Novo sudstvo pod prismotrom

Nove vlasti u Srbiji krenule su u secu Milosevicu odanih sudija i tuzilaca u

pokusaju da uspostave nezavisno sudstvo.

Milosevicevi kadrovi su vec otisli, a u prvom paketu reformi Skupstina je

pre mesec dana na sudijske funkcije vratila 17 sudija koje je prethodni

rezim razresio duznosti zbog toga sto su javno kritikovali vlasti i prilike

u sudstvu.

Medjutim, ima onih koji su zabrinuti zbog nacina na koje nove vlasti

sprovode ovu reformu.

Po zakonu o smeni, sad vec bivsih predsednika sudova, trebalo je da odlucuje

Vrhovni sud Srbije, ali je kao i u prethodnom rezimu prilikom slicnih

slucajeva - zaobidjen.

Miroslav Todorovic, bisvi sudija Okruznog suda u Beogradu koga je

Milosevicev rezim prosle godine razresio, tvrdi da se ponavlja ista greska

iz prethodnog rezima.

Novi ministar pravosudja Vladan Batic i predsednik Odbora za pravosudje

Dragor Hiber "izvukli su spiskove za razresenje sudija i tuzilaca iz

rukava", odnosno vise su se oslanjali na privatna misljenja, jer su

ignorisali sudske kolegijume i zakonita tela ovlascena za izjasnjavanje o

svim pravosudnim kadrovima i kadrovskim promenama", kaze Todorovic.

Todoroviceve tvrdnje potkrepljuje cinjenica da su mnogi advokati bliski

DOS-u jos tokom novembra i decembra prosle godine pricali o buducim

postavljenjima na mesta predsednika sudova. Ispostavilo se da su oni

unapred znali ko ce biti imenovan.

Takodje se u sudskim krugovima govori da su neka nezaobilazna ekspertska

imena, ipak, zaobidjena. Jedan sudija koji je zeleo da ostane anoniman

kaze: "Mnogi ne kriju razocarenje sto se medju kandidatima nisu pojavila

imena koja su bila simbol otpora prethodnom rezimu".

On je imenovao Miroslava Todorovica i Slobodana Vucetica, bivseg sudiju

Ustavnog suda Srbije kao primere.

U svakom slucaju, najavljena reforma unela je atmosferu straha u sudovima i

tuzilastvima. Sada se sudije boje DOS-a.

Jedan dugododisnji sudija Okruznog suda u Beogradu, koji ne zeli da mu

pominjemo ime, kaze: "Ljudi su postali nepoverljivi. Ne smes ni pred kim

nista da kazes jer ne znas da li ce da te ocinkari".

Dodatnu nelagodnost u sudskim krugovima izaziva nacin na koji vlada sprovodi

razne istrage nekadasnjih Milosevicevih saveznika i neresenih ubistava

njihovih kolega i drugih poznatih licnosti.

Pravnicke krugove najvise iritiraju izjave politicara iz vrha DOS-a koji su

javno optuzivali i unapred donosili presude pojedinim pripadnicima bivseg

rezima.

"To je ocigledan pritisak na pravosudje", kaze zamenik Okruznog tuzioca

Milan Bojkovic.

Medjutim, nelagodi doprinosi i misteriozna smrt beogradskog istraznog sudije

Nebojse Simeunovica. Skoro sve njegove kolege tvrde da nije izvrsio

samoubistvo, vec misle da je to prva opomena podzemlja, ali i pripadnika

bivseg rezima sudjama koji bi da pocnu ozbiljno da se bave svojim poslom.

Ovaj sudija radio je na nerazjasnjenom ubistvu ministra odbrane SRJ Pavla

Bulatovica i visokog policijskog funkcionera Radovana Stojicica Badze. Uoci

srpske revolucije 5.oktobra, odbio je da po nalogu Milosevicevog rezima

pokrene istragu i pritvori nekoliko lidera DOS-a koji su vodili proteste

gradjana.

Nove vlasti bi da reformu sprovedu brzo, da bi dokazale medjunarodnoj

zajednici da je domace sudstvo sposobno da se profesionalno nosi i sa tako

teskim zadacima kao sto je sudjenje ratnim zlocincima i samom Milosevicu.

Stvarnost, medjutim, govori da je sudstvo zatrpano hrpom neresenih

slucajeva, da ima manjak sudija, da su javasluk, neazurnost, ali i korupcija

sveprisutni.

Bivsi sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivosevic smatra da pravosudje Srbije

jos nije spremno da se uhvati u kostac za ozbiljnijim slucajevima.

"Sudstvo je kompromitovano i predstoji mu ciscenje od grehova jer je skuceno

podanickim duhom i strahom od izvrsne vlasti", kaze on.

Ivosevic je veliki skeptik kada su promene u pitanju. "Politicari nisu u

pravu kada kazu da ce se promene dogoditi preko noci. U mentalitetu

sadasnjih sudija je podanistvo, a ono se ne leci dekretima nego vremenom.

Sudije su oduvek osluskivale glas dnevne politike i cesto svoje presude tome

prilagodjavale".

Istine radi, ponekad krivica nije do sudova i tuzilaca, vec do policije koja

iz raznih razloga blokira rad sudstva. Policija je u doba Milosevica

ignorisala zahteve tuzilaca, ne otkrivajuci pocinioce krivicnih dela. Ni to

se nije do danas bitno promenilo.

Na primer, iako je jos jesenas beogradskom Okruznom tuzilastvu dostavljen

dokazni materijal o ubistvu novinara Slavka Curuvije, zamenik tuzioca Sinisa

Simic, koji radi na tom slucaju kaze da se nista do sada nije uradilo na

rasvetljenju zlocina.

Simic to objasnjava: "Mi smo urgirali kod policije da se na ovim slucajevima

utvrde neophodne cinjenice, ali od njih nismo dobili nikakav odgovor. Cak i

posle promene ministra unutrasnjih poslova".

On smatra da je problem u Zakonu o krivicnom postupku koji tuziocu ne daje

ovlascenje da pokrene pitanje odgovornosti policije. O izmenama ovog zakona

koje bi morale da prodju kroz komplikovanu proceduru do usvajanja u

skupstini i danas se razmislja.

Svakodnevnica vlastima namece brzo reagovanje, a realnost u sudstvu kaze da

ce jos mnogo vode poteci dok se unisteno pravosudje postavi na noge. I to

samo ako se nove vlasti uzdrze od izbora "poslusnika".

Sinisa Stanimirovic je dopisnik IWPR.