BOLJI USLOVI ZA ALBANSKE IMIGRANTE U GRCKOJ

U jednoj ulicici iza grckog konzulata u Korci, u jugoistocnoj Albaniji, vijuga red preplanulih ljudi grubog izgleda ka prasnjavom trgu u blizini pravoslavne crkve.

Mladici, uglavnom iz sela u okolini Korce, nadaju se da im se imena nalaze na spisku konzulata onih cija je molba za grckom radnom vizom odobrena.

Ti 'srecnici' ce se uskoro zaputiti ka grckim vocnjacima i gradilistima u grckim gradovima. Skoro svi oni su vec radili u Grckoj, a neki vec toliko cesto da ne znaju vise ni koliko puta su bili tamo.

"Deset, mozda dvanaest puta", kaze Enver, poljoprivrednik iz sela Voskopolje.

Tokom 1992. i 1993. godine, dodaje on, radio sam bez dozvole u poljima u okolini Kozanija i potom u Solunu. "Slao sam novac svojoj porodici sve dok me grcke vlasti nisu proterale."

Prethodna cetiri leta Enver je legalno radio u Grckoj po osnovu tromesecnih sezonskih viza koje je njegov grcki poslodavac u Veriji redovno produzavao.

Nacin na koji su radnici odlazili iz Albanije u Grcku, jedinog albanskog prvog suseda iz Evropske unije, znacajno se promenio u odnosu na devedesete.

Tokom te decenije, na stotine hiljada Albanaca su prelazili preko grckih poroznih granica da bi pobegli od siromastva i bede postkomunisticke Albanije izmucene brojnim krizama.

Ovaj egzodus je bio nekontrolisan, uglavnom nelegalan, i cesto povezan sa crnim trzistem zbog cega su se mnogi ekonomski imigranti nasli na milosti i nemilosti beskrupuloznih poslodavaca. Do 1997. godine, procenjuje se da je 800.000 Albanaca boravilo u Grckoj bez ispravnih dokumenata.

Danas, odlazak sezonskih radnika u Grcku veoma je drugaciji po obimu i svom karakteru. Grcka je pocela da se prilagodjava novoj ulozi zemlje u koju pristize veliki broj imigranata nakon citavih generacija mladih Grka koji su odlazili u zapadnu Evropu u potrazi za poslom.

Atina je, 1998. i ponovo u 2001. godini, odobrila ukupno pola miliona privremenih boravisnih i radnih dozvola albanskim drzavljanima, od kojih su mnogi bili etnicki Grci.

Zvanicni grcki izvori kazu da 634.000 albanskih gradjana sada legalno boravi u Grckoj. Eksperti za migracije smatraju da to verovatno nije celokupna slika jer veruju da dodatnih 150.000 do 200.000 Albanaca boravi u zemlji nelegalno.

Veci deo ekonomske migracije ka Grckoj danas je, stoga, sezonski i legalan, sto je posledica smernica Evropske unije i grckih zakona usvojenih 2001. godine koji su uveli mogucnost izdavanja privremenih radnih viza, unapredili bezbednost granica i omogucili bolju koordinaciju u upravljanju granicama sa susednim zemljama.

Sezonski radnici u Grckoj se zale da nove procedure za izdavanje viza iziskuju puno vremena, ali i da su skupe. Medjutim, oni priznaju da je to bolja opcija od rizika i varljivosti nelegalne migracije.

"U proslosti, potrosili bi 1.000 evra na laznu vizu ili bi platili krijumcara da vas prebaci u Grcku, a onda bi vas grcke vlasti ulovile i poslale nazad", kaze za IWPR Gazmend, jos jedan radnik koji ceka u redu ispred grckog konzulata u Korci.

Mogucnost dobijanja radnih viza znaci da su ljudi kao Gazmend sada manje izlozeni eksploataciji i zloupotrebama nego sto je to bio slucaj ranije. Sada je mnogo verovatnije, na primer, da ce dobiti minimalnu grcku nadnicu od 22 evra dnevno.

Ipak, sezonski radnici se placaju samo za svoje radne dane. Nema naknada za dane kada je vreme lose ili za praznike. Oni, takodje, nemaju nikakve druge olaksice.

"Problemi u vezi sa migracijom su znatno komplikovaniji danas i za Albaniju i za Grcku", rekao je Fehmi Dzemo, zvanicnik okruga Korca, za IWPR. "Ali to nas spaja. Upoznajemo jedni druge i saznajemo kakvi smo zaista."

Dzemo se redovno sastaje sa svojim grckim kolegama da bi raspravljao o pitanjima spajanja porodica, transferu novcanih doznaka i isplati penzija. Uprkos optimizmu Fehmija Dzema u vezi sa prekogranicnom saradnjom, izvori iz drzavne administracije u Korci kazu da su ovi pregovori cesto napeti.

Medjutim, novac koji pristize od sezonskih radnika u Albaniju je veoma vazan za drzavu. Novcane doznake iz Grcke na godisnjem nivou premasuju 55 miliona evra i predstavljaju kljucni izvor prihoda u korcanskom regionu iz koga pristize posebno veliki broj sezonskih radnika u Grcku. Ovi radnici omogucavaju vecem delu stanovnistva ovog podrucja da izbegnu zamku siromastva.

"Skoro svako u nasem selu ima makar jednog sina, muza i jos jednog rodjaka na radu u inostranstvu", kaze Saimir Dervisi, nastavnik engleskog jezika u selu Cangonj, istocno od grada Korce.

Za razliku od prethodnog perioda, danas vise novcanih doznaka prolazi kroz banke i druge zvanicne kanale umesto preko raznih kontakata i sumnjivih posrednika. Vise novca se takodje ulaze u mala preduzeca nego sto je to bio slucaj ranije.

Skorasnja istrazivanja pokazuju da su se mnogi Albanci koji duze vremena borave u Grckoj vec integrisali u grcko drustvo, penjuci se polako na drustveno-ekonomskoj lestvici.

Mada boravisne dozvole za Grke iz Albanije vaze najvise dve godine, mnogi od njih su doveli svoje porodice u Grcku i dobili decu u svom novom mestu boravka. Ova deca govore grcki i idu u grcke skole.

Marijela Stefanlari, direktorka korcanskog Instituta za istrazivanje i regionalni razvoj, kaze da zakonski procesi za spajanje porodica traju najmanje godinu dana i cesto je neophodan mito da bi proces ubrzao. "Neke porodice prosto odustaju od toga i odlaze u Grcku na svoju ruku [ilegalno]", kaze ona.

Stariji rodjaci koji ne zele da predju u Grcku ilegalno smatraju da restrikcije u vezi sa kretanjem ljudi izmedju dve drzave pravo iskusenje. Mnogi kazu da ne mogu da dobijaju vize da bi posetili svoju odraslu decu i porodice u Grckoj. "To je veoma tesko za nas", rekao je za IWPR Luan Dervisi, penzioner iz Korce ciji sin, kcerka i dva unuka zive u Atini.

Njegova zena i on posetili su svoju porodicu u Grckoj samo jednom u proteklih sedam godina. Da bi dobili vizu njima je potrebno pozivno pismo i finansijske garancije od grckog drzavljanina. "Zeleli bismo da odlazimo cesce, ali to nije tako lako", kaze Dervisi, misleci na probleme sa pozivnim pismom i garancijama.

Dzuli Vulnetari iz Centra za istrazivanje migracija u Saseksu, Velika Britanija, veruje da su prepreke na koje nailaze stariji ljudi u pokusaju da posete Grcku – nepotrebne. "Ti stariji rodjaci nemaju zelju da ostanu u Grckoj. Njihov dom je njihovo selo", kaze ona.

Vulnetari, Albanka iz korcanske regije regiona, zelela bi da vidi novi pogranicni rezim koji bi omogucio Albancima starijim od 55 godina da dobiju jednomesecnu vizu na grckoj granici bez birokratskih zavrzlama.

Postoji jos jedan problem koji se odnosi na Albance u grckim zatvorima. Njihovim rodjacima je prakticno onemoguceno da dobiju vize kako bi ih posetili. Atina takodje odbija da prebaci albanske zatvorenike u Albaniju, gde bi odsluzili svoje zatvorske kazne blizu svojih rodjaka.

Mada su nedavne reforme popravile situaciju u kojoj se nalaze Albanci u Grckoj, one nisu ublazile jake predrasude vecine Grka prema svim stranim radnicima.

U istrazivanju beckog grupe za proucavanje rasizma Evropskog centra za pracenje rasizma i ksenofobije, objavljenom pocetkom ove godine, kaze se da 84,7 odsto Grka smatra imigrante pretnjom.

Dodatnih 31,5 odsto je zatrazilo repatrijaciju svih imigranata, dok 32,5 odsto kaze da Grcka ne bi trebalo da daje bilo kakva politicka prava cak ni legalnim imigrantima. Pol Hokenos je novinar iz Berlina koji pise o Balkanu od 1990. godine.