Stampa optuzena za 'prljavu' taktiku

Na racun novina sirom Bosne i Hercegovine pristizu optuzbe za ono sto mnogi opisuju kao najprljaviju izbornu kampanju u istoriji zemlje.

Dok elektronski mediji koje nadgleda nezavisna Regulatorna agencija za medije, CRA, moraju postovati osnovne profesionalne standarde ili se suociti sa kaznama, pa cak i zatvaranjem, vecina stampanih medija otvoreno podrzava ovu ili onu politicku partiju i pokusava da naskodi rivalima tih partija.

Situacija je najteza u Federaciji. U Republici Srpskoj pristrasnost je manje izrazena, pa je privukla i manje paznje.

U novinskim naslovima obznanjen je citav niz takozvanih "afera" - cesto zasnovanih na neproverenim cinjenicma, pretpostavkama i insinuacijama - uperenih protiv politickih protivnika. Politicari koji im se ne dopadaju optuzuju se za razlicite kriminalne aktivnosti - ukljucujuci i kradju, korupciju i tajne dogovore - i opisuju kao "ludi" ili "dusevno bolesni".

To sve doliva ulje na vatru vec rasplamsalih politickih debata, cime se stvara haoticna predizborna atmosfera i pojacavaju osecanja konfuzije i frustracije medju glasacima.

Grupacija Izbori, koalicija nevladinih organizacija, NVO, koje prate predizborne kampanje, zalila se 8.septembra na pristrasno i neprofesionalno ponasanje medju stampanim medijima. Sef ove NVO, Srdjan Dizdarevic, izjavio je da su mnogi sasvim odustali od pokusaja da bar odrze privid nepristrasnosti.

Nekoliko malih opozicionih partija skrenulo je paznju na zloupotrebe medija u kampanji za glasanje 5.oktobra.

Republikanska partija je zahtevala da vlada i medjunarodne organizacije obezbede ravnopravan pristup stampi za sve ucesnike u kampanji. Ilija Simic, koji predvodi Hrvatsku seljacku stranku na izborima za parlament, izjavio je da je nekoliko novinara primilo novac da bi promovisalo odredjene partije u kampanji. Ipak, nije naveo njihova imena, u strahu od medijske blokade njegove partije i kampanje protiv njega. Simic je izjavio da je novac ocigledno igrao vaznu ulogu u periodu pred izbore.

Najsire je prihvaceno misljenje da je sarajevski dnevnik "Dnevni avaz" igrao najprljaviju igru. Otvoreno je podrzavao Stranku za Bosnu i Hercegovinu, SZBiH, i vodi zestoku kampanju protiv Socijaldemokrata, SDP, koje vodi Zlatko Lagumdzija.

Tako je 27.avgusta "Dnevni avaz" objavio velike naslove da ce se Lagumdzija "uskoro naci pred sudom". Tek kasnije u nepotpisanom clanku kaze se da jedan lokalni biznismen razmislja da li da tuzi Lagumdziju zbog izjave date na lokalnoj televizijskoj stanici.

Nedeljnici "Walter" i "Dani" prikljucili su se kampanji protiv SDP. U magazinu "Dani" 30.septembra je objavljeno da ured Visokog predstavnika, OHR, i druge internacionalne organizacije vode istragu protv Lagumdzije zbog korupcije i zloupotrebe polozaja. OHR je to odlucno demantovao, dodajuci da niko iz magazina "Dani" nije cak ni zatrazio komentar pre nego sto je ova tvrdnja objavljena.

Takva urednicka politika izazvala je revolt medju zaposlenima u magazinu "Dani", nakon cega je magazin ublazio ton. Mnogi ljudi su uvereni da ove kampanje nisu samo rezultat licnog animoziteta ili politicke opozicije od strane vlasnika i urednika novina. Oni veruju da je u sve ukljucena i finansijska dobit.

Druge najvece dnevne novine u Sarajevu, "Oslobodjenje", otvorile su svoje stranice Lagumdziji i ustale u njegovu odbranu. U jednom novinskom naslovu to je obrazlozeno cinjenicom da je socijalna demokratija u pitanju i da se mora podrzati. Kolumnista i urednik strane rubrike ovih novina, Mirko Sagolj, pisao je 10.avgusta da je SDP "jedina partija koja moze spreciti nestanak Bosne" i da zato zasluzuje podrsku.

Nedeljnik "Slobodna Bosna" takodje se ukljucio u polemiku na strani SDP i Lagumdzije, napadajuci SZBiH i njenog lidera Harisa Silajdzica metodama slicnim onima koje koristi Avaz.

Za neke politicke partije se smatra da su dodatno povisile uloge time sto vrse pritisak i prete urednicima i novinarima. Takvo zastrasivanje verovatno je bilo uspesno u smislu odvracanja novinara od prica koje ne odgovaraju datoj strani. Istrazivanje koje je obavila Internews, grupa za pracenje medija u Bosni, pokazuje da su mnogi novinari primali pretece pozive.

Ova grupa je izvestila o 85 slucajeva ove vrste u citavoj Bosni. Dvadeset slucajeva se vezuje za Srpsku demokratsku stranku, SDS, koja se tako nasla na vrhu liste partija najodgovornijih za pretnje i ucene i druge vrste politickih pritisaka. Stranka demokratske akcije, SDA, i Partija demokratskog razvoja, PDR, dele drugo mesto sa po 13 incidenata ove vrste. SDP je optuzena za vrsenje pritiska na medije devet puta.

Clanovi i simpatizeri Partije za Bosnu i Hercegovinu i Partije demokratskog progresa, PDP, koristili su nenasilni pritisak u osam, odnosno tri slucaja. U dva slucaja politicari ili politicke partije su pokusali da ogranice slobodu kretanja novinara da bi ih sprecili da izveste o nekom dogadjaju. Za oba incidenta okrivljen je SDS.

U studiji su takodje zabelezeni slucajevi politickih partija koje su lobirale kod uprava televizijskih i radio stanica. Mostarski dnevnik "Dnevni list" bio je meta napada neidientifikovanog lica koje je 15.septembra provalilo u prostorije redakcije i pretilo novinarima. Vlasnik Mirjana Skoko okrivila je "retrogradne" politicke elemente, misleci na bosanski ogranak Hrvatske demokratske zajednice, HDZ.

U medjuvremenu, u sredistu politickih sukoba povezanih sa izborom za mis Bosne nasli su se Televizija Federacije, FTV, i Javni radio-televizijski servis, PBS. Krseci protokol ove manifestacije, lider Proevropske narodne stranke, ProENS, Jadranko Prlic, pojavio se na izboru kao glavni "gost". Slucaj je kritikovan kao primer politicke reklame za ProENS i Prlica.

Urednik "Oslobodjenja", Amra Kebo, kaze da nema nicega problematicnog u tome sto medijske organizacije podrzavaju svoje politicke favorite: "Ono sto je problematicno jeste nacin na koji se neki od politicara diskredituju, slucajevi kada se citave medijske organizacije stavljaju u sluzbu diskvalifikovanja odredjenog politicara."

Medjunarodna zajednica je pokusala da ostane po strani. Cini se da gleda kroz prste na najveci deo predizborne retorike koja je zacinjena ogorcenim optuzbama i pozivima na nacionalnu i versku mrznju.

Sadik Pazarac je clan Helsinskog komiteta za ljudska prava u Republici Srpskoj.