'Viktimizacija' zabranjenih beogradskih novina.

Posle zatvaranja visokotiraznog beogradskog dnevnika i kompanije koja ga izdaje cuju se optuzbe da clanovi srpske vlade koriste protiv medija taktiku iz Milosevicevog vremena.

Glavni urednik "Nacionala", Predrag Popovic, kaze da su novine zatvorene po nalogu visokih funkcionera u znak odmazde zbog clanaka u kojima su bili kritikovani.

Ministar kulture i javnog informisanja doneo je resenje o privremenoj zabrani "Nacionala" 18.marta, u vreme trajanja vanrednog stanja uvedenog posle atentata na premijera Zorana Djindjica. Receno je da je zabrana uvedena zbog "publikovanja izvesnog broja clanaka o vanrednom stanju i postavljanja pitanja o razlozima za uvodjenje vanrednog stanja".

Trgovinski sud u Beogradu zapoceo je 1.aprila likvidaciju izdavaca "Nacionala" u Beogradu, firme "Info Orfej". U sudskoj odluci je navedeno da su se konacnim resenjem Ministarstva kulture i javnog informisanja o privremenoj zabrani, kao i odredbom clana 100 stav 1 Zakona o preduzecima stekli uslovi za likvidaciju, jer firma prestaje da postoji "kada razlozi za njenu aktivnost vise ne postoje".

Uprkos zalbi, oprema kompanije, ukljucujuci i 118 kompjutera, zaplenjena je 21.aprila, dan pre ukidanja vanrednog stanja. Zbog procesa likvidacije i drugo izdanje firme, magazin "Ekskluziv", takodje je prestalo da izlazi.

"Nacional" je tabloid specijalizovan za skandale i traceve o slavnima, stampan u tirazu od 100.000 primeraka. U njemu su publikovani clanci u kojima se napadaju istaknute figure iz politickog zivota Srbije. Za mnoge objavljene price naknadno se pokazalo da nemaju osnova ili su sasvim lazne, pa mnogi novinari u Srbiji o ovim novinama govore sa prezirom.

Vladine optuzbe su veoma ozbiljne. Vlada tvrdi da su novine bile povezane sa "zemunskim klanom", mafijaskom grupom koja je optuzena za Djindjicevo ubistvo.

Implicirana je i veza izmedju "Nacionala" i Momcila Mandica, bosanskog Srbina i biznismena za koga se tvrdi da je blizak sa optuzenim predsednikom bosanskih Srba Radovanom Karadzicem. Mandic je uhapsen u Beogradu 13.aprila. Vlada tvrdi da je Mandic povezan sa firmom "Orfej" iz Bijeljine, bosanskom izdavackom kucom koja je osnivac firme "Info Orfej" u Beogradu. "Orfej" je registrovan u Bijeljini u Republici Srpskoj.

Ministar kulture i informisanja Branislav Lecic izjavio je 20. marta da "postoji sumnja da su saradnici ili osnivaci ovih novina povezani sa kriminalnim klanom". Dan ranije, visoki predstavnik policije, Dragan Karleusa, rekao je da "postoji osnovana sumnja da su clanovi 'zemunskog klana' osnivaci ili saradnici ovih novina. Policija ce otkriti istinu."

Ali, kada je IWPR stupio u kontakt sa ministarstvom, ministar Lecic nije bio spreman da da govori o dokazima za ove optuzbe kojima vlada raspolaze.

"Veze sa zemunskim i bosanskim lobijem su predmet istrage. Ne mozemo govoriti o stvarima o kojima se vodi istraga", izjavio je portparol ministarstva.

Ni predsednik Trgovinskog suda, Goran Kljajevic, nije bio spreman da komentarise ove dogadjaje, uprkos mnogim pozivima iz IWPR.

Urednik "Nacionala" Predrag Popovic odbacuje optuzbe da je "Nacional" bio povezan bilo sa "zemunskim klanom" ili sa Mandicem, i tvrdi da cela akcija koja se sada vodi protiv njegovih novina na najdirektniji nacin predstavlja ostatak Milosevicevih vremena.

"Bio sam urednik 'Dnevnog telegrafa' u vreme Slavka Curuvije (ubijen 1999, navodno po Milosevicevom nalogu), kada je rezim odlucio da nas zatvori. Vlada je primenila kombinaciju ekonomskih i politickih pritisaka. Manipulisali su sudovima. Vidim da se potpuno ista taktika primenjuje i sada", kaze on.

Za IWPR je izjavio da "Nacional" nije imao kontakata sa zemunskom bandom, osim pretnji koje im je upucivao jedan bivsi pripadnik ove grupe. Popovic skrece paznju na brojne clanke o aktivnostima ove bande kao dokaz nepristrasnosti njegovih novina. "Objavljivali smo sve o svakome", izjavio je.

Takodje naglasava da u policijskoj akciji hapsenja posle Djindjicevog ubistva nije priveden nijedan novinar "Nacionala". "Ako je bilo koji novinar bio povezan sa zemunskim klanom, on bi bio uhapsen. Neobicno je to sto smo svi na slobodi", rekao je Popovic.

Prema Popovicu, optuzbe su samo dimna zavesa koja treba da prikrije osvetnicki rat koji vode uticajne figure unutar vlade nakon sto je "Nacional" objavio clanke u kojima ih napada. On tvrdi da je primao direktne pretnje od Cedomira Jovanovica, istaknutog funkcionera Demokratske stranke, i Gorana Vesica, uticajnog savetnika vlade.

IWPR je pokusao da razgovara sa Jovanovicem i Vesicem, ali oni nisu bili dostupni.

Posle kritika upucenih na racun zvanicnika, "Nacional" se suocio sa teskocama. Od marta 2002. pocele su da pristizu anonimne pretnje, kaze Popovic. I pored sve veceg tiraza, od juna 2002. kompanije kao sto je "Zastava" pocele su da povlace svoje oglase. Uprkos povecanom tirazu u stampariji nisu dobijali odgovarajuce termine za stampanje.

U pokusaju da izgladi odnose sa vladom, Popovic se 22. septembra prosle godine susreo sa pokojnim premijerom i ispricao mu sve o pretnjama koje dobija. Djindjicev odgovor je bio da su "Cedomir Jovanovic i Goran Vesic jos mladi i da nisu navikli na politicke pritiske funkcija koje obavljaju", tvrdi Popovic.

On kaze da je posle ovog susreta jos pet puta telefonom razgovarao sa Djindjicem. Ipak, posle smrti premijera, neki clanovi vlade opet su dobili priliku da ga napadnu. Jovica Petkovic, vasnik "Orfeja" iz Bijeljine, odbacuje optuzbe da je njegova firma bila u kontaktu sa Mandicem. Ured Visokog predstavnika, OHR, u martu je zamrzao sredstva Mandicevih kompanija.

Zasto onda, pita se on, OHR nije preduzeo korake i protiv "Orfeja". "Logicno bi bilo da Visoki predstavnik, ako smo zaista povezani sa Mandicem, zamrzne i sredstva na racunima 'Orfeja'. Ja sam tog coveka sreo dva puta, ali to je normalno ako radite kao novinar u Republici Srpskoj."

Portparol OHR Oleg Milisic izjavio je za IWPR: "Sto se tice OHR-a, trenutno se ne vodi nikakva istraga protiv 'Orfeja'."

Petkovic naglasava da je provera koju je u "Orfeju" obavila finansijska policija RS jos jedan dokaz ispravnosti poslovanja firme. Policija je proverila rad firme u junu 2002, na zahtev kolega iz Srbije koji su u to vreme ispitivali rad "Info Orfeja" u Beogradu.

Milorad Antonic, vlasnik "Info Orfeja" u Beogradu, izjavio je da je ova provera pokazala da firma nije bila u kontaktima sa Mandicem. "Bili smo podvrgnuti detaljnoj finansijskoj kontroli od strane finansijske i poreske policije. Nemamo sta da krijemo, nase knjige su ciste."

IWPR je pribavio kopije izvestaja beogradske poreske policije koji se odnose na finansijsku reviziju obavljenu u "Info Orfeju" izmedju juna i decembra 2002. i u martu i aprilu ove godine. U izvestaju se konstatuje da "svi finansijski podaci odgovaraju poreskim prijavama i troskovima distribucije".

Zatvaranje "Nacionala" izazvalo je nelagodu medju nekim beogradskim novinarima. Mnogi su zabrinuti da su zvanicnici upotrebili vanredno stanje da naplate neke licne racune i da je nezavisnost medija ugrozena.

"Ukoliko vlada ne pruzi nikakve dokaze, onda ovaj slucaj zahteva ozbiljnu istragu", izjavio je Dejan Anastasijevic, dugogodisnji novinar "Vremena" i magazina "Tajm". "Vlada ne moze tek tako preci sa privremene zabrane jedne publikacije na likvidaciju citave kompanije. Dogadjaji iz poslednjih par meseci su pokazali da nase drustvo mora biti zasnovano na vladavini prava."

Urednik informativne redakcije TV B92 Antigona Andonov izjavila je za IWPR da se "sve sto je povezano sa 'Nacionalom' odigralo veoma brzo, kao da je neko jedva cekao da ga zatvori".

Ali, osude su bile jedva cujne, izmedju ostalog zahvaljujuci opstem konsenzusu onih koji su pruzili podrsku vladi, kako kod kuce tako i u inostranstvu, i prihvatili cinjenicu da akcija vlade protiv mafije zahteva i izvestan broj nepopularnih mera.

Pored toga, zbog svoje reputacije i stampanja skandaloznih prica, "Nacional" nikada nije ni imao mnogo prijatelja. U jednom tv-intervjuu, Milica Lucic-Cavic, predsednica Nezavisnog udruzenja novinara Srbije, NUNS, izjavila je da ovaj dnevnik u nekim slucajevima nije proveravao price koje objavljuje, iako je pokusavao da u isto vreme bude i ozbiljna novina i tabloid.

U vise navrata "Nacional" je izvodjen pred sud i primoravan da objavi izvinjenje. Jedan od ovih slucajeva, kada je objavljena netacna informacija o ubistvu srpskog studenta na Kosovu, pokazuje zasto medjunarodne organizacije za zastitu medija do sada nisu pokazale interes da istraze tvrdnje da su ove novine viktimizovane.

"Nacional je objavio neproverenu pricu da je jedan student iz Novog Sada izboden i ubijen od strane albanskih ekstremista dok je pohadjao letnji kurs u Pristini. Student je, zapravo, umro od srcanog udara", kaze Janik di Pont, predsednik Asocijacije za akademsko obrazovanje iz Amsterdama.

"Stizale su nam pretnje smrcu i roditelji ovog studenta su bili tesko pogodjeni. Glasine o tome jos uvek kruze Novim Sadom, pa se moze reci da je ovaj izvestaj ugrozio odnose izmedju dve etnicke zajednice."

Ipak, optuzbe vlade na racun "Nacionala" ne odnose se na kvalitet izvestavanja. Mada je portparol Ministarstva kulture i informisanja distancirao vladu od sudske odluke protiv firme "Info Orfej", brz prelazak sa privremene zabrane proglasene za vreme vanrednog stanja na zatvaranje citave izdavacke kuce izaziva sumnje.

Nije poznato da li ce detalji optuzbi biti izneti u javnost, i ako hoce kada ce se to dogoditi. U aktuelnom okruzenju, dok se optuzbe za povezanost sa mafijom i umesanost u Djindjicevo ubistvo iznose u Beogradu bez ikakvih dokaza, cini se da slucaj "Nacionala" zavredjuje paznju.

Vesna Bjekic je pomocnik urednika IWPR-a u Beogradu. Boris Drenca je redovni saradnik IWPR-a u Srbiji. Hju Girifts je slobodni novinar koji radi u Beogradu.