Srbija reaguje na zahtev za izrucenje Mladica

Vlasti u Srbiji krenule su u potragu za Ratkom Mladicem, jednim od osumnjicenika za ratne zlocine - dva dana nakon sto je Tribunal u Hagu objavio cetiri nove optuznice koje bi mogle izazvati eksplozivne reakcije u zemlji.

Sve snazniji pritisak koji medjunarodna zajednica vrsi na Srbiju da uhapsi Mladica - nekadasnjeg glavnokomandujuceg vojske bosanskih Srba - primorao je vladu da preduzme neku akciju.

Policija je 22. oktobra mogla biti vidjena u ulicu Blagoja Parovica u beogradskom naselju Golf, gde je Mladiceva adresa, a takodje je posetila i Mostanicu, gde zivi njegova sestra. Patrole su, anvodno, pretrazivale i duz reke Drine, na granici prema Bosni. Mladic nije pronadjen.

Bezuspesna potraga je organizovana nakon sto su Haski tribunal i medjunarodna zajednica poslali do sada najsnazniju poruku da Srbiji istice vreme za resavanje problema sa Mladicem.

U Hagu su 20. oktobra otpecacene cetiri nove optuznice protiv srpskih generala - od kojih su dvojica jos u aktivnoj sluzbi - za navodne zlocine pocinjene za vreme rata na Kosovu.

U pitanju su aktuelni sef Odeljenja za javnu bezbednost u Ministarstvu unutrasnjih poslova Sreten Lukic; njegov prethodnik Vlastimir Djordjevic; bivsi nacelnik generalstaba Nebojsa Pavkovic, i Vladimir Lazarevic, bivsi komandant Pristinskog korpusa.

Premijer Srbije Zoran Zivkovic odbacio je mogucnost brzog hapsenja ili izrucenja ove cetvorice optuzenika, govoreci da to nije medju prioritetima njegove vlade.

Nakon sto su optuznice urucene, predstavnik SAD za pitanja ratnih zlocina, Pjer Rosar Prosper, naznacio je da bi brzo hapsenje Mladica omogucilo da se cetvorici novih optuzenika sudi pred sudovima u Srbiji - a to je upravo ono sto Beograd zeli. Hag je odmah negirao mogucnost takve trgovine.

Ova kontradikcija pokrenula je mnostvo spekulacija i nagadjanja u srpskim medijima, pri cemu mnogi veruju da bi Prosperova ponuda- mamac mogla imati vecu politicku tezinu nego stav koji je izneo Tribunal - i da bi se na taj nacin vlada mogla ubediti da brzo nesto preduzme protiv Mladica da bi se Lukic zadrzao u Beogradu.

"Situacija je vise nego apsurdna. Ako Lukic zeli da mu bude sudjeno kod kuce, onda odmah mora da uhapsi Mladica", izjavio je jedan komentator, koji je zeleo da ostane anoniman.

Optuznice su stigle u kriticnom trenutku za vladajucu Demokatsku opoziciju Srbije, DOS, koaliciju koju je potresao niz kriza u nekoliko poslednjih meseci, a trenutno se suocava sa glasanjem o poverenju u skupstini.

Politicki analiticar Bratislav Grubacic kaze za IWPR da je vlada vec na klimavim nogama. "Ovo je veoma los trenutak za ovu vladu, koja verovatno nece jos dugo opstati". "Mladic se nalazi u sredistu svih problema koje Srbija ima. Da je rezim imao hrabrosti da ga isporuci, mogao se postici neki sporazum o novim optuznicama. Ovako, moze se ocekivati samo dodavanje novih imena na listu, ako ga ubrzo ne uhapse."

Grubacic veruje da cak i ako aktuelna vlada ne isporuci generala, sledeca ce to morati da uradi, dodajuci: "Medjunarodna zajednica se slozila da (bivsi predsednik bosanskih Srba) Karadzic i Mladic predstavljaju visok prioritet za Srbiju, jednako kao (optuzeni general) Gotovina za Hrvatsku. Nema drugog izlaza."

Jedna od cetiri optuznice je narocito neprijatna za aktuelne vlasti. Lukic nije samo sef Odeljenja za javnu bezbednost u Ministarstvu unutrasnjih poslova, vec je takodje i zamenik ministra - i upravo je njegov posao bio da uhapsi i izruci Mladica.

Ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic opisao je Lukica kao svoju "desnu ruku" u sprovodjenju reformi u policiji, i kao "heroja" operacije Sablja, akcije protiv organizovanog kriminala koja je pokrenuta odmah po ubistvu premijera Zorana Djindjica.

I opozicija i Ministarstvo unutrasnjih poslova snazno su podrzali Lukica. Dragan Markovic iz Stranke srpskog jedinstva pozvao je policiju da "organizuje drzavni udar i spase Srbiju".

Policija organizuje protest u petak, 24. oktobra, u znak podrske Lukicu, tvrdeci da je "optuzivanje ljudi koji su obavljali svoju duznost za vreme rata u skladu sa zakonom i pravilima sluzbe jednostavno neprihvatljivo".

Ali, analiticari se slazu da je medjunarodnoj zajednici vec muka od trogodisnjeg igranja igre macke i misa oko toga gde se Mladic nalazi.

Glavna tuziteljka Tribunala, Karla del Ponte, vec je vodila nekoliko dugotrajnih bitaka sa srpskim vlastima za hapsenje Mladica. U tome ima sada snaznu podrsku Evropske unije i Sjedinjenih Drzava, ali njene tvrdnje da vlada tacno zna gde se osumnjicenici kriju uvek su odlucno poricane u Beogradu.

Premijer Zivkovic i nekoliko clanova kabineta zatrazili su od Karle del Ponte da im dostavi "informacije o tacnoj lokaciji generala Mladica, ako zna da je u Srbiji".

Losi odnosi izmedju Beograda i Haga dodatno su pogorsani ranije ovog meseca, prilikom poslednje posete Karle del Ponte, kada je Zivkovic odbio da od nje primi cetiri zapecacene optuznice.

To odbijanje je izgleda uverilo Karlu del Ponte da je potreban dodatni pritisak, pa je 10. oktobra Savetu bezbednosti UN-a dostavila negativnu ocenu dosadasnje saradnje Srbije i Crne Gore sa Haskim tribunalom.

U isto vreme, pritisak stize i iz drugih centara moci. Americki Senat razmatra predlog zakona kojim bi se buduca finansijska pomoc zemlji omogucila pod jednim uslovom - a to je hapsenje Ratka Mladica. Rok za to ce verovatno biti 31.mart.

Hapsenje Mladica takodje je preduslov za ulazak Srbije i Crne Gore u NATO Partnerstvo za mir. Generalni sekretar NATO Dzordz Robertson izjavio je da ce se licno zauzeti za prijem do kraja godine - ako Mladic bude isporucen Tribunalu u Hagu.

Vojni analiticari i IWPR izvori u vojsci i policiji kazu da su, zbog pritiska medjunarodne zajednice, vlasti pocele da pripremaju teren za hapsenje Mladica. Prema izvoru IWPR-a koji je blizak vojsci, Mladiceva pozicija se radikalno promenila u poslednjih sest meseci.

Reformama u vojsci uklonjeni su oficiri koji su bili bliski Mladicu, a presecene su i njegove veze sa Kontraobavestajnom sluzbom, KOS, na koju se nekada oslanjao. Veruje se da je njegovo obezbedjenje spalo na nekolicinu ljudi, a da su izvori finansiranja njegovog obezbedjenja presusili.

Kljucan preokret se desio u aprilu 2003, kada je ministar odbrane Boris Tadic raspustio Komisiju Vojske Srbije i Crne Gore za saradnju sa Tribunalom u Hagu, za koju se pretpostavlja da je dostavljala informacije Mladicu.

Vojni analiticar Aleksandar Radic izjavio je za IWPR: "Reforme su stvorile uslove za Mladicevo izrucenje posto vise nema pristup vaznim informacijama o tome sta se desava u drzavnom rukovodstvu."

Ali, i pored ovih tehnickih priprema, pokazalo se da 16 partija vladajuce koalicije Demokratska opozicija Srbije, DOS, nisu u stanju da donesu politicku odluku o njegovom izrucenju.

Mnogi posmatraci aktuelne fragmentirane politicke scene pitaju se da li bi nova vlada mogla uspeti tamo gde DOS nije uspeo.

Ipak, Ljubisa Sekulic, clan Foruma za medjunarodne odnose, smatra da se nijedna vlada ne moze odupreti americkom ultimatumu. "Mladic mora biti izrucen - od strane ove vlade, ili neke nove, koja ce se naci pod jos vecim pritiskom da dokaze svoju posvecenost reformama".

Gordana Igric je Direktor projekta za Balkan, Milanka Saponja Hadzic je redovni saradnik IWPR.