NATO - STARI NEPRIJATELJ - NOVI PRIJATELJ

Zahvaljujuci demokratskim promenama u Beogradu, SRJ i Brisel sve cesce izgledaju kao partneri sa intezivnom vojno-politickom saradnjom. Ali, proces zblizavanja ima i svoje protivnike - proruske tradicionaliste unutar jugoslovenske vojske i politicke partije bivseg srpskog rezima i ekstremne desnice.

Dok se oni trude da saradnju prikazu kao "izdaju nacionalnih interesa" i "gubitak integriteta i suvereniteta", njihov uticaj je sve marginalniji.

Kada je marta 1999. zbog rata na Kosovu NATO zapoceo operaciju Allied Force, malo ko je mogao da predvidi da ce u roku od samo dve godine Beograd i Brisel na tu epizodu gledati samo kao na neprijatnost iz proslosti.

Anliticari u Beogradu procenjivali da ce se s padom rezima Slobodana Milosevica, Srbija iskljucivo osloniti na svoje stare tradicionalne saveznike poput Rusije, Grcke ili Francuske, mada se okretanje od Rusije moglo ocekivati nakon niza razocaranja koja je tadasnja srpska opozicija, a sadasnja vlast, dozivela sa Moskvom i njenom podrskom Milosevicu.

Takvom utisku je doprinelo i ponasanje predsednika SRJ Vojislava Kostunice i srpskog premijera Zorana Djindjica, koji su insistirali na razvoju odnosa sa Evropskom zajednicom. NATO je zbog traumaticne 1999. godine spominjan u sto manjoj meri.

Najvise zasluga za priblizavanje odnosa SRJ i NATO ima energicni potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic. Suocen s potrebom da resi krizu na jugu Srbije, gde je bila aktivna albanska gerila pod nazivom OVK PBM, Covic je zapoceo intezivnu saradnju sa KFOR i NATO u decembru 2000. godine, koja je rezultirala uspesnim okoncanjem krize sredinom 2001. godine.

Saradnja SRJ i NATO razvijala se na politickom, ali i vojnom planu koji je krunisan je ulaskom jugoslovenskih snaga bezbednosti u kopnenu zonu bezbednosti na jugu Srbije, u junu ove godine. To je, ujedno, bila prva vojna operacija u istoriji Jugoslavije, u kojoj su snage bezbednosti bile pod vrhovnom komandom oficira NATO, odnosno komandanta KFOR.

"Operacija ulaska u selo Oraovicu bila je premijera te saradnje", kaze jedan oficir jugoslovenske vojske, koji je ucestvovao u ovoj akciji na jugu Srbije. "Jugoslovenski i NATO oficiri zajedno su planirali akciju. Tamo je bilo sve uradjeno kako smo se dogovorili, a isto je bilo i prilikom ulaska u sve sektore kopnene zone bezbednosti. Ti potezi su udarili temelje vojne saradnje sa alijansom", dodao je on.

Koliku paznju je NATO poklonio razvoju odnosa sa Jugoslavijom najbolje pokazuje podatak da je jugoslovenska delegacija koju su predvodili Covic, savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanovic i komandanti jugoslovenskih snaga bezbednosti, tri puta u proteklih godinu dana boravila u komandi NATO u Briselu, gde su je primili najvisi zvanicnici alijanse.

Zvanicni Beograd i jugoslovenski vojni vrh pokazali su interesovanje za ulazak u NATO program "Partnerstvo za mir (PfP)". Vojni vrh je sredinom godine ocenio da bi Jugoslavija imala koristi od pristupa PfP.

Ulazak u PfP imao bi visestruki znacaj za Jugoslaviju. Njime ce Beograd dobiti mogucnost da modernizuje svoje oruzane snage i prilagodi ih zapadnim standardima, ali i da poveca svoj politicki rejting na medjunarodnom nivou. Pristupanjem tom programu Beograd postaje potencijalni kandidat za ulazak u NATO, i poboljsava sanse za pristupanje EU.

Pocetakom saradnje SRJ s Haskim tribunalom uklonjena je i poslednja prepreka ka ostvarenju tog cilja.

Ovogodisnje ankete javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da vecina stanovnika smatra da SRJ treba da se prikljuci PfP, a kao najveci prioritet u spoljnopolitickom smislu vidi pristupanje EU.

U ocekivanju pristupanja tom programu u jugoslovenskoj vojsci (VJ) mladi oficiri se intezivnije salju na kurseve engleskog jezika.

"Bez obzira sto smo bilu u ratu mi cenimo VJ. U nekim segmentima ona je cak bliza standardima NATO od nekih zemalja koje su pre vise godina clanice PfP i koje su izrazile zelju da pristupe alijansi", rekao je za IWPR jedan visoki oficir zapadne alijanse.

Proces zblizavanja sa NATO u Beogradu ima i svoje protivnike. U njih se ubrajaju pojedine proruske frakcije unutar jugoslovenske vojske i politicke partije ekstremne desnice i partije bivseg srpskog rezima. U pitanju su grupacije marginalnog politickog uticaja, koje proces priblizavanja alijansi pokusavaju da prikazu kao "izdaju nacionalnih interesa" i "gubitak integriteta i suvereniteta".

Pro ruska odnosno 'anti-NATO' frakcija u VJ danas nema dominantan uticaj, ali je i dalje aktivna zahvaljujuci sporim reformama. Predsednik Jugoslavije Kostunca, oslanjajuci se mahom na vojsku kao na svoju polugu moci, do sad je odbijao da smeni stare kadrove u jugoslovenskim oruzanim snagama, na celu sa od Milosevica nasledjenim, nacelnikom Generalstaba generalom Nebojsom Pavkovicem.

Kampanje tih grupacija usmerene su na plasiranje dezinformacija o namerama NATO u Jugoslaviji. U javnosti su se tako, na samom pocetku resavanja krize u Presevu , prvo pojavile storije pojedinih 'vojnih analiticara' koji su tvrdili da je NATO dozvolio SRJ snagama bezbednosti da udju u deo kopnene zone bezbednosti, "kako bi bili laka meta za albanske ekstremiste".

Potom je u julu beogradski dnevnik "Glas javnosti" objavio dokument u kome se tvrdi da ce SRJ snage bezbednosti "samo privremeno biti dozvoljeno da budu na jugu Srbije", dovodeci u pitanje uspeh Coviceve misije.

Poseban predmet spekulacija bila je poseta jugoslovenske delegacije NATO-u jula ove godine, kada je ova delegacija posetila i komandu americke armije u Evropi (EUROCOM) u Stutgartu. Posle te posete beogradska agencija Beta plasirala je storiju, pozivajuci se na 'izvore iz Brisela' kako je americka vojska trazila od jugoslovenske vojske da zakupi njenu bazu u Sjenici sa pratecim objektima i radarski centar na planini Kopaonik na jugu Srbije.

Iako su storiju agencije Beta preneli kao udarnu vest svi znacajniji stampani i elektronski mediji u Srbiji, ona nije izazvala posebne negativne efekte. Na jednoj od najgledanijih televizija u Srbiji - BK TV cak se pojavio vojni analiticar koji je pozdravio najavu zblizavanja odnosa dve armije, naglasavajuci da je zainteresovanost americke vojske za Jugoslaviju logicna i da na to treba gledati pozitivno.

Vecina medija pricu agencije Beta obrazlozila je misljenjem da NATO, odnosno Amerika zele da imaju vazdusnu bazu i radarski centar odakle mogu da kontrolisu juzni deo Balkana i krizno podrucje u Makedoniji.

Ali, jedan visoki izvor iz VJ demantovao je ovo pisanje: "Prica je nelogicna, jer se u posedu Amerike vec nalazi vojni aerodrom u Pristini, koji ima daleko vecu vrednost u vojnom i strategijskom smislu od onoga kod Sjenice. To, naravno, ne znaci da americka armija nije teoretski zainteresovana za neke lokacije u Srbiji, ali to sada nije

prioritet ni za nas ni za americku vojsku".

Covicev bliski saradnik i komandant zdruzenih snaga SRJ u kopnenoj zoni

bezbednosti general Ninoslav Krstic ocenio je da te price lansiraju isti oni krugovi iz vojske i policije "koji pokusavaju da miniraju nase napore i uspehe koje postizemo od pocetka resavanja krize na jugu Srbije. Nijedna od tvrdnji se nije ostvarila, tako da sebe time najbolje demantuju u javnosti"

Tvrdnje o zakupu vojnih baza demantovali su i drugi zvanicnici SRJ, americka ambasada u Beogradu i EUROCOM.

Kako su Covic i Krstic naknadno objasnili na sastanku u Stutgartu nije bilo reci o zakupu vojnih baza, vec o inicijalnim koracima za razvijanje saradnje dve vojske -uspostavljanju kontakta, razmeni misljenja i slanju jugoslovenskih oficira u americke vojne akademije.

Poseta savezne delegacije EUROCOM ima i poseban politicki znacaj, jer je njom najmocnija clanica NATO javno pokazala da podrzava sadasnje napore Beograda da postane deo zapadne civilizacije ne samo u ekonomskom i politickom, nego i vojno-bezbedonosnom smislu.

"Beogradu se sada pruza jedinstvena prilika da uhvati ekspresni voz za ukljucivanje u vojno bezbedonsne integracione procese zapadnog sveta. Ako to iskoristi, Jugoslavija ima velike sanse da postane znacajan i uticajan faktor bezbednosti u regionu", zakljucio je za IWPR jedan visi zvanicnik alijanse posle sastanka u Stutgartu.

Kako vreme bude odmicalo, glasovi otpora priblizavanja NATO u Srbiji verovatno ce se sve manje cuti. Kako IWPR saznaje u komandi NATO u Briselu, ulazak SRJ u PfP ocekuje se u toku 2002. godine. Zapadni vojni analiticari naglasavaju da pitanje do koje ce mere Beograd iskoristiti mogucnosti u tom programu najvise zavisiti od odlucnosti predsednika SRJ Vojislava Kostunice da pristupi reformama u VJ , a posebno u vojnom vrhu u kome se i dalje nalaze ljudi kompromitovani u vreme Milosevicevog rezima.

Danijel Sunter je pomocnik urednika IWPR u Beogradu.