SUDIJA LJUT ZBOG SPORE PRIPREME SUĐENJA KARADŽIĆU

Na suđenju Radovanu Karadžiću, tužioci su ove sedmice ponovo razljutili sudiju Iana Bonomija (Iain Bonomy), navodeći ga da nakratko napusti sudnicu kako bi se smirio.



Predsedavajući sudija je bivšem predsedniku bosanskih Srba kasnije rekao kako, od trenutka kada je on 30. jula doveden u Tribunal, pripreme za njegovo suđenje nisu „doslovce ni počele“.



Na samom početku pred-procesnog saslušanja koje je održano 28. oktobra, sudija Bonomi je bio vidno nezadovoljan time što tužilac Alen Tiger (Alan Tieger) nije mogao da mu kaže koliko je dokumenata njegov tim predočio Karadžiću, koji se brani sam.



Ta dokumenta, koja bi trebalo da podrže predlog kancelarije tužioca o izmeni optužnice protiv okrivljenog, tek treba da budu prevedena na srpski. Karadžiću je pružena prilika da stekne uvid u njih i odgovori na predložene izmene pre no što sudije donesu odluku o podnesku predatom 22. septembra. Optuženi je u međuvremenu pozvao sudije da odbace predlog optužbe o izmeni optužnice protiv njega, tvrdeći da njihov zahtev nije u skladu sa pravilima Tribunala.



„Moram da Vam kažem, gospodine Tiger, da je stanje stvari u ovoj fazi prilično nezadovoljavajuće“, rekao je sudija Bonomi pre no što je privremeno odložio postupak. „To je ona vrsta jednostavnog podatka na koji ovo sudsko veće ima pravo pri svakom ulasku u sud.“



Ovo nije prvi put, otkako su pred Tribunalom počela pred-procesna saslušanja u postupku protiv Karadžića, da su tužioci izneverili sudiju Bonomija i njegovu želju za efikasnošću. Prilikom saslušanja koje je održano 29. avgusta, sudija je Tigera kritikovao zbog toga što Kancelarija tužioca nije blagovremeno zatražila izmenu optužnice.



„Smatram da je – s obzirom na vreme koje je proteklo od prvobitne optužnice . . . iznenađujuće to što mi sada kažete da se tek pošto se okrivljeni našao u pritvoru započelo s ovim poslom [izmene optužnice]. Iznenađen sam“, rekao je on Tigeru na sudu.



Kancelarija tužioca zatražila je izmene optužbi protiv Karadžića, kojima se njegova krivična odgovornost svodi na 27, umesto na 47 bosanskih opština (koliko ih je bilo pomenuto u poslednjoj verziji optužnice, iz aprila 2000.). Tužioci tvrde da će te izmene doprineti da suđenje bude „efikasnije i brže“. Kažu i da su optužnicu prilagodili dokazima koji su pred Tribunalom izneti nakon 2000. godine, te da su optužbe usklađene i sa aktuelnim precedentnim pravom.



Ukoliko te izmene budu odobrene, Karadžiću će biti suđeno po 11 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Tužioci pri tom nastoje da ga za genocid optuže po dve odvojene tačke – od kojih se prva odnosi na masakr koji je u Srebrenici 1995. počinjen nad preko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka, dok se druga tiče zločina počinjenih u deset bosanskih opština u periodu od 31. marta do 31. decembra 1992. Karadžić je bio lider bosanskih Srba od 1992. do 1996., a uhapšen je u julu, nakon 13 godina skrivanja.



Na ovosedmičnoj statusnoj konferenciji – drugom takvom saslušanju, čiji je smisao da se svim stranama olakšaju pripreme za suđenje – Tiger je potvrdio da će materijal koji se odnosi na predložene izmene optužnice Karadžiću biti predočen do kraja nedelje. Okrivljeni ima 14 dana da odgovori na predložene izmene, ali je to već učinio 30. oktobra, tvrdeći da podnesak tužilaštva treba da bude odbačen kao preopširan.



Karadžić je potom izjavio kako ne raspolaže adekvatnim resursima za vlastitu odbranu, te naglasio da se postupak odvija prebrzo.



„Čudi me da govorite o brzini. Potpuno sam razočaran veoma sporim tempom kojim ovaj slučaj napreduje“, odgovorio je sudija Bonomi. „Bili ste ovde još 30. jula, a sada smo u fazi razmatranja optužnice . . . nismo, doslovce, ni počeli.“



Karadžić je, u stvari, zatražio odlaganje statusne konferencije, tvrdeći da se ona poklapa sa dogovorenim okupljanjem njegove porodice – prvim takve vrste u poslednjih deset godina.



Rekao je i da mora da se pripremi za svedočenje u žalbenom postupku koji je njegov nekadašnji politički saveznik, Momčilo Krajišnik, pokrenuo nakon što mu je izrečena zatvorska kazna u trajanju od 27 godina. Karadžić će dopunski iskaz dati 5. novembra, na žalbenom saslušanju bivšeg predsednika parlamenta bosanskih Srba, koji je u septembru 2006. osuđen za učešće u ubistvima, progonu i prinudnom raseljavanju Bošnjaka i bosanskih Hrvata.



Sudija Bonomi je – pozivajući se na „pitanja koja moraju biti rešena“ u njegovom sopstvenom slučaju – odbacio Karadžićev zahtev za odlaganjem saslušanja kako bi mu se omogućilo da se pripremi za Krajišnikov žalbeni postupak.



No, iako je saslušanje održano, postignut je zanemarljiv napredak.



Karadžić je objasnio kako usled nedostatka vremena nije bio u prilici da razmotri predložene izmene optužnice.



„Morao sam . . . da se bavim drugim stvarima, tako da na današnjoj statusnoj konferenciji nemam ništa da kažem, pošto, jednostavno rečeno, nisam spreman za ovu konferenciju“, rekao je on sudiji Bonomiju.



Sudija Bonomi je Karadžića upozorio na to da je on sam odlučio da se brani samostalno, te da će, u skladu sa tim, morati da podnosi opterećenje koje to podrazumeva.



„Bojim se da [samostalna odbrana] sobom nosi izvesne probleme na koje ste u više navrata upozoreni i koje ste bili voljni da preuzmete na sebe“, rekao je on.



Predsedavajući sudija je strane u sporu potom obavestio da će sledeća statusna konferencija verovatno biti održana 20. januara, što će u međuvremenu biti i pismeno potvrđeno.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.