Srbija: Porodice nestalih gube nadu

Medjunarodna zajednica, tri godine posle preuzimanja uprave nad Kosovom, zahvaljujuci promenjenoj politici iz Beograda, preduzima prve korake da se rasvetli sudbina nestalih Srba, Roma i Bosnjaka na Kosovu.

Porodice nestalih, medjutim, to vise ne tesi. Dragoceno vreme je izgubljeno, a sa njim i nade da ima prezivelih.

Karla del Ponte, glavni tuzilac Haskog tribunala, saopstila je ono sto su zvanicnici u Beogradu i rodbina nestalih dugo prizeljkivali da cuju. Ona je u Pristini, 19. aprila, izjavila da vodi istragu protiv tri pripadnika nekadasnje Oslobodilacke vojske Kosova, OVK.

Obracajuci se novinarima nakon razgovora sa sefom UNMIK-a Mihaelom Stajnerom, ona je rekla: "Sigurna sam da ce ove godine biti podignuta i prva optuznica, a nadam se da cemo do kraja godine zavrsiti jos dve istrage".

Iako se jos ne znaju njihova imena, rodjaci otetih ovo su shvatili kao zakasneli pocetak ispravljanja nepravde.

Srbi, Romi, a neretko i Bosnjaci, poceli su da nestaju na Kosovu jos tokom prvih sukoba izmedju novoosnovane Oslobodilacke vojske Kosova i srpskih oruzanih snaga, u prolece 1998. godine, ali se trend otmica dramaticno povecao posle NATO udara kada su srpske snage napustile Kosovo, a medjunarodna zajednica preuzela brigu o bezbednosti.

Koliko je ljudi - pripadnika manjina na Kosovu tacno nestalo i ubijeno tesko je dokuciti, jer razne organizacije raspolazu razlicitim podacima, a brojke se krecu - od 600 do 1500 - sto uglavnom zavisi od nacina na koje razlicite organizacije prihvataju prijave. Medjunarodni komitet Crvenog krsta, na primer, prihvata samo prijave najuze rodbine, dok drugi imaju nesto meksi pristup - prijave svedoka, suseda...

Prema podacima jugoslovenskog Komiteta za prikupljanje podataka o izvrsenim zlocinima protiv covecnosti i medjunarodnog prava, koji je sabrao izjave svedoka i bliznjih ubijenih i nestalih, sudsko-medicinsku dokumentacija, kao i podatke prikupljene od policije, VJ, Crvenog krsta Jugoslavije, Srpske pravoslavne crkve i Udruzenja porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije - u periodu od 11. juna 1999. do novembra 2001. na Kosovu je ubijeno 709 Srba i Crnogoraca civila, 67 Albanaca i 71 pripadnik ostalih nacionalnosti. U istom periodu, prema podacima pomenutog Komiteta, na Kosovu je nestalo 1154 lica (1002 Srbina i Crnogorca i 152 lica ostalih nacionalnosti).

Podaci koje poseduje beogradski Fond za humanitarno pravo odnose se na period od dolaska KFOR-a na Kosovo do 31. decembra 2000. godine, pokazuju da je nestalo ili oteto 932 lica srpske, crnogorske, bosnjacke i romske nacionalnosti. Sudbina 593 osobe jos uvek nije razjasnjena.

Po podacima Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta, od januara 1998. do kraja prosle godine ukupno je prijavljeno 1035 nestalih lica: 646 Srba, 67 Crnogoraca, 219 Roma i 103 Bosnjaka, Goranca i ostalih.

Od ukupno prijavljenih nestalih Srba i dalje se ne zna sudbina 602 lica. Medju pripadnicima albanske nacionalnosti od 4.668 nestalih reseno je 1.753 slucaja (zivih je pronadjeno 1.242 - 942 lica su bila u srpskim zatvorima, a mrtvih 511).

Kako je za IWPR objasnio Fransoa Blansi, sef sluzbe trazenja, "MKCK u svoje spiskove iskljucivo unosi imena ljudi prijavljenih na zahtev najuze porodice". Podaci koje poseduju menjaju se gotovo svakodnevno, Blansi kaze da su nedavno primili prijave od nekih porodica za njihove clanove koji su nestali jos pre tri godine.

Udruzenje porodica kidnapovanih i nestalih lica sa Kosova i Metohije do nedavno je tvrdilo da na svom spisku ima 1.300 nestalih, a sada kazu da su prikupili i prijave porodica koje do sada nisu zelele da prijave svoje nestale, tako da imaju 1.518 prijavljenih osoba. Po objasnjenju Olivere Budimir, sekretara Udruzenja, na njihovim spiskovima nalazi se vise lica zato sto su oni prihvatali prijave i daljih rodjaka i suseda. "U nekim selima otete su citave porodice, neke nisu imale potomaka, nije imao ko da ih prijavi", kaze ona.

U periodu kada su NATO trupe usle na Kosovo, na celu u Srbiji jos je bio Slobodan Milosevic, koji je odbijao da saradjuje sa medjunarodnom zajednicom, tako da je dragoceno vreme da se intervenise, propusteno.

Od tada, porodice nestalih prozivele su pravu golgotu. Iscrpljeni od trogodisnjeg traganja, ocajni od obijanja pragova medjunarodnih i domacih humanitarnih organizacija i institucija mnogi od njih postali su zrtve prevara raznih mesetara, samozvanih advokata i detektiva koji su im izvukli novac i, kako sami kazu, "vrte se u zacaranom krugu obecanja i nerazumevanja".

Da bi skrenuli paznju javnosti, vrlo cesto su skloni stihijnim akcijama koje se, ponekad, zavrsavaju i incidentima: prilikom protesta na ulicama sukobljavali su se sa Beogradjanima, sutirali automobil prethodnog sefa UNMIK-a, Hansa Hakerupa, posto ih nije primio na razgovor, docekivali Havijara Solanu i Karlu del Ponte sa pogrdnim uzvicima.

Posle ekshumacija grobnica na Kosovu koje je 1999. i 2000. godine obavio Haski tribunal, a koje su, pre svega, bile usmerene na istrage o eventualnim ratnim zlocinima, nadleznost je preneta na UNMIK, odnosno njegovu komisiju za nestala lica. Na Kosovu od tada nije bilo ekshumacija.

Proslog jula, porodice nestalih Srba u Gracanici su protestovale i strajkovale gladju trazeci da se pocne sa razresavanjem sudbine nestalih clanova njihovih porodica. Zvanicnici UNMIK-a tada su ih obavestili da u pokrajini ima jos 1.260 neidentifikovanih posmrtnih ostataka, ali da zbog, ranijih zategnutih odnosa sa bivsim rezimom u Beogradu, nisu preduzimani koraci da se oni, bar sa srpskom stranom, identifikuju.

Sve do avgusta 2001. godine, kada je formiran drzavni Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju i na njegovo celo postavljen potpedsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic, nije bilo nikakvog napretka u resavanju ovog pitanja.

Covicev aktivniji nastup, pregovori sa Hansom Hekerupom, doveo je do objedinjavanja rada saveznih i republickih institucija i formiranja Koordinacionarnog centra za Kosovo i Metohiju, i uspostavljanja Biroa za nestala i oteta lica. Na celo Biroa postavljen je Gvozden Gagic.

Pretpostavlja se da je Coviceva kooperativna politika prema UNMIK-u i Kosovu preokrenula i odnos medjunarodne zajednice prema ovom pitanju.

Posle potpisivanja Sporazuma o saradnji Jugoslavije i UNMIK-a, 5. novembra prosle godine, koji su potpisali Hans Hekerup, specijalni izaslanik UN za Kosovo i Nebojsa Covic, kojim su se obe strane obavezale da ce, izmedju ostalih pitanja, saradjivati u resavanju sudbine oko 4000 nestalih lica iz svih etnickih zajednica sa Kosova, saradnja je proteklih meseci intenzivirana.

Potpisujuci ovaj sporazum UNMIK se saglasio da, do kraja ove godine, istrazi sve neispitane grobnice na Kosovu i preduzme ekshumacije postojecih posmrtnih ostataka (1.250 neidentifikovanih posmrtnih ostataka sirom Kosova) radi identifikacije i vracanja tela clanovima porodica.

U ekspertske ekipe, pored medjunarodnih i albanskih, ukljuceni su i patolozi i forenzicari iz Srbije i poceo je zajednicki rad.

Uporedo, doslo je do pojacane saradnje s Haskim tribunalom. Florans Artman, portparol tuzilastva Haskog tribunala izjavila je da je doslo do razmene informacija, da su nove vlasti u Srbiji "dostavile Hagu svu dokumentaciju". Istrazitelji ovog suda u medjuvremenu su prikupili oko 80 svedocenja rodjaka nestalih i ocevidaca. "Optuznice cemo podici samo protiv onih za koje imamo dokaze", objasnila je Artmanova.

Delegacija Koordinacionog centra sastala se cetiri puta sa Karlom del Ponte. Posle poslednje posete Haskom tribunalu krajem marta, Gvozden Gagic je najavio "da treba ocekivati uravnotezen pristup haskih istrazitelja u utvdjivanju zlocina pocinjenih na obe strane".

Neposredno uoci posete Karle del Ponte Beogradu i Pristini, porodicama nestalih i otetih lica sa Kosova, raseljenim u Srbiji i Crnoj Gori, omogucena je identifikacija 350 odevnih predmeta sa ekshumiranih leseva iz vise masovnih grobnica na Kosovu, prvi put van teritorije Kosova, sto se smatra vaznim potezom u odnosima Beograda i administracije UN.

Zbog toga se cinu identifikacije odazvao znatno veci broj clanova raseljenih porodica sa Kosova i izrazilo spremnost da svedoci pred haskim istraziteljima.

Cetvorodnevno inicijalno prepoznavanje odece, obavljeno je od 13. do 16. aprila u blizini motela "Rudare" kod Kursumlije. Na identifikaciju je doslo 614 clanova porodica nestalih i kidnapovanih Srba i drugih etnickih zajednica. Odecu svojih najblizih prepoznalo je njih 53, dok je 267 srodnika dostavilo uzorke krvi za DNK analizu.

Ova identifikacija, makar i zakasnela, prvi je rezultat pojacane saradnje Koordinacionog centra i UNMIK-ove komisije za nestala lica.

Sef biroa za kidnapovana i nestala lica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Gvozden Gagic, rekao je u izjavi za IWPR, da "ovu identifikaciju smatram pozitivnim i znacajnim korakom u rasvetljavanju sudbina kidnapovanih i nestalih, jer je saznanje istine ono sto zele sve porodice". Istovremeno, dodao je on, "ovo je bila i prilika da se neki od clanova porodica susretnu sa istraziteljima Haskog tribunala koji su, sa njih 44, razgovarali povodom istrage o ratnim zlocinima".

Uprkos sve uocljivijih napora beogradskih vlasti i UNMIK-a da posle potpisivanja sporazuma Hekerup - Covic, i tri protokola - prvi, o saradnjii patologa, drugi o razmeni posmrtnih ostataka i treci, koji podrazumeva proveru mesta na kojima se navodno nalaze jos zivi zatoceni na Kosovu - njihove porodice su i dalje veoma nezadovoljne.

Posebno negodovanje medju rodbinom izazvala je odluka srpske vlade o premestanju 180 albanskih zatvorenika iz zatvora u centralnoj Srbiji na Kosovo krajem marta i pocetkom aprila, cime je ispunjen i jedan od zahteva medjunarodne zajednice. Ogorcenje je izazvala informacija da je njih 80 odmah po dolasku na Kosovo oslobodjeno.

Rodjaci su se nadali da ce ti Albanci biti zadrzani kao taoci sve dok se nesto opipljivo ne ucini po pitanju njihovih nestalih rodajaka. Postojale su nade da bi njihovi rodjaci, za koje mnogi veruju da su jos zivi mogli biti "trampljeni" za albanske zatvorenike.

Porodicama nestalih i otetih Covic je objasnio da su, kada je rec o albanskim zatvorenicima, bili obmanjivani od bivseg rezima. "Sirene su dezinformacije da je 2.000 albanskih zatvorenika u zatvorima u centralnoj Srbiji da bi bili nekakvi taoci za nekakve razmene... "

Olivera Budimir, sekretar Udruzenja porodica nestalih i kidnapovanih lica sa Kosova, u izjavi za IWPR, objasnjava razloge njihovog nezadovoljstva. Ona kaze da oni ne mogu da poveruju da do sada nije pronadjen ni jedan preziveli sunarodnik, a da je razreseno samo 40 slucajeva, dok su iz srpskih zatvora oslobodjeni svi albanski zatvorenici.

Porodice nestalih traze da se prosiri mandat Haskog tribunala, i na period posle 12. juna 1999. godine, posle dolaska KFOR-a. "Upravo su nakon tog datuma u preko 90 odsto slucajeva nestajali ili su otimani nasi srodnici", kaze Olivera Budimir.

"Povredjeni smo sto se i sa ovom identifikacijom cekalo dve godine. Mnogo toga je unisteno, polutrulo... Clanovi porodica mogu proci pored predmeta svoj najblizih, a da to ni ne znaju. Albanskim porodicama uvid je bio omogucen odmah posle ekshumacija...", kaze ona, ne krijuci nezadovoljstvo i odnosom medjunarodne zajednice, ali i sporoscu ovdasnje vlasti prema resavanju njihovih problema.

Neke od razloga za nezadovoljstvo ne spore ni Covic, ni Gagic.

"Njihovo nezadovoljstvo i kad je rec o traganju za prezivelima, i o zakasnelim identifikacijama, sasvim je opravdano", kaze Gagic. Takodje, kaze on, "mada, sada, imamo veoma dobru saradnju sa komisijom UNMIK-a, nasi zahtevi i prijave uredno se obradju, imam utisak, kada je rec o dojavama za privatne zatvore u nekim selima, da se one ponekad 'turisticki' obrade ".

Naime, objasnjava on, kada predstavnici UNMIK-a odu u ta mesta oni ne izvrse detaljnu pretragu, vec se samo raspituju, i kada dobiju odrecan odgovor, prihvataju to kao validan podatak.

Nebojsa Covic na tribini Fonda za humanitarno pravo, odrzanoj polovinom aprila u Medija centru u Beogradu, rekao je da "kada je rec o sudbini nestalih i otetih lica postignuto veoma malo, ali verujem da ce UNMIK ispostovati rokove na koje se obavezao". On je najavio da ce, uz pomoc Medjunarodne komisije za nestala lica, u Beogradu uskoro biti otvorena laboratorija za DNK analizu koja ce biti umrezna sa laboratorijama u Sarajevu, Tuzli, Zagrebu i Pristini, sto ce omoguciti znatno efikasniji rad na identifikacijama.

Vecina porodica nestalih, posto su izgubljene godine, sada traze krivce i osvetu. Tako je nekolicina njih prekinula i vec pomenutu tribinu Fonda za humanitarno pravo optuzujuci i organizatore i ucesnike skupa da samo govore o srpskim zlocinima, ali ne i zlocinima koji su pocinjeni nad clanovima njihovih porodica.

Dvojicu ucesnika, albanskih novinara iz Pristine, clanovi Udruzenja optuzivali su za ubistva, dok su direktorku Fonda Natasu Kandic i predsednicu Helsinskog odbora u Srbiji Sonju Biserko, najpre ispisanim parolama, a zatim i uzvicima nazivali albanskim prezimenima "Kandici" i "Biseraj".

Sve je manje nade da medju nestalima ima prezivelih. Kako je Rada Trajkovic, sef poslanicke grupe srpske koalicije "Povratak" u kosovskom parlamentu, izjavila u beogradskoj "Ilustrovanoj politici (9. februara): "Volela bih da me buducnost demantuje, ali mislim da su ti ljudi mrtvi i to znaju cak i predstavnici medjunarodne zajednice. To je tajna medjunarodne zajednice, jer su oni odgovorni za sve zlocine sve dok se ne obznane imena albanskih ekstremista i terorista koji su to zaista pocinili".

Vesna Bjekic je slobodni novinar iz Beograda.