Srbija: zagonetka Bearinog hapsenja

Uprkos tvrdnjama Beograda, pojava pred Haskim tribunalom Ljubise Beare, jednog od kljucnih ucesnika genocida u Srebrenici, nije posledica uobicajene dobrovoljne predaje.

Osumnjiceni za ratne zlocine predao se tek pod pretnjom hapsenjem nakon sto je Hag dostavio vazne informacije srpskim vlastima.

Bivsi nacelnik bezbednosti Vojske Republike Srpske, VRS, optuzen je za genocid Bosnjaka u Srebrenici, u istocnoj Bosni 1995. godine.

Beara je prebacen u Hag 9. oktobra u pratnji srpskog ministra pravde Zorana Stojkovica. Na prvom pojavljivanju pred Haskim tribunalom 12. oktobra, on je odbio da se izjasni o krivici, ali je pozvao svoje ratne drugove da se predaju.

"Zelim da moji ratnim drugovima koji su u bekstvu porucim da se dobrovoljno i sto pre predaju kako bi se skinuo kamen s vrata ovoj nasoj zemlji, a i svima drugima oko nas", rekao je tom prilikom Beara.

Iako pojavu Beare pred tribunalom zvanicni Beograd predstavlja kao rezultat njegove dobrovoljne predaje, glavni tuzilac Karla del Ponte tvrdi da je tome prethodilo hapsenje.

Cini se da se istina nalazi negde na sredini. Izvor blizak srpskoj vladi rekao je za IWPR da su vlasti kontaktirale Bearu posto su dobile od glavnog tuzioca Haskog tribunala Karle del Ponte precizne podatke o tome gde se Beara nalazi.

Isti izvor kaze da je Beari potom predocen izbor izmedju predaje, uz drzavne garancije i zastitu za njegovu porodicu, i hapsenja.

Da bi se stavu vlasti dala tezina, policija je opkolila kucu u kojoj se nalazio Beara, dodaje izvor. Osumnjiceni se nije opirao hapsenju.

Ova informacija se podudara sa objasnjenjem glavnog tuzioca Karle del Ponte iznetog 12. oktobra na sastanu Saveta za opste poslove i spoljne odnose Evropske unije u Luksemburgu.

Tamo je Karla del Ponte izjavila da je dostavila informacije o mestu gde se skriva Beara prilikom njene posete Srbiji pocetkom oktobra.

Srpska policija, po njenim recima, opkolila je kucu u kojoj se Beara nalazio i pozvala ga na predaju. Naglasila je da je to bilo hapsenje jer se policija nalazila pred kucom, a receno mu je da mora biti prebacen u Hag.

Za srpske vlasti je to osetljivo pitanje jer je premijer Vojislav Kostunica godinama gradio svoj imidz na antihaskom raspolozenju veceg dela javnosti. Kostunici je, stoga, neophodno da Bearin slucaj predstavi kao uobicajenu dobrovoljnu predaju.

Vlasti zele da odrzi reputaciju vlade koja ne hapsi optuzene za ratne zlocine, a saradnju s Haskim tribunalom vidi iskljucivo u njihovoj dobrovoljnoj predaji.

Takvim pristupom se ublazava bes javnosti, koja je vecinski neprijateljski raspolozena prema Hagu, ali se i salje poruka ostalim osumnjicenima za ratne zlocine da je pozeljno da se predaju.

Vlada sad takodje demonstrira da uz predaju osumnjiceni mogu dobiti garancije drzave za eventualno pustanje na slobodu do pocetka sudjenja.

Insistiranjem na dobrovoljnosti Bearine predaje, kako mnogi veruju, vlada pokusava da izbegne odgovornost za hapsenja osumnjicenih za ratne zlocine, sto inace ocekuje medjunarodna zajednica.

Srdjan Djuric, sef kancelarije srpske vlade za saradnju s medijima, izjavio je, komentarisuci navode Karle del Ponte, da Beara nije bio privodjen, niti hapsen, vec da se dobrovoljno predao posle razgovora sa srpskim ministrom pravde Zoranom Stojkovicem.

"Uprkos pojedinim tvrdnjama da se Beara nije predao i da je bio uhapsen, jos jednom ponavljam da Beara nije bio privodjen, niti hapsen", rekao je Djuric.

"Ministarstvo unutrasnjih poslova, MUP, nije bilo ukljuceno ni u jednu fazu Bearine dobrovoljne predaje", dodao je on.

Kada je rec o medjunarodnoj zajednici, slucaj Beara je bio popravni ispit posle nedavnog zaostravanja odnosa sa tribunalom oko optuzenog Gorana Hadzica. On je uspeo da se sakrije od policije na nepoznatu lokaciju neposredno nakon sto je u Beograd iz Haga stigla optuznica protiv njega.

Aleksandar Radic, vojno-politicki komentator, naglasava za IWPR da postoji velika razlika izmedju dobrovoljne predaje i hapsenja, te da bi za drzavu bilo daleko korisnije da je rec o hapsenju jer bi to ukazalo na cinjenicu da su vlasti spremne da izvrse svoje medjunarodne obaveze.

"Na zalost, ovde imamo slucaj kao i u vreme Slobodana Milosevica da se plasiraju dve verzije stvarnosti – jedna namenjena domacoj upotrebi, a druga je za medjunarodna zajednicu", naglasio je Radic.

Predstavnici nevladinih organizacija za ljudska prava u Srbiji veruju da taj popravni ispit ne znaci da ce vlada Vojislava Kostunice promeniti svoj stav prema Hagu i intenzivirati saradnju.

Jelena Stevancevic i Jovan Nicic iz Fonda za humanitarno pravo u Beogradu smatraju da je proslo vise od godinu dana od kada su podignute optuznice protiv cetiri generala za zlocine na Kosovu – a nista se ne desava.

Bratislav Grubacic, politicki komentator i vlasnik agencije V.I.P., navodi za IWPR da ne ocekuje nova hapsenja osumnjicenih za ratne zlocine, dodajuci da vlasti u Beogradu od njih ocekuju da se dobrovoljno predaju.

Beara se smatra jednim od kljucnih aktera masovne egzekucije oko 7.000 muslimana iz Srebrenice u julu 1995. godine. Medjunarodna zajednica veruje da se na teritoriji Srbije krije i njegov pretpostavljeni, komandant vojske bosanskih Srba general Ratko Mladic, koji je takodje optuzen za genocid i ratne zlocine.

Vlasti u Beogradu to negiraju, ali drzavni zvanicnici su takodje negirali do pre nekoliko dana da se Beara krije u Srbiji.

Veruje se da je Bearina poruka njegovim ratnim drugovima pred Haskim tribunalom upucena Mladicu. Ako je to tako, to bi islo u prilog izrazenoj zelji Beograda da se optuzeni za ratne zlocine dobrovoljno predaju.

Vecina analiticara u Beogradu, medjutim, ostaju skepticni u pogledu mogucnosti da bi Mladic mogao poslusati savet svog nekadasnjeg nacelnika za bezbednost.

Aleksandra Milenov iz kancelarije Haskog tribunala u Beogradu naglasila je u izjavi za IWPR da je nekoliko drugih osumnjicenih za ratne zlocine jos uvek na slobodi. Neki, kao sto su to Sreten Lukic, Nebojsa Pavkovic i Vladimir Lazarevic, slobodno zive u Beogradu, ne pokusavajuci da se sakriju.

"Obaveze vlade su jasne. Vlasti moraju uhapsiti i izruciti sve optuzene za ratne zlocine. Tribunal se nada da ce se to uskoro desiti", rekla je Aleksandra Milenov.

Da li se Beara sam predao ili je uhapsen moze imati vaznu ulogu pri odlucivanju o tome da li ce mu sudsko vece omoguciti da bude pusten na slobodu do pocetka sudjenja. Verovatnoca da ce se osumnjiceni vratiti na sudjenje je vazan faktor kod takvih odluka kao sto je i rizik da bi optuzeni mogao da predstavlja pretnju svedocima.

Daniel Sunter je redovni saradnik IWPR-a.