Srbi Napustaju Presevsku Dolinu

Mada su borbe u Presevskoj dolini utihnule pre sest meseci, na jugu Srbije, mestani srpske nacionalnosti iseljavaju se u centralnu Srbiju.

Razlozi njihovog iseljavanja su losi ekonomski uslovi i strah zbog nesigurne situacije. Oni koji odlaze jos i profitiraju od prodaje svojih kuca, posto ih lokalni Albanci kupuju po astronomskim cenama.

Nakon sto su se snage bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica povukle sa Kosova1999. godine, i zapocele kampanju represije nad Albancima, u regionu opstine Presevo, Bujanovac i Medvedju doslo je do sukoba.

Pre 1999. godine, Srbi su cinili 40 odsto od 100.000 stanovnika Presevske doline. Neobicno je da su srpski civili poceli da napustaju to podrucje u velikom broju tek posle okoncanja 18-mesecnog sukoba pocetkom ove godine i povratka jugoslovenskih vojnih snaga, uz odobrenje medjunarodne zajednice, posle rata na Kosovu. Tokom protekla dva meseca oko 2.000 Srba napustilo je Presevsku dolinu.

Cetrdeset i pet srpskih kuca prodato je Albancima u Presevu i 47 u Bujanovcu. U Presevu je od nekadasnjih 3.500 ostalo samo 1.500 Srba.

Uglavnom odlaze mladi presevski Srbi. "Moja zena i ja krenuli smo da trazimo posao drugde u Srbiji", kaze jedan od njih. "Oboje zelimo da odemo jer ovde nemamo nikakvu perspektivu. Atmosfera je depresivna. Niko ne zna sta ce sledece desiti".

Mnogi srpski mestani se zale da se ne osecaju bezbedno. Sporadicne razmene vatre izmedju policije i bivsih albanskih boraca preko granice sa Kosovom dodatno podizu napetost. Automehanicar srpske nacionalnosti iz Preseva kaze: "Licno se ne osecam ugrozenim, ali vecina Srba je uznemirena".

Napori Zapada da se ustanove multietnicke policijske snage nisu imali previse uspeha. Srbi ne zele da rade zajedno sa Albancima.

Saip Kamberi, predsednik Albanskog komiteta za ljudska prava u Bujanovcu i generalni sekretar Partije demokratske akcije, pozalio se da odbijanje lokalnih Srba da se pridruze multietnickim policijskim snagama ugrozava citav projekat.

Mada je Beograd ulozio vise od 25 miliona nemackih maraka u ovaj region, nema dovoljno sredstava u kljucnim sektorima. Vlada ne nudi nova radna mesta mladima, nema investicija u lokalnu privredu, kao ni kredita. Uprkos zbacivanju Milosevica s vlasti u oktobru 2000, njegove pristalice i dalje drze kljucne polozaje u lokalnoj administraciji.

S obzirom na to da se suocavaju sa sve losijim ekonomskim uslovima, bez izgleda za zaposlenje, Srbe je lako ubediti da prodaju svoju imovinu Albancima za astronomske cene. Oni uglavnom prodaju svoje stanove, nekada u drustvenom vlasnistvu, ali se sve cesce prodaju i stare srpske kuce i imanja.

Srbi imaju jake finansijske razloge za prodaju nekretnina. Cena kvadratnog metra u ovoj oblasti je izmedju 2.000 i 2.500 nemackih maraka sto je dvostruko vise u odnosu na ostale delove Srbije. "Za cenu jedne prosecne kuce ili stana u juznoj Srbiji moze se kupiti stan u predgradju Beograda i pokrenuti privatni biznis od preostalog novca", kaze jedan Srbin iz Preseva.

Restriktivni propisi iz Milosevicevog vremena koji regulisu prodaju nekretnina jos uvek su na snazi. Ovi zakoni su se primenjivali pocetkom osamdesetih na Kosovu kada su Albanci trosili ogromne sume novca za kupovinu srpskih nekretnina. Od tada, od prodavaca zakon zahteva da ponude svoje kuce na prodaju lokalnim vlastima i srpskoj vladi pre nego sto ih ponude privatnim kupcima.

Da bi zaobisli ove propise, Srbi sada nude na prodaju svoje kuce lokalnim vlastima po nerealno visokim cenama. Jedan poznati gradjanin Bujanovca ponudio je opstini svoju kucu za 350.000 maraka. Kada su opstinski zvanicnici odustali od kupovine, on je kucu prodao jednom Albancu za 300.000 maraka.

Najcesci nacin koji se koristi da bi se zaobisao zakon jeste da se prodavac navodno zaduzi kod kupca i ponudi svoju imovinu kao zalog. Ukoliko se dug ne otplati u predvidjenom roku, poverilac preuzima kucu od duznika i postaje vlasnik.

Jedna grupa mestana Bujanovca koja vodi kampanju za ostanak lokalnih Srba zatrazila je pocetkom novembra hitan sastanak sa Nebojsom Covicem, predsednikom Koordinacionog tela za Presevo i potpredsednikom Vlade Srbije. Oni su zahtevali da se preduzmu hitne mere kako bi se sprecilo iseljavanje Srba. Dobili su, medjutim, samo neodredjena obecanja.

Miodrag Miljkovic je slobodni novinar iz Bujanovca.