U OCEKIVANJU HRVATSKIH OPTUZENIKA

Sve su glasnije spekulacije da se Haski tribunal sprema da podigne optuznice za navodne ratne zlocine koje su tri hrvatska generala pocinila za vreme vojne akcije "Oluja".

Izvestaji hrvatske stampe predvidjaju da bi tri generala, Ivan Cermak, Anto Gotovina i Mirko Novic, mogli biti optuzeni na petu godisnjicu ponovnog osvajanja okupirane hrvatske teritorije, u toku kojeg je 200.000 Srba bilo primorano da napusti svoje domove.

Krajem prve nedelje avgusta ocekuje se povratak predsednika Stipe Mesica i premijera Ivice Racana nakon posete Washingtonu, gde su boravili kao gosti americkog predsednika Billa Clintona. Jasno ispoljavanje podrske i odobravanja hrvatskom rukovodstvu u Beloj kuci trebalo bi da ucrvsti pozicije nove hrvatske vlasti protiv ocekivanih protesta hrvatskih ekstremista koji se protive izrucenju ova tri generala.

Preminuli predsednik Franjo Tudjman insistirao je da hrvatski vojnici nisu u stanju da pocine ratne zlocine, sto je jedan od razloga zbog koga nikome do sada nije sudjeno. Hrvati koji se trenutno nalaze u Hagu optuzeni su za zlocine koje su pocinili u Bosni. Predsednik vrhovnog suda, Milan Vukovic, tvrdi da su u vreme trajanja akcije "Oluje" Hrvati vodili odbrambeni rat i zbog toga nisu mogli pociniti zlocine.

Medjutim, politicki pejzaz Hrvatske je izmenjen i spekulacije o tome da je Haski tribunal priveo kraju podizanje optuznica i ceka na pravi trenutak da ih objavi jos vise su povecane kada su Mesic i ministar pravde, Stjepan Ivanisevic upitani da prokomentarisu ovo pitanje.

"Ukoliko je kancelarija javnog tuzioca Medjunarodnog suda u Hagu podigla optuznice protiv ova tri generala, onda sam siguran da bi me vrhovni tuzilac Carla del Ponte o tome direktno obavestila", rekao je Ivanisevic. "Jos uvek nisam informisan o tome sto znaci da optuznice jos nisu podignute".

Ivanisevicevo ocigledno pouzdanje da optuznice nisu podignute "za sada" bile su u skladu sa Mesicevom opaskom da "jedino kada se pojedinci budu doveli pred sud, kada se suoce sa medjunarodnom pravdom i njihovom sopstvenom savescu, zavrsice se sa kolektivnim optuzbama i kolektivnom krivicom".

Mesicevi komentari o potrebi sudjenja pojedincima da bi se oslobodili osecanja kolektivne krivice potsecaju na poglede Zarka Puhovskog, clana Izvrsnog veca hrvatskog Helsinskog komiteta, koji je istrazivao i izvestavao o ratnim zlocinima u Hrvatskoj. "Sigurno je bilo ratnih zlocina za vreme trajanja ‘Oluje’ i posle", rekao je on. "Sve dok se ne uspostavi licna krivica za sva ova ubistva, ovi zlocini bice ‘hrvatski’ zlocini."

Najnoviji izvestaj ovog komiteta sadrzi imena 267 ljudi koji su ubijeni ili su nestali u Lici za vreme "Oluje", sto dovodi konacni broj nestlih i ubijenih na 677. U poredjenju sa vremenom kada je na vlasti bila HDZ, kada bi izvestaji mogucih ratnih zlocina bili napadani kao izdaja i potisnuti, izvestaj je dobio veliki publicitet i spekulacije o mogucim optuzbama ne prestaju u hrvatskoj stampi.

Verovatno ce novi organi vlasti saradjivati sa zahtevima za ekstradiciju od strane ICTY, ali ce se sa njima postupati pazljivo. Kada je bosanski Hrvat, Tihomir Blaskalic proglasen krivim za ratne zlocine i kaznjen na 40 godina zatvora proslog marta, hrvatska desnica organizovala je velike demonstracije ispred americke ambasade koji su potresli novu koaliciju.

Uz teske ekonomske prilike i nezaposlenost koja je dostigla 20 odsto, nasledstvo desetogodisnje vladavine HDZ, postoji stalna opasnost od socijalnih nemira. U takvoj atmosferi postoji bojazan da bi ekstremna desnica, kojoj pripada veliki deo nezadovoljnog clanstva HDZ, mogla iskoristiti optuznicu protiv tri hrvatska generala da bi izazvala proteste, ili, cak, pokusala smeniti vladu.

Drago Hedl je redovni dopisnik IWPR.