Da li se Srbija priprema za saradnju s Hagom?

Prema saznanjima IWPR, cini se da Srbija ulaze ozbiljne napore da optuzene ratne zlocince najviseg ranga izruci u Hag.

Pretpostavlja se da je srpska vlada bila podstaknuta da preduzme nesto zbog strahovanja da bi u protivnom mogla biti izlozena diplomatskoj izolaciji, sto bi ugrozilo vladajucu koaliciju.

Dva nezavisna izvora, na visokim polozajima u srpskoj policiji i vladi, tvrde da Beograd naporno radi na tome da do kraja septembra uhvati bivseg komandanta bosanskih Srba, Ratka Mladica.

Za slucaj da ne uspeju da ga pronadju, vlasti su kao zamenu vec ugovorile predaju dvojice optuzenih srpskih generala, tvrde isti izvori.

Ovakva promena u redovima predstavnika vlasti rezultat je sve veceg pritiska na premijera Vojislava Kostunicu, od strane njegovih koalicionih partnera, novoizabranog predsednika, Borisa Tadica, i medjunarodne zajednice. Svi su optimisticni u pogledu mogucnosti da se saradnja s Haskim tribunalom ubrza.

Ako se Kostunica ne povinuje, suocice se sa neposrednom pretnjom diplomatske izolacije i mogucnoscu zakazivanja novih izbora, smatraju analiticari.

Pritisak medjunarodne zajednice na Beograd porastao je u poslednjih nekoliko meseci, uz cesta upozorenja da Srbija nece moci da se pridruzi NATO programu Partnerstvo za mir, te da ce EU studija izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru biti stavljena na led dok se ne realizuje saradnja s Hagom.

Kada je u pitanju Mladic, jedan visoki predstavnik Vlade Srbije, koji je zeleo da ostane anoniman, izjavio je da postoji "labilan sporazum" unutar vlade da bivsi vojni lider bosanskih Srba, ili neko od cetvorice generala iz srpske vojske i policije, mora biti izrucen Hagu do prve sedmice septembra.

Jedan drugi izvor, ovog puta iz policije, tvrdi da je u saradnji sa stranim obavestajnim sluzbama izvedeno nekoliko operacija koje su imale za cilj da se ustanovi gde se Mladic nalazi.

Ovaj izvor navodi da je poslednjih sedmica saradnja podignuta na visi nivo. Dok su strane obavestajne sluzbe ranije bile samo informisane o izvrsenim akcijama, one sada blisko saradjuju i ucestvuju u potrazi za Mladicem.

Mada je rasireno uverenje da SAD imaju vaznu ulogu u ovoj potrazi, ambasador SAD u Srbiji i Crnoj Gori, Majkl Polt, porice da americke i srpske sluzbe bezbednosti rade zajedno.

Izvor IWPR iz Vlade Srbije naveo je da su vlasti u Beogradu pokusale da uspostave kontakt sa Mladicem preko clanova njegove porodice i drugih ljudi za koje se veruje da su mu bliski, ali bez uspeha.

Ovaj izvor je izjavio da je nekoliko "sumnjivih tipova" pokusavalo da proda svoje usluge u ulozi posrednika izmedju vladinih zvanicnika i begunca.

Prema istom izvoru, predstavnici srpske vlade tvrde da je najveci problem sa kojim se suocavaju u potrazi za Mladicem to sto je on sada odsecen od zvanicnih vojnih struktura i sto je uspeo da zametne trag odrzavajuci kontakte samo sa minimalnim brojem ljudi.

Ako Mladic ne bude uhapsen, srpska vlada ce pokusati da umiri medjunarodnu zajednicu izrucivanjem nekoga od cetiri armijska generala i sefova policije koji su optuzeni prosle godine, navodi ovaj izvor.

Prema istom izvoru, Beograd je vec napravio sporazum o dobrovoljnoj predaji sa dvojicom od njih, koji ce stupiti na snagu ako se ne otkrije gde se nalazi Mladic.

Generali Nebojsa Pavkovic, Milosevicev nacelnik generalstaba, i Sreten Lukic, bivsi sef srpske policije, optuzeni su za zlocine pocinjene na Kosovu izmedju 1998. i 1999. Prema tvrdnjama izvora u Vladi Srbije, obojica su spremni da se predaju.

Isti izvor navodi da je Lukic, koji pati od srcanih tegoba, prosle nedelje bio podvrgnut operaciji na srcu, i da se ne moze oporaviti pre puta u Hag. IWPR je pokusao da kontaktira Lukica i Pavkovica da bi proverio ove informacije, ali ni jedan ni drugi nisu bili dostupni za davanje komentara.

Preostala dvojica generala koji su optuzeni za ratne zlocine na Kosovu, Vladimir Djordjevic, visoki policijski sluzbenik u vreme Milosevicevog rezima, i Pavkovicev bliski saradnik, Vladimir Lazarevic, nicim nisu pokazali da bi bili spremni na dobrovoljnu predaju.

Djordjevic, koji je nestao jos pocetkom 2001. godine, navodno se krije u Rusiji, dok Lazarevic, koji je ostao u Srbiji, odbija da razgovara o predaji.

U izjavi za za BK TV 18. jula rekao je da bi njegov transfer, kao i trasnfer ostale cetvorice generala predstavljao "izdaju onih koji su poginuli i da bi bio ravan davanju amnestije pociniocima zlocina protiv Srbije".

Ima i drugih znakova da je Beograd spremniji na saradnju nego ranije. Jedan od njih je skorasnje saopstenje vladinog Nacionalnog saveta za saradnju s Haskim tribunalom o tome da ce biti izdata odobrenja za gotovo 70 svedoka koje je sud trazio tokom poslednjih godina radi svedocenja.

Savet je, takodje, objavio da ce sa nekih od dokumenata koje je tribunal zahtevao skinuti oznaku poverljivosti i dozvoliti njihovo koriscenje.

To, prema izjavama obavestenih izvora u samom Hagu, ukljucuje arhive Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije, kao i Mladicev licni vojni dosije, iz koga bi se moglo videti koliko dugo je tokom rata u Bosni general bio na platnom spisku Beograda.

Florens Hartman, portparol glavne tuziteljke tribunala, Karle del Ponte, porice da je njen ured dobio bilo kakva obavestenja o novim dokumentima ili odobrenjima za svedoke nakon proslomesecne sednice saveta za saradnju, koja je odrzana pre nedelju dana. Saopstenja saveta, kako se izrazila, i dalje su "samo reci".

Ali, uprkos ovom skepticnom komentaru, neki od upucenih izvora unutar Haskog tribunala pokazuju vise dobre volje i potvrdjuju da je Beograd pokazao "dobre namere". Jedan od njih je izjavio: "Cini mi se da ovog puta, zaista, zele da isporuce Mladica".

Ovonedeljnu odluku Haskog tribunala da se privremeno oslobode dvojica nekadasnjih visokih pripadnika tajne policije neki vide kao dodatni dokaz da je postignut sporazum izmedju vlade Srbije i medjunarodne zajednice.

Vlada Srbije je privremeno oslobadjanje Jovana Stanisica i Franka Simatovica, koji su optuzeni za koordiniranje etnickog ciscenja tokom ratova u Bosni i Hrvatskoj, ucinila svojim najvisim prioritetom u kontaktima sa Haskim tribunalom.

Beogradski analiticari smatraju da je ovaj potez gest dobre volje medjunarodne zajednice.

"Mozete biti sigurni da je privremeno oslobadjanje Stanisica i Simatovica ono sto je Vlada Srbije zahtevala vec neko vreme", izjavio je Predrag Simic, direktor Diplomatske akademije pri Ministarstvu inostranih poslova Srbije.

"Oslobadjanje Stanisica i Simatovica i njihovo prebacivanje u nadleznost Vlade Srbije svakako ce biti vidjeni kao gest dobre volje koji bi se mogao tumaciti i kao deo sporazuma."

Bratislav Grubacic, generalni direktor novinske sluzbe VIP, izjavio je za IWPR: "Ova oslobadjanja mogu znaciti da je Vlada Srbije sada spremna da saradjuje u izrucivanju ostalih optuzenika."

U diplomatskim kruigovima prisutno je snazno uverenje da ce Srbija konacno ispuniti svoje obaveze prema Haskom tribunalu. Visoki zvanicnik SAD, blizak americkom podsekretaru za politicka pitanja, Marku Grosmanu, izjavio je za IWPR da je prilikom susreta izmedju Kostunice i Grosmana u Beogradu 7. jula, Kostunica obavesten da Mladic ostaje najvisi prioritet. Isti zvanicnik tvrdi da u tom pogledu nije bilo neslaganja.

"Vec smo videli da vlasti u Beogradu intenziviraju napore usmerene na hvatanje Mladica i saradnju s Hagom", izjavio je. "Ima nagovestaja da ce nesto biti ucinjeno veoma brzo."

Nema naznaka da medjunarodna zajednica koristi pretnje ekonomskim sankcijama za slucaj da se Srbija ne povinuje. Veruje se da je obustavljenje pregovora sa NATO i EU sasvim dovoljno.

Kristina Galjak, portparol Havijera Solane, visokog predstavnika EU za zajednicku spoljasnju i bezbednosnu politiku, izjavila je za IWPR: "Politika EU nije da sputava Srbiju. Sankcije ne dolaze u obzir. Sada smo postigli dobar sporazum i ocekujemo da vidimo konkretne poteze."

Joahim Blajker, otpravnik poslova u ambasadi Nemacke u Beogradu, izjavio je za IWPR: "Uspostavljena je istinska saradnja – ocekujemo da optuzenici budu isporuceni u kratkom roku."

Slicnog je misljenja i jedan drugi zapadni diplomata u Briselu: "Ocekujemo punu saradnju – vise nema izgovora."

Neki smatraju da je optimizam medjunarodne zajednice naivan, s obzirom na mnoge pokusaje Beograda u proslosti da izbegne svoje obaveze, kao i nekadasnji negativni stav prema Hagu. Drugi, opet, ukazuju na to da utemeljeni izvestaji o napretku u saradnji izmedju Srbije i stranih obavestajnih sluzbi ukazuju na stvarnu promenu stava.

Ove nade su ojacane proslomesecnom pobedom prozapadnog kandidata, Borisa Tadica, na predsednickim izborima.

Jedan strani diplomata u Beogradu izjavio je: "Posle ovih izbora, vlasti u Beogradu vise nemaju nikakvih sumnji u pogledu svojih obaveza prema Hagu i mi smo uvereni da ce ih oni izvrsiti."

Dusan Pavlovic, nezavisni analiticar iz Beograda, tvrdi da je saradnja podstaknuta izborom novog predsednika. "Mislim da je saradnja na uzlaznoj putanji. Verujem da za to poboljsanje Tadic ima vise zasluga nego srpska vlada."

Tadic je poznat kao zagovornik Mladicevog izrucenja u Hag. Prilikom nedavne posete SAD, objavio je da je Srbija "spremna da izvrsi svoje medjunarodne obaveze", priznajuci da je Mladic i dalje "najveca prepreka".

Po povratku u zemlju ponovio je isto, izjavljujuci da ce Srbija "saradjivati (sa SAD) da bi se izvukla iz polozaja u kojem se danas nalazi".

I Kostunica se nasao pod pritiskom koalicionih partnera da promeni svoj nefleksibilni stav prema Hagu. Potpredsednik vlade Miroljub Labus, iz reformisticke stranke G17, i ministar inostranih poslova Vuk Draskovic, lider Srpskog pokreta obnove, SPO, izricito se zalazu za hapsenje haskih optuzenika.

Obe stranke strahuju da ce Srbija ispasti iz procesa integracija na zapadu u slucaju da Mladic ne bude uhapsen i izrucen, sto bi imalo teske posledice za zemlju, a to bi, s druge strane, moglo ugroziti i nestabilnu vladu.

Labus je 9. jula objavio da cemo uskoro imati "ubedljive dokaze" da Srbija saradjuje s Haskim tribunalom.

"Uskoro moramo ostvariti znacajan napredak u saradnji s Hagom", izjavio je za austrijsku novinsku agenciju APA, dodajuci da cemo "za mesec ili dva" imati jasan dokaz da Srbija sveobuhvatno saradjuje sa medjunarodnim sudom.

Sonja Biserko, iz Helsinskog komiteta za ljudska prava u Srbiji, izjavila je za IWPR da veruje da ce vlada saradjivati, uprkos svojim stvarnim instinktima. "Ova vlada ne zeli da saradjuje sa Hagom, ali zbog politickih i ekononmskih pritisaka bice prisiljena na to", kaze Biserko.

Kostunica je vec pokazao da menja svoj stav. Premijer je 18. jula pred glavnim odborom svoje Demokratske stranke Srbije, DSS, izjavio da je Hag postao "najvaznije pitanje".

"Postoji vise modaliteta saradnje s Haskim tribunalom... mi samo trazimo one opcije koje su za nas najpovoljnije", izjavio je, dodajuci da bi najbolja opcija bila ta da "neki pojedinci odluce da se sami predaju."

Nebojsa Bakarec, zvanicnik DSS, izjavio je za B92 da se ova stranka jos nada dobrovoljnim predajama. "Pre svega, treba racunati na njihovu savest i spremnost da se dobrovoljno predaju", rekao je Bakarec.

Neimenovani zvanicnik iz Vlade Srbije dodao je da ce konacni stav Kostunice u vezi sa Mladicevim slucajem biti objavljen ako i onda kada mu bude saopsteno gde se Mladic nalazi.

"Tek tada cemo videti da li je Kostunica intenzivno tragao za Mladicem da bi ga uhapsio ili samo da bi dokazao da se ne krije u Srbiji", izjavio je, dodajuci da je Mladiceva sudbina samo u Kostunicinim rukama, ma koliko nerado premijer prihvatao tu odgovornost.

Isti izvor dodaje da bi Kostunica takodje mogao podneti ostavku zbog Mladicevog slucaja. Popularnost Kostunicine stranke opada, i sto pre budu zakazani novi izbori to su veci izgledi da stranka ponovo bude izabrana.

Njegova ostavka mogla bi stici i pre Mladiceve predaje, cime bi sacuvao patriotski imidz koji je gajio, a koji je i dalje veoma privlacan velikom antihaskom lobiju u Srbiji.

S druge strane, ako bi ostavku podneo posle Mladicevog izrucenja, mogao bi tvrditi da je buducnost Srbije stavio iznad svojih antihaskih osecanja.

Ostavka zbog Mladica dopala bi se mnogim glasacima. Prema istrazivanju javnog mnjenja koje je sprovela agencija Marten Bord International, cak 65 procenata gradjana Srbije vidi Haski tribunal kao pristrasan i tvrdi da Srbija ne bi trebalo da saradjuje sa sudom. U svakom slucaju, Kostunica pred ovom dilemom ostaje sam.

Zeljko Cvijanovic je urednik beogradskog nedeljnika Evropa. Dzon Simpson je saradnik IWPR u Londonu. Tanja Matic je novinar-istrazivac IWPR u Beogradu. Hju Grifits je koordinator istrazivackih projekata IWPR. Ana Uzelac je menadzer IWPR programa u Hagu.