Makedonija: Sve vise pristalica 'Velike Albanije'

Proslogodisnje istrazivanje javnog mnjenja, koje je narucila americka vlada, pokazivalo je da se vecina etnickih Albanaca u Makedoniji protivila podeli zemlje duz etnickih linija. (Pogledati BCR Br. 250, 25. maj 2001.). Najnovije istrazivanje ukazuje na neke dramaticne promene u stavovima, kao i na neke konfuzne i kontradiktorne poglede.

U tri razlicita istrazivanja iz maja 2001., potom proslog oktobra i najzad, ovom poslednjem, anketari su etnickim Albancima postavljali sledece pitanje: "Da li biste vi licno vise voleli da zivite u etnicki mesovitoj Makedoniji ili velikoalbanskoj drzavi?"

U maju 2001. godine, samo je 16 odsto ispitanih reklo da bi radije zivelo u Velikoj Albaniji. Do oktobra iste godine ovaj procenat je narastao do 27 odsto ispitanih. U najnovijem istrazivanju citavih 48 odsto se izjasnilo za velikoalbansku drzavu. Nasuprot tome, procenat albanske populacije koji se izjasnio za etnicki mesovitu Makedoniju je opadao sa 71 odsto u maju 2001. preko 61 odsto u oktobru, do samo 39 odsto u poslednjem istrazivanju.

Ova istrazivanja javnog mnjenja narucio je Ured za istrazivanja americke vlade. U toku poslednjeg istrazivanja anketari su prikupili podatke koristeci "nacionalno reprezentativan" uzorak od 1.096 odraslih osoba.

Ispitivanje javnog mnjenja iz maja 2001. sprovedeno je neposredno pre najzescih borbi izmedju albanskih pobunjenika, pripadnika Oslobodilacke nacionalne armije, ONA, i makedonskih snaga bezbednosti.

Uprkos rastu popularnosti ideje o Velikoj Albaniji, etnicki Albanci su davali nedosledne odgovore na neka druga pitanja, sto je prilicno neobicno. Na primer, citavih 68 odsto zeli da Makedonija ostane celovita. Nije iznenadjujuce da citavih 99 odsto Makedonaca ima isti stav.

Ova protivrecnost u odgovorima mozda ukazuje na frustracije medju Albancima zbog sporog odvijanja reformi posle Ohridskog mirovnog sporazuma iz avgusta prosle godine. Za jedan broj Albanaca, rezultati istrazivanja mozda odslikavaju razliku izmedju onoga sto bi zeleli u idealnom svetu, nasuprot onome sto je moguce u realnosti.

Na primer, 55 odsto etnickih Albanaca se zalaze za Veliku Albaniju jedino ukoliko se to moze postici mirnim putem, dok bi 30 odsto bilo spremno da se bori za postizanje tog cilja. Nasuprot tome, u oktobarskom istrazivanju prosle godine, 48 odsto ispitanih je reklo da bi podrzali ujedinjenje svih Albanaca cak i ako bi doslo do sukoba.

Sto se tice etnickih Makedonaca, istrazivanje otkriva da se njih 63 odsto protivi Ohridskom sporazumu za razliku od 56 odsto iz proslog oktobra. Medju Albancima, citavih 90 odsto podrzava sporazum.

U izvestaju se, medjutim, primecuje da "pogorsavanje odnosa izmedju etnickih Makedonaca i Albanaca dovodi u pitanje okvirni sporazum i njegov potencijal da obezbedi dugorocnu koegzistenciju dve zajednice".

Nekih 87 odsto Makedonaca ima "malo ili nimalo poverenja" da ce sporazum obezbediti trajno resenje za Makedoniju, 60 odsto Albanaca smatra da ce se to ipak desiti, dok 37 odsto veruje da do toga nece doci.

Uocavaju se nesto dramaticnije promene u odgovorima Makedonaca i Albanaca na pitanja o sopstvenim negativnim stavovima o odredjenim situacijama. Proslog proleca, na primer, samo je 25 odsto Albanaca imalo negativan stav prema mogucnosti da imaju Makedonca za licnog prijatelja.

Sada je ta brojka skocila na 61 odsto. Sto se tice Makedonaca, 45 odsto je prosle godine imalo negativan stav prema mogucnosti da imaju albanskog prijatelja, a danas citavih 52 odsto.

Proslog proleca, 82 odsto Albanaca i 87 odsto Makedonaca se protivilo etnicki mesovitim brakovima. Ove brojke su sada 91 odsto za Albance i 95 odsto za Makedonce. Majsko istrazivanje je takodje pokazalo da 14 odsto Albanaca i 40 odsto Makedonaca ne odobrava kupovinu u prodavnicama ciji su vlasnici pripadnici druge etnicke grupe. Sada su ovi procenti 35 odsto kod etnickih Albanaca i 52 odsto kod etnickih Makedonaca.

Ne iznenadjuje cinjenica da 84 odsto Albanaca, sto je porast u odnosu na 71 odsto proslog proleca, nisu zadovoljni sto makedonski policajci patroliraju njihovim ulicama, dok 77 odsto Makedonaca, u odnosu 67 odsto prosle godine, ne bi zelelo da vidi albanske policajce na svojim ulicama.

Sudeci prema rezultatima istrazivanja prikupljenih tokom duzeg vremenskog perioda, zanimljivo je da su stavovi etnickih Makedonaca o Albancima bili znatno dosledniji u odnosu na nacin na koji Albanci vide Makedonce, a koji se znatno menjao.

Analizirajuci rezultate sest istrazivanja javnog mnjenja, pocevsi od juna 1998. godine, podaci pokazuju da je velika vecina Makedonaca, izmedju tri cetvrtine i dve trecine, oduvek imala negativan stav prema Albancima.

Nasuprot tome, 1998. godine samo je 43 odsto Albanaca imalo nepovoljno misljenje o Makedoncima. U martu 2000. godine, taj procenat je pao na 18 odsto, i potom na 17 odsto u maju 2001. Medjutim, do oktobra prosle godine, ova brojka se popela na 54 odsto, a sada iznosi 63 odsto.

Veci deo ovih podataka nije posebno iznenadjujuci, ali je ipak depresivno stivo za analizu. Najvise zabrinjava cinjenica da bi danas tvrdokornim nacionalistima na obema stranama bilo znatno lakse da se odluce za ratnu opciju nego sto je to bio slucaj pre dvanaest meseci.

Drugim recima, proslogodisnji sukob nije samo odneo ljudske zivote i doveo do unistenja imovine. Naneo je znatno vise stete nego sto se mislilo.

Tim Dzuda je autor knjige "Kosovo: Rat i osveta".