Svercerska afera izazvala politicku buru u Rumuniji

Skandal u vezi sa ilegalnim isporukama rumunske nafte Jugoslaviji u vreme bosanskog rata dobio je nov obrt kada je predsednik Emil Constantinescu optuzio dva ugledna politicara da su ucestvovali u ovoj aferi.

Constantinescu tvrdi da su njegov prethodnik Ion Iliescu i bivsi ministar spoljnih poslova Teodor Melescanu bili umesani u isporuke goriva, krseci sankcije UN protiv Jugoslavije.

"Ogromne kolicine goriva isporucene su pod okriljem noci", rekao je Constantiescu, koji tvrdi da je rumunska obavestajna sluzba odigrala kljucnu ulogu u ovom svercu na osnovu "naredbe odozgo", sto je jasna aluzija na prethodno politicko rukovodstvo.

Predsednik je rekao da ce Iliescu i Melescanu biti odgovorni "bez obzira da li su znali za to ili ne".

Melescanu je odmah uzvratio, optuzujuci Constantinescua da pokusava da diskredituje svoje protivnike uoci predsednickih izbora u novembru. "Constantinescu pretvara svoj predsednicki polozaj u govornicu sa koje vredja svoje politicke protivnike", rekao je nekadasnji ministar.

Iako zvanicno nije odbacio optuzbe, Iliescu je rekao da su opaske predsednika bile sracunate na "skupljanje poena". Za predsednika "je opasno i neprihvatljivo" da "preuzme ulogu sudije", rekao je Iliescu.

Svercerska operacuja zbila se posle odluke Saveta bezbednosti UN da 1992. godine uvede naftni embargo protiv Jugoslavije, kako bi se izvrsio pritisak na Beograd da prestane sa isporukom goriva bosanskim Srbima.

Rumunska policija je pre tri godine sprovela istragu o krsenju embarga UN. Domaca stampa objavila je pocetkom ove godine da su rumunski inspektori ustanovili da je oko 1000 vagona prenosilo svercovano gorivo preko rumunsko-srpskog granicnog prelaza Jimbolia.

Sudeci po ovim izvestajima, agenti obavestajne sluzbe pratili su ove vagone koji su prelazili granicni prelaz Jimbolia u toku noci, sa ugasenim svetlima.

"Operacija Jimbolia ostetila je drzavnu kasu za oko 100 miliona dolara" pisu dnevne novine, "Evenimentul Zilei". "Ovu operaciju finansirala je drzava dajuci povlascene kredite bliskim saradnicima nekadasnje vlade, a sve je izvedeno u koordinaciji sa rumunskom obavestajnom sluzbom".

Organi rumunskog pravosudja odbili su da komentarisu izvestaje iz stampe, ali kazu da je istraga u toku.

Virgil Magureanu, nekadasnji sef obavestajne sluzbe izjavio je, medjutim, 5. jula u intervjuu najpopularnijem dnevnom listu "Adevarul" da je "krsenje naftnog embarga protiv Jugoslavije bila je politicka odluka, koja je doneta na najvisem nivou".

Magureanu je rekao da su zapadne vlade, iz humanitarnih razloga, takodje, odobrile isporuke nafte. "Druge zemlje poput Bugarske, Madjarske i Ukrajine takodje su sprovodile slicne operacije", izjavio je on.

Iako su medjunarodni posmatraci izjavili da nije doslo do krsenja propisa UN, poznato je da se Rumunija slabo pridrzavala sankcija UN. Mnogi ljudi su iskoristili embargo da malim camcima prevoze naftu preko Dunava. Stotine luksuznih vila izgradjenih od ove unosne trgovine uskoro su ukrasile ovaj predeo.

Na optuzbe koje je Constantinescu uputio na racun Iliescua mnogi Rumuni gledaju kao na nista drugo do politicki blef. Iliescu je izgubio na izborima od strane reformiste Constantinescua 1996.godine, ali izgleda da ce mu poci za rukom da pobedi na predsednickim izborima zakazanim za novembar.

Constantinescu mozda salje poruku medjunarodnoj zajednici uoci novembarskih izbora. Kriticari optuzuju Iliescua da odrzava srdacne odnose sa jugoslovenskim predsednikom, Slobodanom Milosevicem. "Navodne optuzbe na racun Iliescua nece povecati sanse Rumunije da pristupi NATO paktu ili Evropskoj uniji", rekao je Eliade Balan iz dnevnih novina "Romania Libera", "ali one bi trebalo da posluze kao upozorenje da ce njegova izborna pobeda jos vise iskomplikovati situaciju na Balkanu".

Marian Chiriac je urednik novinske agencije MediaFax iz Bucharesta i urednik "Spoljne politike", tromesecnog casopisa koje izdaje Rumunsko akademsko drustvo.