Oprezna Reakcija Albanaca

Prihvatanjem mirovnog sporazuma za Kosovo izgleda da je makar na papiru Beograd kapitulirao pred svim zahtevima NATO-a. Ipak kosovski Albanci su skepticni po pitanju sporazuma i sansi za dugorocni mir.

Posto iza sebe imaju vec desetogodisnje iskustvo sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem, kosovski Albanci nece poverovati da je rat zavrsen sve dok se srpske snage ne povuku sa Kosova i dok oni ne pocnu da se vracaju kucama.

"Ne verujem Milosevicu," kaze Baton Hadziu, urednik pristinskog dnevnika Koha ditore koji se sada stampa u egzilu u Makedoniji. "On je potpisao a zatim ignorisao preveliki broj dogovora u proslosti." Ovaj stav deli i Bard Hamzaj, politcki urednik pristinskog nedeljnika Zeri koji se takodje sada stampa u Makedoniji. "Gorko iskustvo nas je naucilo da dogovor sa Milosevicem nista ne znaci."

Za vecinu izbeglica, bilo da se nalaze u Albaniji, Makedoniji ili su prebaceni u trece zemlje van regiona, od najvece vaznosti je pitanje da li i kada ce moci da se vrate kucama.

Za one koji se nalaze u izbeglickim kampovima u Albaniji i Makedoniji, putovanje kuci ce trajati najvise nekoliko casova. Medjutim, Kosovo na koje ce se vratiti ce biti mnogo drugacije od Kosova sa koga su prisilno oterani. Mnogi strahuju da su im kuce unistene.

Razmere razaranja bi mogle da uspore povratak izbeglica. Vojni i civilni inzinjeri i gradjevinski radnici ce najverovatnije prvi uci s prvim talasom mirovnih snaga. Medjutim, bice jako tesko osposobiti smestaj pre dolaska zime. Mnogi povratnici ce se naci primorani da zive u satorima i kod kuce.

Iako se u sporazumu nalaze "povlacenje vojnih, policijskih i paravojnih snaga podlozno verifikaciji," to ne znaci da ce samo povlacenje uciniti Kosovo bezbednim. Posle bombardovanja i borbi, pokrajina je zasuta minama i neeksplodiranim ekplozivima.

Neki analiticari medju kosovskim Albancima strahuju da ce se isti problemi sa kojima su se suocili povratnici u Bosni - gde se veoma mali broj izbeglica vratio u one delove gde ne pripadaju etnickoj vecini ponoviti na Kosovu. Neki su ipak optimisti. Oni veruju da je medjunarodna zajednica naucila lekcije iz Bosne i da nece ponoviti iste greske, kao i da ce uslovi na Kosovu biti laksi posle povlacenja srpskih snaga.

Svi albanski lideri, bez obzira da li su iz Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) ili iz Demokratskog saveza Kosova (DSK), su isfrustrirani sto nisu konsultovani o sporazumu. Zbunjuje ih i to sto se nista ne pominje o trogodisnjem prelaznom periodu uz mogucnost referenduma o buducem statusu pokrajine na kraju tog perioda.

Iako se u ugovoru precizira da OVK mora da se razoruza, albanski borci sa Kosova nemaju nameru da predaju oruzje. Posto su toliko postigli i toliko propatili, smatraju da svoju prednost moraju da iskoriste do kraja i da izvojuju nezavisnost Kosova. OVK odobrava cinjenicu da sve srpske snage moraju da se povuku sa Kosova ali strahuju od buduce uloge ruskih snaga u okviru mirovnih snaga UN-a.

Nekoliko stotina srpskih snaga ce moci da se vrate na Kosovo da stite kulturne bastine, da sluze za vezu sa snagama UN-a, da pomognu uklanjanje mina i da budu na granicnim prelazima. Bilo kakva uloga na granicnim prelazima - sto bi znacilo mogucnost proveravanja pripadnika OVK i druge restrikcije - predstavlja poseban razlog za zabrinutost.

Mnogi Albanci sa Kosova se takodje pitaju sta ce ciniti Srbi sa Kosova kada se povuce Vojska Jugoslavije. Posto je Beograd oznacio NATO za fasticke agresore i OVK za teroriste, mnogi veruju da bi mogao da usledi egzodus Srba sa Kosova, slican onome koji se dogodio u zimu 1996. godine kada su srpski delovi Sarajeva predati muslimansko-hrvatskoj federaciji posle postizanja mirovnog sporazuma.

Bezbroj prepreka je ostalo, ali sporazum barem pruza sansu za pravo resenje. "Mnogi detalji treba da se ispitaju, rasprave i dogovore," kaze glavni urednik Zerija Bljerim Salja, "ali ima mesta za nadu."

Daut Dauti je dopisnik iz Londona za albanski nedeljnik sa Kosova Zeri.