Petricevo Ozbiljno Upozorenje Bosanskim Srbima

Dopustite mi da budem sasvim jasan. Bez ozbiljne privrzenosti ustavnim, socijalnim i ekonomskim reformama kao i reformama u oblasti ljudskih prava, Republika Srpska, RS, bi mogla nestati. Ponasanje njenih lidera cini opstanak ovog entiteta u ekonomskom i politickom smislu neodrzivim.

Republici Srpskoj neophodna je postena i sustinska reforma - konkretna dela, a ne puke reci. Jasno da je sedam godina posle Dejtona, Republika Srpska jos uvek nacionalisticka monoetnicka struktura, jedan abnormalan iskljucivi model u kome vladavina prava jos uvek nije uhvatila korena.

Takva zajednica nema mesta u Evropi na pocetku 21. veka. Postoje mnoge oblasti u kojima bi vlasti Republike Srpske mogle da ucine mnogo vise kako bi istinski sluzile svojim gradjanima i dokazale svetu da se radi o legitimnom delu Bosne i Hercegovine, koji se trudi da ispuni svoje obaveze iz Dejtonskog mirovnog sporazuma kao i zahteve koje pred njim postavlja savremeno doba.

Sprovodjenje istorijske odluke Ustavnog suda o konstitutivnosti svih naroda u oba entiteta predstavlja priliku za istinski iskorak napred u Republici Srpskoj. Ovaj entitet mora iskazati volju da se pruzi zastita svim njenim gradjanima, ukljucujuci i one koji nisu srpske nacionalnosti. Multietnicki karakter Republike Srpske, koji je Ustavni sud potvrdio svojom odlukom, mora se odslikati u njenom Ustavu.

Ustavne reforme pruzaju jedinstvenu priliku Republici Srpskoj za sprovodjenje sustinskih i pozitivnih promena cime bi se otklonila opasnost od njenog nestanka. Republici Srpskoj preti opasnost iznutra jer ne ispunjava evropske standarde; jer ne tretira sve svoje gradjane jednako sto je neophodno u jednom multietnickom entitetu; jer ne garantuje svim svojim gradjanima njihova ljudska prava kao iz zbog toga sto povratnici nisu dobrodosli u ovaj entitet. To je ono sto delegitimizira i slabi Republiku Srpsku.

Medjutim, stvari se mogu preokrenuti. Takodje bih rekao da je ovo jedinstvena prilika za vlasti Republike Srpske da demonstriraju svoju kompetentnost i pokazu da poseduju sposobnosti za postizanje kompromisa koji su kljucni za multietnicko drustvo kao sto je to Bosna i Hercegovina.

Tokom mojih (nedavnih) susreta u Banja Luci cuo sam ohrabrujuce izjave o namerama u vezi sa mnogim od ovih pitanja. Medjutim, te sam price slusao i ranije. Sada bih zeleo da se te reci pretoce u dela.

U potpunosti podrzavam predlog premijera Ivanica da se organizuje okrugli sto na kome bi lideri politickih stranaka vodili ovakve rasprave i pokusali da iznadju prava resenja. To nece biti lako jer je Bosna i Hercegovina jedno multietnicko drustvo, sto znaci da njeni politicki lideri moraju biti u stanju da pronadju zajednicke osnove, ostvare konsenzus i postignu kompromise. To je jedini nacin na koji bi Bosna i Hercegovina mogla da funkcionise i krene napred. To se moze ostvariti jedino ukljucivanjem svih, nikako iskljucivoscu.

Gradjani Republike Srpske, bez obzira na njihovu etnicku pripadnost, zele da vode normalan zivot. Oni zele zivotni standard koji odgovara Evropi na pocetku 21. veka. U ovom trenutku, izgledi za ekonomski razvoj Republike Srpske su jos uvek sumorni. Preko potrebni zakoni i mere kojima bi se reformisala i unapredila privreda se odlazu zbog politickih - a ne ekonomskih - kalkulacija.

Borba protiv korupcije je tek zapocela. Veliki deo ovog problema se krije iza opstrukcija srpskih predstavnika u parlamentu Bosne i Hercegovine. Njihova taktika odlaganja i kupovine vremena onemogucila je usvajanje vaznih zakona koji bi poboljsali uslove za ekonomski razvoj sirom Bosne i Hercegovine i povecali delotvornost drzavnih institucija. To se vise ne moze tolerisati.

Odbijanje politickog vodjstva Republike Srpske da prihvati ekonomski razvoj kao kljucni prioritet razlog je za tako visoku stopu nezaposlenosti u ovom entitetu. To je, takodje, razlog zbog koga oni koji su bili te srece da dobiju posao uglavnom primaju veoma male plate.

Niske i neredovne plate razlog su za tako veliki broj strajkova u Republici Srpskoj tokom 2001. godine. Ukoliko vlasti zele da se ekonomska situacija popravi, onda bi morali da reaguju brzo i odlucno kako bi stvorili povoljno okruzenje za poslovanje.

U vise navrata sam izrazio svoju zabrinutost zbog malog broja povratnika Hrvata i Muslimana u Republiku Srpsku. Budzet namenjen pospesivanju procesa povratka je nedovoljan; opstrukcija vlasti je uobicajena kao i nezakonita delozacija; podrska vlade stambenim telima Republike Srpske nije zadovoljavajuca, i najzad, sirom Republike Srpske nema dovoljno alternativnog smestaja koji su vlasti duzne po zakonu da obezbede.

Vlasti Republike Srpske su samo postojanje svog entiteta dovele u opasnost time sto ne ispunjavaju evropske standarde u praksi i zbog nepruzanja garancija za osnovna prava svojih gradjana.

Nedovoljno postovanje ljudskih prava je jos jedna slaba tacka dosadasnjeg ucinka vlasti Republike Srpske. Sa resavanjem slucaja pukovnika Avda Palica, koji je nestao dok je bio u pritvoru Vojske Republike Srpske 1995. godine, skandalozno se otezalo. Odbijanje Republike Srpske da ispostuje odluku Veca za ljudska prava kojom je nalozena istraga okolnosti pod kojima je pukovnik Palic nestao kao i isplata obestecenja od 65.000 konvertibilnih maraka (oko 30.000 americkih dolara) njegovoj porodici je sramotno.

Pokusaj Republike Srpske da isplati samo 15.000 konvertibilnih maraka (7.000 americkih dolara) tipican je primer otezanja. Ja takodje ne mogu da prihvatim opravdanje ministarstva odbrane Republike Srpske da ne znaju gde se nalazi armijski oficir koji je poslednji video pukovnika Avdica. To je necasno. To je nedopustivo.

Saradnja sa Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju u Hagu je jos jedna oblast gde lepe reci ne prate konkretna dela. Mada je u oktobru parlament Republike Srpske usvojio Zakon o saradnji sa Haskim sudom, a Srpska demokratska stranka je u decembru saopstila da namerava da izbaci iz svog clanstva lica koja protiv kojih su podignute optuznice za ratne zlocine, pokazalo se da velika obecanja nisu od neke vrednosti. Mi nismo videli nikakva konkretna dela.

Optuzeni za ratne zlocine se moraju uhapsiti. Ne sme se vise dopustati da njihov nesmetan boravak na slobodi baca tesku senku na proces povratka. Vlasti Republike Srpske dovele su u pitanje samo postojanje svog entiteta time sto ne ispunjavaju evropske standarde u praksi i zbog nepruzanja garancija za osnovna prava svojih gradjana. Dopustite mi da budem sasvim jasan. Bez ozbiljne privrzenosti ustavnim, socijalnim i ekonomskim reformama kao i reformama u oblasti ljudskih prava, Republika Srpska bi mogla nestati jer ce ponasanje njenih lidera uciniti opstanak ovog entiteta u ekonomskom i politickom smislu neodrzivim.

Wolfgang Petritsch je Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini.