SRBIJA: SMRT ALBANSKOG DECAKA – POVOD ZA POZIV NA SECESIJU

Sve je vise zabrinutosti da bi ubistvo petnaestogodisnjeg etnickog albanskog tinejdzera u juznoj Srbiji moglo da prosiri jaz izmedju Beograda i opstinskih etnickih albanskih vlasti.

Ucenik presevske srednje skole Dasnim Hajrulahu je ubijen 7. januara kod sela Miratovac, u blizini srpske granice sa Makedonijom. On je pokusao da ilegalno predje granicu nakon sto je proveo novogodisnje praznike sa svojom majkom u Makedoniji.

Potonja istraga je potvrdila da je granicar Vojske Srbije i Crne Gore, VSCG, pucao na Hajrulahua sa osmatracnice udaljene oko 200 metara.

Srpski ministar odbrane Prvoslav Davinic je izjavio kako je "granicar postupio u skladu sa pravilima sluzbe".

Incident je ponovno podstakao zahteve koji pristizu iz vecinski albanske Presevske doline u juznoj Srbiji za ujedinjenje sa Kosovom. Ovaj region – u cijem sastavu su opstine Presevo, Bujanovac i Medvedja –bio je popriste sukoba izmedju lokalnih pobunjenika i srpskih snaga 2001. godine, koji je okoncan primirjem, pri cemu je Beograd obecao da ce lokalnim vlastima preneti veca ovlascenja i unaprediti lokalnu privredu.

Novi presevski gradonacelnik Regmi Mustafa, lider Demokratske partije Albanaca, DPA, upozorio je da ce Albanci ozbiljno razmotriti mogucnost napustanja lokalnih vlasti i uspostavljanje sopstvenih paralelnih institucija ako srpske vlasti ne rese tragican slucaj na nacin koji bi zadovoljio lokalne Albance.

Ukoliko se to ne desi, rekao je Mustafa medijima: "Srbija vise nece postojati kao drzava, makar sto se nas tice".

Dan posle tragicnog slucaja, Mustafa je odbio da se sastane sa Nebojsom Covicem, sefom vladinog koordinacionog tela za juznu Srbiju, i Rasimom Ljajicem, ministrom za etnicke i nacionalne manjine.

Lider Partije demokratskog progresa, PDP, Orhan Redzepi – bivsi komandant Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje, OVPBM, koja se borila protiv srpskih bezbednosnih snaga pre cetiri godine – izjavio je za IWPR da Covic i bivse lokalno albansko rukovodstvo "nije uspelo da razresi problem" u Presevskoj dolini.

Dodao je da Hajrulahuova smrt pokazuje da Albanci u juznoj Srbiji "nemaju izbora" nego da zahtevaju ujedinjenje sa Kosovom.

Lokalne albanske vlasti sada zahtevaju da Beograd omoguci razmestanje medjunarodnih snaga u juznoj Srbiji, povuce vojsku i policiju i postavi nove granicne prelaze sa Kosovom i Makedonijom.

Kao odgovor na to, Srbija je predlozila restrukturiranje tela zaduzenog za resavanje problema u juznoj Srbiji i takodje je ponudila ustanovljavanje multietnicke komisije za istragu o Hajrulahuovoj smrti.

Mustafa je odbacio ponudu Beograda kao "smesnu" rekavsi da obecanja o restrukturiranju komisije tokom protekle dve godine nisu ispunjena. Redzepi je rekao da bi Albanci u juznoj Srbiji "delovali protiv sopstvenih interesa ako bi se ucestvovali u radu takvog tela".

Albanski lideri trebalo bi da se ponovo sastanu 21. januara kako bi raspravljali o ponudi Beograda.

Vladajuca koalicija u ovoj oblasti – koju sacinjavaju DPA, Demokratska unija doline, DUD, i PDP – zalaze se za znatno radikalnije politicko resenje pitanja juzne Srbije u odnosu na svoje prethodnike.

Koalicija predlaze da ukoliko bude bilo kakvih unutrasnjih promena na Kosovo kojima bi se omogucilo pretezno srpskim oblastima na severu entiteta da postanu deo Srbije, onda bi trebalo omoguciti Presevu, Bujanovcu i Medvedji da se prikljuce Kosovu.

Oni zele da se o ovom pitanju raspravlja paralelno sa razgovorima o konacnom statusu protektorata Ujedinjenih nacija, za koje se ocekuje da ce se odrzati ove godine.

Nenad Manic, umereni srpski lider u regionu i predsednik lokalnog ogranka Demokratske stranke, DS, rekao je za IWPR da je resavanje konacnog statusa Kosova tesno povezano sa juznom Srbijom.

"Opste je poznato da su etnicki Albanci u vecini ovde, stoga ce ovaj tragicni dogadjaj [i moguca nezavisnost Kosova] radikalizovati situaciju do izvesne mere i podstaci politicke zahteve za ujedinjenjem sa Kosovom", kaze on.

Jedan presevski analiticar, koji je pristao na razgovor pod uslovom da ostane anoniman, smatra da albanske lokalne vlasti u juznoj Srbiji nece tako lako stupiti u dijalog sa Beogradom kao sto su to ucinile prethodne vlasti. "Novoizabrano rukovodstvo nece bezuslovno saradjivati sa Beogradom", rekao je on za IWPR.

Bivsi gradonacelnik Preseva Riza Halimi kaze da je dijalog izmedju Beograda i lokalnih vlasti u regionu obustavljen nakon sto je tvrdokorni Vojislav Kostunica postao srpski premijer.

Redzepi dodaje da, po njemu, "nema vidljive razlike" izmedju Kostunicine pozicije u juznoj Srbiji i one koju je zastupao bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic, trenutno na sudjenju za ratne zlocine u Hagu.

Skender Destani, lider DUD-a, kaze da su srpske vlasti tokom protekle godine pokazale da su "jedino u stanju da destabilizuju situaciju u regionu".

U medjuvremenu, medjunarodna zajednica je pozitivno reagovala na reakciju srpske vlade na poslednju krizu.

Savet ambasadora NATO-a zakljucio je 12. januara da su se napetosti smanjile posto su srpske vlasti odmah pokrenule inicijativu za uspostavljanjem dijaloga sa Albancima, a otvaranje urgentne istrage o smrti albanskog tinejdzera ocenio je kao "veoma pozitivan".

Skender Latifi je dopisnik IWPR-a iz Preseva.