Komentar: albanska nezavisna stampa pod pritiskom

Cetrnaest godina nakon sloma komunizma, albanski nezavisni mediji se nalaze u haoticnom ekonomskom okruzenju i suocavaju se sa narastajucim pritiscima koje vrsi socijalisticka vlada Fatosa Nanoa.

Posle krize iz 1997. godine, koju je prouzrokovao kolaps takozvanih piramidalnih bankarskih sema, a sto je dovelo do pada tadasnje desnicarske vlade, mnogi su se nadali da nova socijalisticka vlada nece vrsiti pritisak na medije i gradjanske organizacije.

U stvari, tokom proteklih sedam godina levicarske vlasti, pritisak na medije se pojacavao samo tokom poslednje tri godine.

Danas, Nanova koaliciona vlada skoro rutinski podnosi krivicne prijave za klevetu protiv izdavaca, novinara i gradjanskih udruzenja.

Vecina ovih sudskih procesa su usledili nakon sto se Fatos Nano ozenio pre dve godine sa mladom albanskom emigrantkinjom iz Grcke, koja je, u medjuvremenu, postala jedna od glavnih poslovnih zena u Albaniji stekavsi znacajne deonice u turistickoj, prehrambenoj i medijskoj industriji.

Novine koje se usude da se pozabave poslovnim transakcijama Dzoane Nano cesto zavrsavaju u sudnicama.

Prosle nedelje, oko 200 novinara, ukljucujuci vodece televizijske voditelje, pisce i domacine kontakt programa, protestvovali su ispred zgrade predsednika vlade zahtevajuci promenu pristupa vlade u odnosima sa medijima.

Demonstranti su sagradili piramidu od televizijskih i radio aparata i dnevnih listova, i zatim ih vezali lancima, sto simbolicno predstavlja, kako tvrde, pokusaj gusenja slobode stampe.

Ovaj protest je usledio nakon niza krivicnih prijava protiv novinara, od kojih je poslednji podnet sredinom maja protiv Nikole Lesija, izdavaca nezavisnog lista "Koha Jone".

Pocetkom godine, ovaj dnevni list je vladu doveo u neugodan polozaj objavljujuci na svojoj naslovnoj strani faks u kome vlada dodeljuje premijeru i osoblju iz njegovog kabineta bonus u visini njihovih pet mesecnih plata. To je usledilo nakon uspesne prodaje lokalne banke inostranom investitoru.

Kako zakon dopusta mogucnost isplate maksimalno tri dodatne plate godisnje, ova vest na naslovnoj strani je razbesnela vlasti.

Medjutim, direktan pritisak u vidu sudskih sporova je samo jedan od pritisaka sa kojima se albanski mediji suocavaju danas. S obzirom na losu situaciju u privredi, opstanak dvadeset dnevnih listova, koji zajedno imaju tiraz od samo 60.000 primeraka, u drzavi od tri miliona stanovnika, je uvek veliki izazov.

Mnogi se izdrzavaju zahvaljujuci prodaji oglasnog prostora drzavnim preduzecima, kao sto su Albtelecom i Albanska Elektrodistribucija. Imajuci u vidu da se radi o drzavnim monopolima, kojima i nije preko potrebno oglasavanje u medijima, tu se u stvarnosti radi o taktici "sargarepe i stapa" – koju vlada koristi u svojim odnosima sa medijima da bi obezbedila pozitivne izvestaje o sopstvenim aktivnostima.

Inostrane kritike ovakve vrste diskretnog vladinog pritiska na medije su veoma retke. Cvrsta albanska podrska americkom "ratu protiv terorizma" obezbedila je nemesanje Vasingtona u ova pitanja, a predstavnici Evropske unije su jednako cutljivi. Mozda je razlog za to cinjenica da predjasnje kritike na racun vlasti i njenog odnosa prema stampi nisu dovele ni do kakvog poboljsanja u toj oblasti.

S druge strane, pozitivna je cinjenica da koalicija nezavisnih medija i gradjanskih aktivista postaje sve snaznija u njihovim naporima da se odupru pritisku vlasti. Demonstracije koje su plod takve saradnje vec su doveli do razresenja duznosti bivseg ministra unutrasnjih poslova zbog udaranja jednog novinara proslog oktobra meseca.

To je razlog zbog koga ce vlada morati da povede racuna o svojim sledecim koracima. Ukoliko ne ustukne u svojim pokusajima da ucutka medije, albanska vlada se moze suociti sa ozbiljnim problemima ovog leta.

Erion Veliaj je clan gradjanskog pokreta "MJAFT!" ("Dosta!") koji sprovodi kampanju za podizanje svesti javnosti o drustvenim problemima.