot- izmisljati price o vama, vredjati vasa osecanja i terati vas da poludite", izjavila je ona za IWPR.

"Pokusali su da uniste moju reputaciju, moju karijeru i moj brak. Prosla sam kroz nocnu moru, ali imala sam uz sebe porodicu, prijatelje i novine za koje sam radila. Svi su me podrzali i na srecu moja prica ima srecan kraj."

"Kada su ljudi na vlasti shvatili da me ne mogu ucutkati, objavili su oglas u drugim novinama i ponudili nagradu od 500 americkih dolara za bilo kakav 'kompromitujuci materijal' o meni. Ali ja nisam htela da pristanem da budem ucuktana na tako prljav nacin."

Njen slucaj je samo jedan od mnogih slucajeva proganjanja rumunskih novinara od strane politicara koji su zabelezeni u skorije vreme - sto je praksa koja izaziva sve snaznije kritike sa zapada.

Nekoliko vaznih medjunarodnih organizacija osudilo je kampanju protiv novinarke Vrinceanu, ukljucujuci i Organizaciju za medije u Jugoistocnoj Evropi, SEEMO, i Reportere bez granica.

Rober Menar, generalni sekretar organizacije Reporteri bez granica, uputio je pismo premijeru Rumunije Adrianu Nastaseu u kojem se kaze da je "neprihvatljivo to sto se opoziciona novinarka nasla na udaru zbog necega sto je objavila u novinama, a posebno to sto je na ovaj nacin ugrozen i njen privatrni zvot".

U svom poslednjem izvestaju organizacija Amnesty International iznosi kritike zbog pritisaka i zastrasivanja medija od strane vlasti u prosloj godini.

Mada je Bukurest reagovao na napade izmenama u kaznenom zakonu, ove promene, prema misljenju organizacije Amnesty International, nisu uskladjene sa internacionalnim standardima. Receno je da i dalje postoje neprihvatljiva ogranicenja slobode izrazavanja,

"Izmenama u kaznenom zakonu nisu obuhvaceni clan 168 - sirenje laznih vesti - i clan 236, definisan kao klevetanje drzave ili nacije."

"To bi moglo proizvesti probleme novinarima koji pokusavaju da se bave pricama u kojima se vlast kritikuje", izjavila je Vrinceanu, dodajuci da samo novine Ziarul de Vrancea vec imaju preko 140 tuzbi protiv osoblja i uprave.

Prosle godine u Rumuniji je pokrenuto preko 400 krivicnih postupaka protiv medija, a najveci deo se odnosio na klevetu. Vecina postupaka zavrsena je novcanim ili uslovnim zatvorskim kaznama.

Ovidiu Kristian Jane, novinar koji se bavi informacionim tehnologijama, uhapsen je pocetkom 2002.godine pod sumnjom da je kreirao takozvani Armagedeon II fajl - izvestaj u elektronskoj poruci kojim se Nastase optuzuje za korupciju - i okrivljen za delo sirenja laznih informacija.

Dok je bio uhapsen, Jane je priznao da je elektronsku poruku poslao na zahtev prijatelja, Mugura Cuvice, bivseg sefa kabineta bivseg predsednika Emila Konstantineskua. Cuvica je onda ispitan pod slicnom optuzbom kao i Jane. Nekoliko dana kasnije, posle ostrih protesta nekoliko medjunarodnih grupa za ljudska prava, optuzbe su odbacene i obojica su oslobodjeni.

Uprkos tako ostrim reakcijama medjunarodne zajednice, zastrasivanje novinara se nastavlja.

Na primer, Sergiu Poliopol - direktor regionalne radio stanice u gradu Petrosani, u centralnom delu zemlje - uzivo je govorio na radiju o vladinom programu kampanje protiv korupcije, kada su mu nepoznata lica zapalila automobil.

Incidenti poput ovog stvaraju zlokobnu atmosferu koja ne deluje samo na novinare.

"Sada imamo direktore koji rade za drzavne institucije i ne usudjuju se da govore za medije jer bi posle toga mogli biti politicki proganjani", izjavila je Vrinceanu.

"Neki ljudi ne zele da govore sa novinarima preko telefona, jer se plase da se razgovori prisluskuju. Radije nam salju kratke poruke na mobilne telefone."

Daniela Tusel radi za bukurestanske novine "Libertatea".