CRNA GORA TRAŽI IZUZEĆE IZ BOSANSKE TUŽBE ZA GENOCID
Podgorica tvrdi da postupak treba da bude vođen samo protiv Srbije.
CRNA GORA TRAŽI IZUZEĆE IZ BOSANSKE TUŽBE ZA GENOCID
Podgorica tvrdi da postupak treba da bude vođen samo protiv Srbije.
Crna Gora je zatražila da bude izuzeta iz slučaja u sklopu kojeg je, kao nekadašnja članica zajednice sa Srbijom, optužena da je tokom bosanskog rata (1992-95.) navodno počinila genocid.
„Crna Gora ne može više biti tužena strana na ovom suđenju, jer je Srbija jedini pravni naslednik bivše zajednice“, izjavila je 9. decembra crnogorska državna tužiteljka Vesna Medenica.
Crna Gora se u junu ove godine odvojila od Srbije, nakon što je tek nešto više od 55 procenata od ukupno 620,000 stanovnika glasalo za nezavisnost.
Bosna je optužbu za genocid protiv tadašnje Jugoslavije podnela u martu 1993., na vrhuncu etničkog sukoba koji je besneo sve do 1995.
Istorijsko suđenje pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) – na kojem je prvi put za genocid optužena jedna suverena država – počelo je u februaru ove godine, posle gotovo 13 godina otezanja.
Sarajevo tvrdi da je Beograd odgovoran za genocid počinjen na bosanskom tlu i traži da mu se isplati odšteta za ubijanja, mučenja i razaranja koja su se tokom rata dogodila u Bosni.
No, advokati Beograda tvrde da, premda je u ratu možda i bilo raseljavanja Bošnjaka, nema nikakvih dokaza o postojanju genocidne namere, koja je neophodna da bi se dokazala ta optužba.
Crna Gora osporava stav Bosne da je i ona odgovorna za navodni genocid.
U maju ove godine, MSP je saslušao završne reči tužilaštva i odbrane, ali bi usaglašavanje o presudi koju donosi šesnaestoro sudija moglo potrajati i više meseci.
Osuda bi značila da će Srbija i Crna Gora morati da plate više milijardi eura reparacija.
A ukoliko zahtev Crne Gore za izuzećem sa suđenja bude usvojen, Srbija bi sama morala da plati tu svotu.
MSP je osnovan nakon Drugog svetskog rata radi rešavanja sporova među članicama UN-a, i nije nadležan za postupke protiv pojedinaca.
Caroline Tosh izveštava za IWPR iz Haga.
„Crna Gora ne može više biti tužena strana na ovom suđenju, jer je Srbija jedini pravni naslednik bivše zajednice“, izjavila je 9. decembra crnogorska državna tužiteljka Vesna Medenica.
Crna Gora se u junu ove godine odvojila od Srbije, nakon što je tek nešto više od 55 procenata od ukupno 620,000 stanovnika glasalo za nezavisnost.
Bosna je optužbu za genocid protiv tadašnje Jugoslavije podnela u martu 1993., na vrhuncu etničkog sukoba koji je besneo sve do 1995.
Istorijsko suđenje pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) – na kojem je prvi put za genocid optužena jedna suverena država – počelo je u februaru ove godine, posle gotovo 13 godina otezanja.
Sarajevo tvrdi da je Beograd odgovoran za genocid počinjen na bosanskom tlu i traži da mu se isplati odšteta za ubijanja, mučenja i razaranja koja su se tokom rata dogodila u Bosni.
No, advokati Beograda tvrde da, premda je u ratu možda i bilo raseljavanja Bošnjaka, nema nikakvih dokaza o postojanju genocidne namere, koja je neophodna da bi se dokazala ta optužba.
Crna Gora osporava stav Bosne da je i ona odgovorna za navodni genocid.
U maju ove godine, MSP je saslušao završne reči tužilaštva i odbrane, ali bi usaglašavanje o presudi koju donosi šesnaestoro sudija moglo potrajati i više meseci.
Osuda bi značila da će Srbija i Crna Gora morati da plate više milijardi eura reparacija.
A ukoliko zahtev Crne Gore za izuzećem sa suđenja bude usvojen, Srbija bi sama morala da plati tu svotu.
MSP je osnovan nakon Drugog svetskog rata radi rešavanja sporova među članicama UN-a, i nije nadležan za postupke protiv pojedinaca.
Caroline Tosh izveštava za IWPR iz Haga.
