Lov na Karadzica dobija novi zamah

Suocena sa manjkom vremena i novca, kao i isticanjem mandata NATO trupama u Bosni, medjunarodna zajednica pokusava da pre kraja ove godine uhvati ratnog lidera bosanskih Srba, Radovana Karadzica.

Nakon sto se sastala sa zvanicnicima NATO i Evropske unije u Briselu 11. februara, zahtevajuci da se pojacaju napori da se uhapsi ovaj begunac, glavni tuzilac Haskog tribunala, Karla del Ponte, izvrsila je dodatni pritisak na odlazecu vladu u Srbiji iznoseci tvrdnje da se on sada krije u Beogradu.

Ovakvi zahtevi za Karadzicevo hapsenje ne predstavljaju novost, ali dolaze upravo u trenutku kada se cini da je medjunarodna zajednica odlucna da njegovo hapsenje odredi kao prioritetni zadatak za ovu godinu.

Vreme koje je Haski tribunal dobio za obavljanje svog zadatka vec istice, a kredibilitet NATO-a bice ozbiljno doveden u pitanje ako osumnjiceni ostane na slobodi i posle isteka osmogodisnje misije.

Evropska unija, koja treba od NATO snaga da preuzme miisiju u Bosni, svakako se nece obradovati tako vrucem krompiru kao sto je Karadzicevo hapsenje, ako bude primorana da sama preuzme odgovornost za taj zadatak.

Prema “strategiji okoncanja”, tuzioci tribunala moraju zavrsiti svoje istrage i objaviti sve preostale optuznice do kraja ove godine. Sudjenja ce biti zavrsena do 2008, a sud zatvoren do 2010.

Ali, posto su Karla del Ponte i nekoliko sefova zapadnih drzava objavili da Haski tribunal ne moze biti zatvoren pre nego sto Karadzic bude osudjen, sada je najvaznije da ovaj osumnjiceni bude uhapsen.

U kalkulacijama medjunarodne zajednice, najvazniji faktori su finansije i vreme. Izgleda da sredstva za tribunal presusuju. U isto vreme, sudjenje Karadzicu predstavljalo bi slozen proces i zahtevalo bi svedocenje velikog broja svedoka. Sudeci prema prosecnom trajanju do sada odrzanih sudjenja, zvanicnici iz Haga procenjuju da bi izmedju njegovog hapsenja i donosenja presude proteklo oko cetiri godine, sto znaci da mora biti uhapsen ove godine.

Mada je Del Ponte izbegavala novinare posle sastanka od 11. februara, diplomatski izvori navode da je upozorila ambasadore drzava clanica NATO da ce biti neophodno da se pomeri krajnji rok za zatvaranje tribunala, ukoliko Karadzic ostane na slobodi, uz drugu dvojicu glavnoosumnjicenih, generala bosanskih Srba Ratka Mladica i hrvatskog generala Antu Gotovinu.

Za zvanicnike NATO koji se spremaju da napuste Bosnu i Hercegovinu, Karadzic postaje goruci problem. Na samitu alijanse u Istanbulu u junu, kada organizacija treba da proslavi prijem novih clanova, NATO ce verovatno doneti odluku da prekine svoju misiju u republici, i tako otvoritii put za Evropsku uniju da preuzme duznost.

Napustajuci polozaj generalnog sekretara NATO proslog decembra, Dzordz Robertson opisao je Karadzicevo hapsenje kao zelju koja se nije ostvarila za vreme trajanja njegovog mandata. Za njegovog naslednika, Jap de Hop Sefera, zna se da je jednako odlucan da dozivi hapsenje bivseg lidera bosanskih Srba.

”Tribunal se nalazi veoma blizu moje kuce u Hagu, tako da bih lako mogao da pazim na gospodina Karadzica i gospodina Mladica”, izjavio je 12. februara u govoru pred Medjunarodnim institutom za strateske studije u Londonu.

Uzurbane NATO operacije u poslednja dva meseca pokazuju da Alijansi vreme istice. Pored potrage za mogucim skrovistima i hapsenja dvojice Karadzicevih telohranitelja polovinom januara, Alijansa je pojacala pritisak na Srpsku demokratsku stranku, SDS, vladajucu stranku u Republici Srpskoj, da saradjuje u ovoj poteri. Analiticari pretpostavljaju da je kombinacija ovih akcija verovatno podstakla Karadzica da pobegne, mozda u Srbiju.

Evropskoj uniji se takodje zuri da vidi Karadzica na sudu. Stefan Lene, samostalni savetnik za Balkan visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Havijera Solane, izjavio je u debati o Balkanu u Briselu ranije ovog meseca da se EU “moli” da NATO uhapsi Karadzica pre nego sto EU preuzme misiju u Bosni.

Ako NATO kao organizacija koja poseduje najbolju opremu za izvidjanje i najrazvijeniji lanac komande nije uspela da uhapsi Karadzica posle osam godina, vojni strucnjaci ne veruju da bi EU mogla uspeti u tome, jer Brisel tek pocinje da razvija svoje vojne i odbrambene kapacitete.

Izvori iz NATO kazu da su SAD obecale da ce i nakon sto EU preuzme misiju ostaviti neke od oficira u Bosni u jedinicama koje su zaduzene za hapsenje preostalih haskih optuzenika i da ce americki general biti na celu ureda za ratne zlocine u Bosni i Hercegovini.

EU je uglavnom pokusavala da izvrsi pritisak na drzave bivse Jugoslavije, tako sto je pridruzivanje Uniji uslovljavala prihvatanjem saradnje sa tribunalom.

Hrvatska se navodi kao pozitivan primer primne evropskog pristupa zasnovanog na koriscenju motke i sargarepe. Zagreb je dostavio tribunalu dokumente i dozvolio istraziteljima da ispitaju sve osumnjicene i potencijalne svedoke da bi ubrzao postupak sticanja kandidature za clanstvo u EU.

Jedini preostali spor je onaj oko Gotovine, koji je optuzen da je pocinio zlocine protiv hrvatskih Srba tokom operacije Oluja u leto 1995, ali je i dalje u bekstvu. EU pokusava da razresi poslednji preostali problem odlaganjem ratifikacije ugovora o pridruzivanju dok Gotovina ne bude izrucen.

Ali, EU je imala manje uspeha sa Srbijom, koja je popustila tek pod direktnim pritiskom SAD i pretnjama ukidanja finansisjke pomoci. U jednom skorasnjem pokusaju ove vrste, Vasington je zamrznuo sve bankovne racune deset bosanskih Srba optuzenih da pomazu Karadzicu.

Mada su SAD sugerisale EU da razmotri preduzimanje slicnih koraka, Evropske diplomate su izrazili oprez u pogledu preduzimanja takvih mera zbog njihove slozenosti.

”Odluku o takvim merama lako je doneti u Vasingtonu”, izjavio je jedan diplomata EU. “Kod nas je procedura veoma komplikovana i ukljucuje pribavljanje saglasnosti svih velikih drzava clanica.“

Tvrdnje Karle del Ponte da se Karadzic sada nalazi u Srbiji na neki nacin prebacuju odgovornost za njegovo hvatanje ili predaju sa NATO na EU i Srbiju i Crnu Goru.

Posle susreta Karle del Ponte sa Seferom 11. februara, portparol NATO Dzjems Apatural izjavio je da Alijansa nije srecna zbog Karadzicevog bekstva, mozda u Srbiju, dodajuci da odgovornost za hapsenje begunaca lezi prevenstveno na lokalnim vlastima.

Apaturai je naglasio da je hapsenje svih preostalih osumnjicenih preduslov za prijem Bosne i Hercegovine i Srbije i Crne Gore u NATO program Partnerstva za mir.

Medjutim, politicki vakuum u Srbiji znaci da bi Beograd mogao ostati gluv za takve pozive i upozorenja. Posle vise neuspelih pokusaja da izabere predsednika, republika sada nije u stanju ni da sastavi vladu vec dva meseca. Pod takvim okolnostima medjunarodna zajednica verovatno nece moci da se osloni na pomoc lokalnih vlasti.

Augustin Palokaj je samostalni briselski dopisnik kosovskog dnevnika “Koha Ditore” i hrvatskog dnevnika “Jutarnji list”.