Hoce li turbo-folk preziveti udar na Cecu?

Talas hapsenja posle ubistva premijera Zorana Djindjica i policijska akcija protiv organizovanog kriminala uzdrmali su estradnu scenu u Srbiji.

Hapsenje folk dive Svetlane Raznatovic, poznatije kao Ceca, predstavlja verovatno do sada najtezi udarac turbo-folk sceni koja je cvetala u vreme Milsoevicevog rezima. Ali, moguce je da ce ova muzicka scena biti tvrdji orah nego sama mafija.

Mesajuci pop, folk i orijentalne zvuke, turbo-folk je predstavljao ovaplocenje kulturnih vrednosti Miloseviceve Srbije. Milan Nikolic, direktor beogradskog Centra za proucavanje alternativa, smatra da je rezim aktivno promovisao ovu muzicku vrstu. "Muzicki ukus je godinama unistavan, dok je primitivizam trijumfovao", rekao je Nikolic.

Turbo-folk zvezde su glorifikovale milje koji je okruzivao Milosevica. Mozda su koristili droge, ali su u isto vreme prihvatali misticki patriotizam.

Policijska istraga Djindjicevog ubistva otkrila je da su njihove veze sa podzemljem i "patriotskim" miljeom isle dublje od blagonaklonih zavijajucih tekstova.

Prilikom hapsenja Raznatoviceve 17.marta u velikoj beogradskoj vili koju je sagradio njen muz Zeljko Raznatovic, policija je pronasla cak 88 komada nezakonitog oruzja i vojne i policijske opreme.

Poznatiji pod ratnim imenom, Arkan, Raznatovic je bio kljucna figura srpske mafije i jedan od vodecih paramilitarnih lidera u Bosni i Hrvatskoj pocetkom devedesetih godina.

Pred Tribunalom u Hagu bio je optuzen 1999. za ratne zlocine u Bosni, ali je ubrzo ubijen

u atentatu u holu beogradskog hotela "Interkontinental" 2000.godine.

Na Cecinom zvanicnom web sajtu ovaj "vesto izreziran policisjki napad" na tridesetogodisnju zvezdu i tinejdzerskog idola osudjen je kao delo "zlonamernih pojedinaca".

Policija tvrdi da je Ceca, nakon sto je atentat izvrsen, skrivala u svojoj kuci pripadnike zemunskog mafijaskog klana koji se smatraju odgovornim za Djindjicevo ubistvo.

Osumnjicena je za odrzavanje bliskih veza sa dvojicom lidera ovog klana, Miloradom Lukovicem Legijom i Dusanom Spasojevicem Siptarom, i pre i posle atentata.

Na dan njenog haspenja, u televizijskim vestima emitovan je tajni snimak na kojem se vidi Ceca u jednom beogradskom restoranu u drustvu Lukovica i Spasojevica.

Ceca nije jedina turbo-folk zvezda koja se nasla na udaru policije. Medju nekih dvadeset estradnih licnosti privedenih na razgovor zbog veza sa podzemljem nasao se i Aleksandar Vuksanovic, poznatiji kao Aca Lukas, najveca turbo-folk zvezda medju pevacima.

Aca Lukas uhapsen je 4.aprila. Prosle nedelje osudjen je na cetiri meseca zatvora zbog nezakonitog posedovanja vatrenog oruzja.

Prilikom hapsenja Lukasa, a prema izvestajima u medijima izvori bliski istraziteljima spominjali su da je Lukasa drogom snabdevao Spasojevic. Lukas nije ni krio svoju zavisnost od droge u proslosti. Koncerte je redovno zapocinjao pesmom posvecenom kokainu, pod naslovom "Belo". U tabloidima je objavljena njegova izjava: "Ako je kokain droga, onda sam narkoman."

Hapsenje tako velikog broja muzicara iznenada je dovelo do promene repertoara na mnogim radio stanicama u Srbiji. Ne tako davno, svi su slavili Svetlanu Raznatovic kao mladu, lepu, uspesnu zenu, odanu porodici, naciji i tradicionalnim vrednostima. Sada se njene i Vuksanoviceve pesme, nekada nezaobilazne na srpskom radiju i televiziji, retko mogu cuti.

U muzickim prodavnicama tvrde da je prodaja njenog poslednjeg albuma naglo opala posle hapsenja i neprijateljske medijske kampanje koja je usledila. "Ranije sam dnevno prodavao sedam do deset njenih diskova, a sada prodam jedan ili dva nedeljno", kaze jedan prodavac.

Milan Nikolic smatra da kriminalci ulaze u veze sa pevacicama da bi poboljsali svoju reputaciju, stekli popularnost i "prikrili mracnu proslost".

"Imaju utisak da javnost veruje da neko cija je zena poznata pevacica ne moze biti tako los", smatra Nikolic.

Video snimak spektakularnog beogradskog vencanja Cece i Arkana prodao se 1995.godine u preko sto hiljada primeraka, sto je rekordni tiraz u Srbiji.

U anketama su birani za "Par godine". Jedno istrazivanje medju tinejdzerima pokazalo je da decaci u Beogradu u velikoj vecini zele da budu uspesni kao Arkan, dok je jednako veliki postotak devojcica zeleo ulogu poput Cecine.

Veran Matic, urednik Radija B92, koji se konstantno opirao Milosevicevom rezimu, smatra da vladina kampanja protiv kriminala mora takodje ukljuciti "kompletnu kulturnu transformaciju naseg drustva, od obrazovnog do kulturnog, medijskog, politickog i drustvenog sistema", ako zeli da izadje na kraj sa fenomenom turbo-folka.

Ali, Matic smatra da taj zadatak nece biti lak, posto je ova muzicka moda nadzivela Milosevicev pad 5.oktobra 2000, kada je vecina televizija uvela restrikcije za turbo-folk.

Zabrana je bila kratkog veka, jer nije ponudjena nikakva muzicka alternativa, zbog cega su mnoge stanice morale da se vrate materijalima iz osamdesetih godina.

Kljucni dogadjaj bio je prelazak TV Pinka, glavnog promotera muzicke ideologije s polovine devedesetih, na stranu pobednika posle 5.oktobra.

Vlasnik Pinka, Zeljko Mitrovic, nekadasnji funkcioner partije koju je predvodila Miloseviceva zena, Mira Markovic, poceo je da podrzava Djindjicevu vladu i istovremeno rehabilituje muzicku kulturu starog rezima.

Delimicno zahvaljujuci TV Pinku, Cecina karijera (koja je bila kuma na Mitrovicevom vencanju) dostigla je svoj apsolutni vrhunac. Krajem proslog septembra 80.000 ljudi je doslo na njen koncert koji je odrzan na najvecem beogradskom stadionu.

Vece pre Djindjicevog ubistva, Pink je proglasio Svetlanu za najpopularniju pevacicu u Srbiji, ali se posle hapsenja odmah pridruzio opstoj kampanji protiv nje.

Zahvaljujuci snaznom intinktu za pruzanje podrske pobednicima, stanica je bez oklevanja objavila svoju odlucnu podrsku borbi protiv kriminala i ukupnog nasledja Milosevicevog vremena.

Dana 4.aprila, TV Pink je platio luksuzno uradjenu reklamu kojom se hvale uspesi stanice, objavljenu na osam strana u reformisticki orijentisanom magazinu "Vreme".

Mada je u pitanju bila placena reklama, objavljivanje tako velikog priloga o Pinku razbesnelo je mnoge citaoce ovog magazina.

Sve to ukazuje na zilavost i otpornost turbo-folka i vrednosti koje on promovise. Turbo-folk je nadziveo Milosevicev rezim - i sasvim je moguce da ce nadziveti i kraj karijere svoje najvece zvezde.

Zeljko Cvijanovic je urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".