Milosevic Slavi Pobedu

Dve hiljade miliona priredbi sirom zemlje Srbije; nekoliko stotina spontano organizovanih mitinga; hiljade folk- koncerata i dvadesetak naucno - fantasticnih okruglih i cetvrtastih stolova s globalnom temom o Novom Antisrpskom Poretku….obelezili su famozni 24. mart, prvu godisnjicu NATO bombardovanja.

Sve to uz armijsku pesmu i igru ciji mrtvacki ples porucuje da smo zauvek odbranili Kosovo i izvojevali fascinantnu pobedu.

I sve to u slavu i cast Vrhovnog Komandanta Slobodana Milosevica koji je bas tih dana, gle slucajnosti, svojom fotografijom u koloru i detaljnim licnim opisom ukrasio internet stranice Interpola. Internet nas je obavestio da Haski tribunal ovog coveka trazi za ratne zlocine i da je svaka informacija o njegovom kretanju dragocena i dobrodosla.

Da Interpol gleda rezimski TV "Dnevnik" (a ne gleda, ocigledno), saznao bi da je Predsednik posetio grob Neznanog junaka na Avali i da se predsednik setio svih hiljadu poginulih vojnika i policajaca. Predsednik je bio - smrtno ozbiljan. Takvi su likovi koji imaju glavne uloge u interpolovim filmovima: posveceni svojoj domovini, asketski odlucni, autisticno demokratski.

On je zakljucio kako smo u proslogodisnjem ratu pobedili, trijumfovali, jebali smo majku Zapadu, ostali nezavisni. Kosovo smo, zar sumnjate, sacuvali u okviru Srbije i Jugoslavije, postali kicma Planete, jedina slobodna zemlja u Evropi i sire. Svaki gradjanin trebalo bi da glasno peva od srece sto danas zivi u Srbiji, zemlji kakve nigde nema.

Sizofrenija i kolektivno ludilo mogli su se naci i na drugom mestu. Rano tog jutra na centralnom trgu Nikole Pasica, zombi - radnici udruzili su se na protestu i potpisivali peticiju da nam Zapad, sad ovog casa, za deset minuta, ukine nepravedne i nezasluzene sankcije. Nosili su transparente sa slikama Interpol - zvezde Slobodana Milosevica, kao i poruke da Srbi nisu Indijanci i da je Kosovo nas domaci problem.

Savrseno su se uklopili u folklorni koncert "Pesma nas je odrzala" koji je bio ogranizovan u komsiluku, na Trgu Republike, gde su narodnjacke zvezde na brzinu otpevale svoje rodoljubivo - ljubavne pesme pred nekoliko stotina zalutalih gradjana.

Sve je to pazljivo snimila Radio Televizija Srbije da nam vec sutra, u udarnom terminu, pokaze kako je nepobediv duh ovog naroda. Kako se pesmom borimo protiv F -16 zlikovaca i kako smo svi zajedno, jedinstveni i nepokolebljivi u odbrani nase domovine. (jos samo kad bismo znali gde nam se otadzbina zavrsava, gde su joj granice…)

Zavrsio se 24.mart TV "Dnevnikom" koji je trajao nekoliko desetina sati. Svi neophodni su se pojavili: domaci generali, ovdasnji pukovnici, gosti iz Rusije, domacice iz Kine, komunisti iz Tajlanda, nasi prijatelji iz Iraka, anarhisti iz Nemacke, nobelovci iz Avganistana, Interpolovi neprijatelji iz Irana, frigidne zene iz Kazahstana.

Svako od njih je potvrdio da je Srbija pobednik u proslogodisnjoj ratnoj utakmici. Svako od njih je dokazao da Srbija bez Kosova nema alternativu i da zemlja predvodjena Interpolovom zvezdom ne moze da nestane tek tako, nekakvim izborima i takozvanom voljom naroda.

Drugovi iz Burme rekli su nam da pogledamo njihov primer: oni su krenuli u obnovu, rascistili sa spoljnim i unutrasnjim neprijateljom, i napravili velike reklamne billboarde na kojima se obracunavaju sa neprijateljskom propagandom.

Drugovi iz Iraka kazu da billboards nisu efikasni- mnogo su efikasnija javna pogubljenja koja dizu moral stanovnistvu.

Kubanci potvrdjuju da su vesanja vrlo znacajna. Kinezi ukazuju na svoja iskustva iz 1989. godine kada su tenkovima obezbedili da Tibet ostane pod suverenitetom.

Od Rusa - komunista cujemo da valja izdrzati jos nekoliko vekova dok se iz groba ne digne Breznjev, grcki levicari porucuju da vojna hunta nije mrtva…

Sve smo to slusali do ponoci. Niko nije ni pomenuo mrtve vojnike, mrtve civile, mrtvu zemlju s raspolozenim Interpol - predsednikom.

Zatvoris oci i vidis da je Kosovo zauvek izgubljeno; vidis redove, gladne, nezaposlene i nesrecne ljude koji 24. mart proslavljaju u redovima, cuteci. Cujes eho folk - pesme i ne mozes da se setis sta se to proslavlja - Dan bombardovanja ili Dan drzavnosti?

Otkrijes da je tokom bombardovanja poginulo preko hiljadu vojnika i cekas na mostovima da te uvece prebiju Jugoslovenska levica i Jugoslovenska desnica. Cujes himnu "Hej Sloveni" i pozelis da s mosta skocis u vodu, da odes, nestanes, pobegnes iz zemlje koja je toliko slobodna i nezavisna i privredno erektivna da svako zeli da ode iz nje.

Srecan ti praznik, Republiko!

Petar Lukovic je redovni dopisnik IWPR.