Srbija u krizi posle raspada vladajuce koalicije

Zvanicni raspad vladajuce koalicije uveo je Srbiju u najozbiljniju politicku krizi od pada Slobodana Milosevica.

Demokratska opozicija Srbije, DOS, raspala se pocetkom ove nedelje posto je skupstinski odbor pod kontrolom saveznika srpskog premijera Zorana Djindjica oduzeo Demokratskoj stranci Srbije, DSS, jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunica 45 poslanickih mandata.

Djindjic je pribegao ovoj visokorizicnoj strategiji da bi obezbedio svoju krhku parlamentarnu vecinu i sprecio eventualne opste izbore koje su njegovi protivnici zahtevali u nadi da ce ga tako ukloniti s vlasti.

Premijer je do sada, uglavnom, mogao da se osloni na lojalan blok stranaka unutar DOS-a, ali nakon ove sedmice, cini se da one nisu vise spremne da mu pruze bezrezervnu podrsku. Neki poslanici su izrazili svoju zabrinutost zbog ovakvog razvoja dogadjaja nazivajuci oduzimanje mandata "nezakonitim", a drugi su zatrazili odrzavanje prevremenih parlamentarnih izbora koje Djindjic zeli da izbegne.

Usled toga bi moglo doci do raspada Djindjiceve struje na rivalske grupacije. Ukoliko se to zaista dogodi, nacionalisticki orijentisani Kostunica i njegova konzervativna stranka, DSS, mogli bi iskoristiti nezadovoljstvo javnosti nacinom na koji vlada resava ekonomske probleme i izdejstvovati odrzavanje opstih izbora.

DOS je na vlasti od rusenja Milosevica u oktobru 2000. godine, a na srpskim parlamentarnim izborima decembra iste godine ucestvovao je pod imenom DOS-Vojislav Kostunica. Lider DSS-a je bio nosilac izborne liste i njegova stranka je dobila 45 mandata, odnosno najvise poslanickih mesta od svih clanica koalicije.

DSS je povukao svoje ministre iz Djindjiceve vlade proslog avgusta posle ubistva Momira Gavrilovica, bivseg visokog zvanicnika Republicke drzavne bezbednosti, RDB. Noc pre ubistva, Gavrilovic je posetio kabinet predsednika Kostunica da bi preneo informacije o navodnim kriminalnim aktivnostima republickih vlasti. Njegov ubica nikada nije otkriven.

Vladajuca koalicija, DOS, u kojoj je jos uvek ucestvovao DSS i preostalih 17 stranaka, odrzavala se na okupu. Ipak, do potresa unutar koalicije dolazi, pogotovo posle zahteva Kostunicine stranke za prevremenim parlamentarnim izborima. Zvanicna opozicija, kojoj pripadaju Milosevicevi socijalisti i ultranacionalisticki radikali Vojislava Seselja, podrzali su ovaj zahtev.

Premijer je, ipak, uspeo odoli izazovima okupivsi sve reformske stranke unutar DOS-a, uprkos cinjenici da Kostunica uziva znatno vecu popularnost u javnosti.

Medjutim, DSS je uporno zahtevao prevremene izbore sto je navelo ostale clanice DOS-a, koje su ocuvale tesnu vecinu u republickom parlamentu od 250 poslanika, da u maju mesecu izglasaju zamenu 50 poslanika zbog navodno neredovnog pojavljivanja na zasedanjima skupstine (21 poslanik je bio iz DSS-a). Uklanjajuci ove poslanike DSS-a iz skupstinskih klupa, preostale koalicione stranke su osnazile svoju vecinu u parlamentu.

DOS je potom imenovao novu Republicku izbornu komisiju koja je prihvatila odluku o oduzimanju poslanickih mandata. Izvori bliski srpskim vlastima izjavili su za IWPR da je lojalnost srpskom premijeru bio jedini kriterijum za imenovanje clanova komisije.

U medjuvremenu, DSS je podneo zalbu Saveznom ustavnom sudu koji je 26. jula ponistio odluku o oduzimanju mandata zbog krsenja zakona o izboru poslanika.

Mnogi pravni eksperti, ukljucujuci predsednika Saveznog ustavnog suda Momcila Grubaca i Centar za slobodne izbore i demokratiju, CeSID, slazu se da je DOS postupio nezakonito.

Cini se da Djindjicevi saveznici postaju sve nervozniji posle oduzimanja mandata poslanicima DSS-a. Demokratski centar, koga predvodi predsednik saveznog parlamenta Dragoljub Micunovic, i vojvodjanski reformisti na cijem je celu Miodrag Isakov, takodje su ovaj potez nazvali nelegalnim.

Oni su rekli da su jedino prevremeni izbori resenje za ovu krizu. To je "jedini nacin da se razrese problemi u zemlji na demokratski nacin", izjavio je Isakov za beogradski Radio B92.

Nada Kolundzija iz Demokratske alternative, DA, stranke potpredsednika republicke vlade Nebojse Covica, rekla je da podrzava uklanjanje predstavnika DSS-a iz parlamenta mada bi zelela da se utvrdi zakonitost takvog koraka.

Ukoliko se Djindjiceva struja raspadne, postoji nekoliko mogucih scenarija. Prema jednom od njih, doslo bi do stvaranja novog socijaldemokratskog bloka koji bi se suprotstavio kako konzervativizmu jugoslovenskog predsednika, tako i politickim manevrima srpskog premijera. Moglo bi, takodje, doci do ozbiljnih sukoba u organima lokalne samouprave sirom Srbije u kojima vlast dele DSS i Djindjicevi saveznici iz ostatka DOS-a.

Davor Lukac je urednik novinske agencije Tanjug iz Beograda.