TVRDNJE O SAKAĆENJU I MUČENJU U MEDAČKOM DŽEPU
Na suđenju dvojici hrvatskih vojnih generala otkriveni su stravični detalji o navodnim zločinima hrvatskih snaga.
TVRDNJE O SAKAĆENJU I MUČENJU U MEDAČKOM DŽEPU
Na suđenju dvojici hrvatskih vojnih generala otkriveni su stravični detalji o navodnim zločinima hrvatskih snaga.
Pred zagrebačkim sudom za ratne zločine su ove sedmice iznete tvrdnje da su hrvatski vojnici za vreme operacije Medački džep – izvedene 1993. godine – sakatili leševe i zlostavljali zarobljenike.
Svedočenje se odigralo prošle sedmice na zatvorenom zasedanju, posredstvom video-linka, pa je njegov sadržaj javnosti ostao nepoznat sve dok sudija Marin Mrčela nije transkripte pročitao na sudu.
Svedok koji je predstavljen kao broj 15 opisao je kako je u jednoj kući pronašao ženski leš.
„Ležala je na podu, gola kao da je upravo rođena. Glava joj je bila odsečena i malo odvojena od tela, a dojke isečene na režnjeve. Da prostite, bila je rasporena od vagine do grudi“, citirao je sudija svedokov iskaz.
Svedočenja takvih svedoka ključna su za dokazni postupak optužbe protiv generala Mirka Norca i Rahima Ademija, koji su optuženi za komandovanje jedinicama Hrvatske Vojske (HV) koje su tokom pomenute operacije ubijale zarobljenike i nezakonito uništavale civilnu imovinu.
Prema originalnoj optužnici, najmanje 29 srpskih civila je ubijeno, dok ih je više desetina ranjeno u operaciji čiji je cilj bila ponovna uspostava kontrole nad onim delovima Hrvatske koje su držali srpski pobunjenici. Mnoge žrtve bile su žene ili starci.
Od ukupno devetoro svedoka čiji su iskazi ove sedmice pročitani, osmoro danas žive u Srbiji, a jedan u Norveškoj. Neki od njih su bili pripadnici srpskih snaga, dok su ostali iz medačkog kraja i bili su pozvani da identifikuju leševe svojih suseda.
U njihovim se izjavama pominju masovno pljačkanje, ubijanje i mučenje od strane vojnika HV-a. I raniji svedoci su govorili o takvim zločinima, ali niko nije u tolikoj meri ukazivao na jezive detalje.
Svedok broj 15 je opisao i kako je video da su hrvatski vojnici jednog čoveka obesili o drvo.
„Nekoliko ljudi je vežbalo bacanje noževa tako što je gađalo čoveka koji je visio“, kaže se u svedočenju.
„Nisam mogao da procenim da li je čovek živ ili nije. Kasnije sam video kako ga skidaju sa drveta, vezuju za auto i vuku kroz selo.“
Ostali su svedoci opisali kako su bili premlaćivani i zlostavljani nakon što su zarobljeni. Mučenja su se, kako su rekli, često nastavljala i nakon što su bili prebačeni u gradske zatvore u Gospiću i Karlovcu, ili u kasarnu u Rijeci.
„Od tih udaraca sam se onesvestio, a kada sam došao sebi video sam jednog hrvatskog vojnika koji me je polivao vodom. Potom su nas tukli i palicama“, navedene su reči jednog svedoka.
„U jednom trenutku su ušli vojnik i policajac, koji su isterali sve ostale, rekavši im da ne smeju da nas biju.“
Okrivljeni su u više navrata prekidali sudiju Mrčelu koji je čitao transkripte, tvrdeći da se hrvatske snage nisu ponašale na taj način.
Nakon što je HV zauzela Medački džep, odakle je srpska artiljerija prethodne dve godine gađala hrvatske položaje, usledio je snažan međunarodni pritisak da se izvrši povlačenje. Napokon se pristalo na to da se kontrola prepusti jedinicama Ujedinjenih nacija (UNPROFOR).
Pred sudom je ove sedmice emitovan i video-snimak novinske agencije Rojters (Reuters), načinjen prilikom dolaska UNPROFOR-a na dotično područje.
Iz filma se jasno vidi da su sela bila potpuno uništena. Kamerman je snimio i stravičan prizor leševa pedesetak Srba koje pokušavaju da identifikuju njihovi rođaci i susedi.
Film pokazuje i kako su hrvatske snage izvršile blokadu napredovanja snaga UN-a. Snimljen je i tadašnji komandant UNPROFOR-a, Kanađanin Ove Nilsen (Ove Nielsen), dok objašnjava izveštačima kako HV ne želi da propusti njegove trupe.
Jedan oficir HV-a je insistirao na tome da povlačenju moraju prisustvovati njegovi pretpostavljeni, pa je – raspravljajući se s UNPROFOR-om – pomenuo i Norca kao jednog od komandanata koje čeka.
Norac je sudu rekao kako je nemoguće da je snimljeni oficir HV-a čekao njega, „pošto ja nisam bio ovlašćen za komunikaciju s njima (UNPROFOR-om)“.
Drugi oficir UNPROFOR-a, Mark Rulo (Marc Rouleau), rekao je snimateljskoj ekipi da su se pri ulasku u Medak više puta sukobili s Hrvatima, ali da u pucnjavi niko nije poginuo. Kazao je i da je UNPROFOR HV-u uputio ultimatum da se povuče na dogovorenu liniju ili će biti izložen vatrenim dejstvima.
Treći, neidentifikovani oficir, kazao je u kameru: „U ovoj oblasti smo zatekli potpuno uništenu imovinu i ostatke 10 tela.“
On je izveštaču potvrdio i to da su neki civili izgleda bili pogubljeni otprilike 24 sata pre no što je UNPROFOR stupio na to područje.
Govoreći o uništavanju imovine, oficir je rekao kako smatra da je ono bilo planirano „u smislu da je počinjeno pre no što smo mi došli, apsolutno sam ubeđen da su želeli da budu sigurni kako ništa neće ostati kada se mi pojavimo“.
Suđenje će biti nastavljeno 20. februara ove godine, kada bi trebalo da svedoče Nilsen i još šestorica oficira UNPROFOR-a.
Goran Jungvirth je izveštač IWPR-a iz Zagreba.
Svedočenje se odigralo prošle sedmice na zatvorenom zasedanju, posredstvom video-linka, pa je njegov sadržaj javnosti ostao nepoznat sve dok sudija Marin Mrčela nije transkripte pročitao na sudu.
Svedok koji je predstavljen kao broj 15 opisao je kako je u jednoj kući pronašao ženski leš.
„Ležala je na podu, gola kao da je upravo rođena. Glava joj je bila odsečena i malo odvojena od tela, a dojke isečene na režnjeve. Da prostite, bila je rasporena od vagine do grudi“, citirao je sudija svedokov iskaz.
Svedočenja takvih svedoka ključna su za dokazni postupak optužbe protiv generala Mirka Norca i Rahima Ademija, koji su optuženi za komandovanje jedinicama Hrvatske Vojske (HV) koje su tokom pomenute operacije ubijale zarobljenike i nezakonito uništavale civilnu imovinu.
Prema originalnoj optužnici, najmanje 29 srpskih civila je ubijeno, dok ih je više desetina ranjeno u operaciji čiji je cilj bila ponovna uspostava kontrole nad onim delovima Hrvatske koje su držali srpski pobunjenici. Mnoge žrtve bile su žene ili starci.
Od ukupno devetoro svedoka čiji su iskazi ove sedmice pročitani, osmoro danas žive u Srbiji, a jedan u Norveškoj. Neki od njih su bili pripadnici srpskih snaga, dok su ostali iz medačkog kraja i bili su pozvani da identifikuju leševe svojih suseda.
U njihovim se izjavama pominju masovno pljačkanje, ubijanje i mučenje od strane vojnika HV-a. I raniji svedoci su govorili o takvim zločinima, ali niko nije u tolikoj meri ukazivao na jezive detalje.
Svedok broj 15 je opisao i kako je video da su hrvatski vojnici jednog čoveka obesili o drvo.
„Nekoliko ljudi je vežbalo bacanje noževa tako što je gađalo čoveka koji je visio“, kaže se u svedočenju.
„Nisam mogao da procenim da li je čovek živ ili nije. Kasnije sam video kako ga skidaju sa drveta, vezuju za auto i vuku kroz selo.“
Ostali su svedoci opisali kako su bili premlaćivani i zlostavljani nakon što su zarobljeni. Mučenja su se, kako su rekli, često nastavljala i nakon što su bili prebačeni u gradske zatvore u Gospiću i Karlovcu, ili u kasarnu u Rijeci.
„Od tih udaraca sam se onesvestio, a kada sam došao sebi video sam jednog hrvatskog vojnika koji me je polivao vodom. Potom su nas tukli i palicama“, navedene su reči jednog svedoka.
„U jednom trenutku su ušli vojnik i policajac, koji su isterali sve ostale, rekavši im da ne smeju da nas biju.“
Okrivljeni su u više navrata prekidali sudiju Mrčelu koji je čitao transkripte, tvrdeći da se hrvatske snage nisu ponašale na taj način.
Nakon što je HV zauzela Medački džep, odakle je srpska artiljerija prethodne dve godine gađala hrvatske položaje, usledio je snažan međunarodni pritisak da se izvrši povlačenje. Napokon se pristalo na to da se kontrola prepusti jedinicama Ujedinjenih nacija (UNPROFOR).
Pred sudom je ove sedmice emitovan i video-snimak novinske agencije Rojters (Reuters), načinjen prilikom dolaska UNPROFOR-a na dotično područje.
Iz filma se jasno vidi da su sela bila potpuno uništena. Kamerman je snimio i stravičan prizor leševa pedesetak Srba koje pokušavaju da identifikuju njihovi rođaci i susedi.
Film pokazuje i kako su hrvatske snage izvršile blokadu napredovanja snaga UN-a. Snimljen je i tadašnji komandant UNPROFOR-a, Kanađanin Ove Nilsen (Ove Nielsen), dok objašnjava izveštačima kako HV ne želi da propusti njegove trupe.
Jedan oficir HV-a je insistirao na tome da povlačenju moraju prisustvovati njegovi pretpostavljeni, pa je – raspravljajući se s UNPROFOR-om – pomenuo i Norca kao jednog od komandanata koje čeka.
Norac je sudu rekao kako je nemoguće da je snimljeni oficir HV-a čekao njega, „pošto ja nisam bio ovlašćen za komunikaciju s njima (UNPROFOR-om)“.
Drugi oficir UNPROFOR-a, Mark Rulo (Marc Rouleau), rekao je snimateljskoj ekipi da su se pri ulasku u Medak više puta sukobili s Hrvatima, ali da u pucnjavi niko nije poginuo. Kazao je i da je UNPROFOR HV-u uputio ultimatum da se povuče na dogovorenu liniju ili će biti izložen vatrenim dejstvima.
Treći, neidentifikovani oficir, kazao je u kameru: „U ovoj oblasti smo zatekli potpuno uništenu imovinu i ostatke 10 tela.“
On je izveštaču potvrdio i to da su neki civili izgleda bili pogubljeni otprilike 24 sata pre no što je UNPROFOR stupio na to područje.
Govoreći o uništavanju imovine, oficir je rekao kako smatra da je ono bilo planirano „u smislu da je počinjeno pre no što smo mi došli, apsolutno sam ubeđen da su želeli da budu sigurni kako ništa neće ostati kada se mi pojavimo“.
Suđenje će biti nastavljeno 20. februara ove godine, kada bi trebalo da svedoče Nilsen i još šestorica oficira UNPROFOR-a.
Goran Jungvirth je izveštač IWPR-a iz Zagreba.
