Albanija Negira Povezanost sa Teroristima

Nakon teroristickih napada u SAD, Albanija se branila od optuzbi da je pruzila utociste teroristima za koje se sumnja da su u vezi sa Osamom bin Ladenom.

Vlada premijera Ilira Mete ponudila je svoju podrsku americkom ratu protiv terorizma, a sam premijer je odlucno negirao spekulacije u nekim domacim i stranim medijima da je Bin Laden, osoba za koju se smatra da stoji iza napada na Pentagon i Svetski trgovacki centar, koristio Albaniju za svoju operacije.

Ministar unutrasnjih poslova objavio je tokom protekle sedmice saopstenje tvrdeci da je, uprkos tome sto je vlada bivseg predsednika Salija Berise u periodu od 1992. do 1997. godine mozda vodila popustljivu politiku prema teroristima, potonja socijalisticka vlada ucinila sve sto je u njenoj moci da ukloni pojedince za koje se sumnja da imaju veze sa ekstremistickim organizacijama.

Predstavnici Ministarstva unutrasnjih poslova su pogotovo bili ljuti zbog clanka objavljenog u "Vasington Tajmsu" 18. septembra, koji se pojavio nakon nekoliko izvestaja u desnicarskoj srpskoj i makedonskoj stampi o vezama izmedju Albanije i Bin Ladena. U tekstu se navodi da je Albanija mozda posluzila kao odskocna daska za napade na Vasington i Njujork.

Albanski ministar unutrasnjih poslova Ilir Djoni je u potpunosti odbacio ove navode. Njega je podrzao americki ambasador u Tirani, Dzozef Limpreht, koji je pohvalio Metinu administraciju zbog saradnje u naporima usmerenim protiv terorista tokom protekle tri godine. Ambasador je takodje dodao da Vasington nije identifikovao niti locirao bilo koju teroristicku celiju u Albaniji.

U pokusaju da bude nepristrasan, Djoni je, kao i ambasador Limpreht, sugerisao da je administracija bivseg predsednika Berise mozda bila popustljiva prema islamskim ekstremistima.

Djoni je pomenuo da je pocetkom i do sredine devedesetih, Albanija bila san svakog teroriste s obzirom na to da je odrzavala bliske veze sa islamskim nacijama i da je imala veoma porozne granice.

Islamske veze idu sve do 1992. godine kada je casopis "Ekonomski glasnik" u Tirani objavio pismo koje je Berisa uputio svom premijeru, Aleksandru Meksi, u kome se od njega trazi da pomogne u prihvatanju pomoci od muslimanskih zemalja posto Zapad nije odrzao svoja obecanja o finansijskoj podrsci.

U ovom pismu se kaze da je jedini uslov za ekonomsku podrsku da se Albanija uclani u Organizaciju islamske konferencije koja okuplja sve muslimanske zemlje. Berisa se nadao da ce ovo clanstvo posluziti dvostrukoj svrsi: najpre, obezbedjivanju preko potrebnog novca za albansku privredu koja je bila u ocajnom stanju i da bi se podstakao Zapad da ispuni svoja obecanja. Parlament, medjutim, nije glasao za pristupanje ovoj islamskoj organizaciji.

Ipak je izvesna pomoc pristigla putem Arapsko-albanske islamske banke. To je bila prva strana banka u Albaniji i uskoro je poceo da pristize novac za finansiranje izgradnje dzamija i islamskih centara.

U okviru neke vrste reciprociteta, veliki broj pojedinaca iz islamskih zemalja je dobio albansko drzavljanstvo. Savetnik predsednika Redzepa Mejdanija, Teodori Solaku, koji na istom polozaju bio i 1992. godine, izjavio je da su drzavljanstvo dobijale samo osobe koje su prosle temeljne provere Ministarstva unutrasnjih poslova i sluzbe drzavne bezbednosti.

Ipak, odluka da se za sefa tajne policije Sik imenuje islamski intelektualac Baskim Gazidede probudila je sumnje da su teroristi mozda dobili drzavljanstvo tokom njegovog mandata.

Gazidede, medjutim, nije bio dostupan kako bi rasvetlio citavu aferu. On je napustio Albaniju 1997. godine, nakon sto je prethodno optuzio Vasington za izbijanje nereda nalik gradjanskom ratu posle kolapsa stedionica koje su se koristile piramidalnim investicionim semama. Gazidede je u parlamentu optuzio americku obavestajnu sluzbu, CIA, da je umesana u izazivanje nereda u kojima je srusena Berisina vlada.

Poznato je da je Gazidede zatrazio azil u Siriji, a veruje se da trenutno boravi u Libiji.

Prvi put je javnost upoznata sa postojanjem terorista na albanskom tlu 1998. godine kada je izruceno nekoliko Egipcana, u okviru zajednicke akcije albanske i americke tajne sluzbe, koji su se nalazili na poternicama zbog planiranja teroristickih akcija u Egiptu. Oni su potom osudjeni na smrtne kazne.

Odredbe Zakona o drzavljanstvu od tada su poostrene, a kandidati prolaze kroz temeljne provere u saradnji sa medjunarodnim agencijama. Svi arapski gradjani u Albaniji se pazljivo proveravaju, a mnoge islamske fondacije su zatvorene.

"U Albaniji vise ne postoji islamska pretnja", tvrdi sef albanske policije Bilbil Mema. "Ova zemlja vise nije utociste islamskih terorista."

Teodor Misha je glavni i odgovorni urednik albanskog magazina "Observer".