Komentar: Kosovski Albanci optuzuju pravosudni sistem za pristrasnost

Kosovo je neposredno osetilo posledice zbog novih prioriteta medjunarodne zajednice posle 11. septembra. Amerikanci su se posvetili dugotrajnom ratu protiv terorizma, ali i nedemokratskog sveta koji ga proizvodi.

"Rat protiv terorizma" se sada vodi na Kosovu, pri cemu je poslednja akcija u okviru ove kampanje KFOR-ovo proslonedeljno hapsenje sest osoba optuzenih za angazovanje u nelegalnoj organizaciji - Republikanskoj armiji Ilirida, ARI.

KFOR je ranije pominjao "avanturizmu sklone" mlade ljude koji se bave nelegalnim aktivnostima u granicnom podrucju sa Makedonijom, ali se nije smatralo da su ovi mladici pripadnici neke ozbiljne organizacije.

Ljudi sa kojima sam razgovarao tokom proteklih dana slazu se da ARI ne predstavlja ozbiljnu pretnju. Oni navode da su hapsenja imala za cilj da se preduprede bilo kakvi potencijalni problemi koje bi ova organizacija mogla prouzrokovati u krhkoj Makedoniji.

Imajuci u vidu opste izbore u Makedoniji koji bi trebalo da se odrze sledeceg meseca, ova teorija dobija na uverljivosti. Makedonski nacionalisti mogli bi da iskoriste bilo kakav incident za pokretanje novog talasa nacionalizma cime bi ugrozili jedan od najvecih uspeha Evropske unije u razresavanju etnickih sukoba.

Proslonedeljna hapsenja deo su strategije kreirane posle 11. septembra koja se zasniva na nultoj toleranciji u odnosu na naoruzane grupe koje teze nasilnom ostvarivanju svojih politickih ciljeva.

SAD i zapadni saveznici uvidjaju da ce za krizu na Bliskom istoku i u centralnoj Aziji biti neophodne znacajnije politicke, vojne i ekonomske investicije u bliskoj buducnosti. Iz ovog razloga, vazno je da Balkan ostane stabilan.

Hapsenje bivseg komandanta Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, Rustem Mustafa-Remija, nova inicijativa za stabilizaciju prilika u Kosovskoj Mitrovici i pokusaji da se uklone paralelne srpske strukture u toj oblasti na severu Kosova trebalo bi posmatrati u ovom kontekstu.

S obzirom na nove prioritete posle 11. septembra prosle godine, zapadne sile takodje moraju odrediti rokove i strategiju za svoje povlacenje iz regiona. Mada jos uvek nije utvrdjen konacan datum odlaska, to bi se moglo dogoditi za dve ili tri godine.

UNMIK i KFOR treba da sto pre uspostave odrzive institucije i prenesu na njih ovlascenja u okviru roka predvidjenog za ovakvu "izlaznu strategiju". Takodje bi trebalo preduzeti korake da se uklone oni elemente koji bi mogli da uticu na destabilizaciju situacije - lica osumnjicena za ratne zlocine kao i one koji organizuju i upravljaju paralelnim strukturama i organizovanim kriminalnim grupama.

Neophodno je stvoriti povoljnu politicku klimu, pogotovo za pitanje medjuetnickih odnosa, kako bi se mogli nastaviti razgovori o buducem statusu pokrajine.

Ipak, proces stvaranja funkcionalne drzave opterecen je mnogim problemima. Remijev slucaj posebno ukazuje na teskoce sa kojima se suocava ono sto bi trebalo da bude jedan od stubova drzave - kosovski pravosudni sistem.

Remijeve pristalice medju kosovskim Albancima tvrde da on nije kriv, a da je hapsenje deo kampanje da se diskredituje OVK.

Oni koji brane Remija, na primer, navode druge slucajeve kada je UNMIK hapsio ljude pod optuzbama za ozbiljne zlocine i potom ih dugo drzao u pritvoru (neki su ostali u zatvoru citave dve godine) pre nego sto bi ih oslobodili zbog nedostatka dokaza. Jedan izolovan incident bi se mogao smatrati greskom, ali posto ih je bilo nekoliko, mnogi ovde tvrde da je pravosudni postupak postao politizovan, te da ide na stetu Albanaca.

Vise od 60 bivsih boraca OVK uhapseni su za manje od godinu dana, pa ipak Milan Ivanovic, vodja zloglasnih "Cuvara mosta" u Kosovskoj Mitrovici, izbegao je hapsenje i ponizio UN neometano se zatim pojavljujuci na konferenciji za stampu u tom gradu.

Kosovski pravosudni sistem je ocito etnicki selektivan jer cilja pripadnike jedne etnicke grupe vise nego druge. To nije pravi pravosudni sistem, ne samo iz ovog razloga.

U liberalnim demokratijama sud i tuzioci su nezavisni i funkcionisu unutar jednog organizovanog sistema u kome se prioriteti utvrdjuju u javnoj raspravi. Na Kosovu u sudstvu rade medjunarodni zvanicnici pod ugovorom, a pravosudje postupa po osnovu informacija koje pruzaju obavestajne sluzbe kojima upravlja Zapad.

Tri godine su ulozene u izgradnju medjunarodnog pravosudja, ali je malo vremena utroseno na razvoj lokalnog pravosudnog sistema.

Sef misije UN na Kosovu, Mihael Stajner, nedavno je zaduzio jednog eksperta da razresi probleme u energetskom sektoru pokrajine sto jasno pokazuje kako je mala izvrsna moc kosovske vlade. Ukoliko se razvoj kosovskog parlamenta nastavi sadasnjim tempom, bice potrebne decenije da se ustanovi pravosudni i ustavni sistem koji bi odgovarao ovoj zemlji - sto je znatno duzi period nego sto ga tekuci dogadjaji u Kabulu i Bagdadu uslovljavaju.

Veton Suroi je osnivac i izdavac nezavisnog dnevnog lista "Koha Ditore".